Tokom zvanične posete Srbiji, Parmelan i Vučić prisustvovali potpisivanju sporazuma o inovacijama

Predsednik Švajcarske Konfederacije Gi Parmelan potvrdio je tokom dvodnevne zvanične posete Srbiji da će Švajcarska učestvovati na Ekspu 2027, koji će biti održan u Beogradu. Parmelana je u Palati Srbija ugostio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a tom prilikom potpisan je i Sporazum o švajcarsko-srpskom programu inovacija.

“Imao sam zadovoljstvo da potvrdim učešće Švajcarske na Ekspu”, izjavio je predsednik Švajcarske u prisustvu domaćina. U okviru zvanične posete, Parmelan i Vučić razgovarali su i o unapređenju bilateralne saradnje, posebno u oblastima inovacija i privrede.

Poseban akcenat tokom susreta stavljen je na jačanje inovacionih kapaciteta kroz zajedničke programe, što je potvrđeno i potpisivanjem sporazuma o saradnji. Očekuje se da će učešće Švajcarske na Ekspu 2027 dodatno doprineti razmeni iskustava i ekonomskim vezama između dve zemlje.

Zvaničnici su istakli značaj kontinuirane saradnje i najavili nastavak dijaloga na najvišem nivou. Poseta Parmelana ocenjena je kao važan korak u jačanju odnosa između Srbije i Švajcarske.

Zvaničnici centralne banke SAD saopštili su da će kamatne stope ostati nepromenjene, dok konflikt sa Iranom utiče na inflaciju

Federalne rezerve Sjedinjenih Američkih Država najavile su da će treću put zaredom zadržati kamatne stope na nepromenjenom nivou, navodi se u saopštenju objavljenom uoči sednice u sredu. Ova odluka doneta je u svetlu aktuelnog oružanog sukoba između SAD i Irana, kao i posledica koje taj sukob ima na globalnu ekonomiju, uključujući rast inflacije i promene na tržištu rada.

Prema podacima objavljenim dan uoči sastanka, CME Group-ov FedWatch alat pokazao je da postoji 100% verovatnoća da će ciljana kamatna stopa ostati u dosadašnjem rasponu od 3,5% do 3,75%. Time je potvrđeno očekivanje većine ekonomista i analitičara da će Federalni komitet za otvoreno tržište (FOMC) zadržati politiku “čekanja i posmatranja”.

Odluka o zadržavanju stope dolazi nakon što su u januaru i martu 2026. godine kamatne stope takođe ostale nepromenjene, dok su zvaničnici procenjivali posledice uvođenja novih trgovinskih tarifa i efekata aktuelnog sukoba sa Iranom. Ovaj sukob, prema izveštajima sa terena, doveo je do rasta cena energije i povećanja inflacije na najviši nivo u gotovo dve godine.

Ekonomisti međunarodnih istraživačkih centara navode da nastavak sukoba sa Iranom i dalje stvara neizvesnost u pogledu daljih ekonomskih kretanja. “FOMC će verovatno ponoviti poruku o oprezu i zadržati dosadašnji kurs, s obzirom na to da rat sa Iranom dodatno komplikuje ekonomske prognoze i predstavlja rizik za inflaciju i ekonomske aktivnosti”, navodi se u istraživanju objavljenom 26. aprila.

Sednica u sredu biće, prema najavama, poslednja kojom predsedava Džerom Pauel. Njegov mandat završava se 15. maja, a kao najizgledniji naslednik navodi se Kevin Vorš. Vorš je prošle nedelje imao saslušanje pred senatskim odborom za bankarstvo, što je deo procedure potvrde novog predsednika Federalnih rezervi.

Prema poslednjim informacijama, put Vorša ka imenovanju dodatno je olakšan odlukom američkog državnog tužioca da obustavi istragu o renoviranju sedišta Federalnih rezervi u Vašingtonu. Ova istraga odnosila se na period dok je Pauel bio na čelu institucije, a on je javno kritikovao pokretanje ovog postupka.

Federalne rezerve će, prema najavama analitičara, nastaviti da pažljivo prate ekonomske pokazatelje i razvoj situacije na Bliskom istoku, kako bi blagovremeno reagovale na eventualne promene u inflaciji i ekonomskom rastu.

Zvaničnici potvrdili pucnjavu tokom večere uz prisustvo predsednika, hotel poznat po istorijskim događajima

Pucnjava je zabeležena u subotu uveče u hotelu Vašington Hilton tokom održavanja tradicionalne večere dopisnika Bele kuće, na kojoj je prisustvovao i predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Incident je privukao pažnju zbog istorijske uloge ovog hotela u političkom životu SAD, posebno zbog pokušaja atentata na predsednika Ronalda Regana 1981. godine.

Prema dostupnim informacijama, pucnjava se dogodila dok su se gosti nalazili u balskoj sali hotela. Zvaničnici su potvrdili da je predsednik bio prisutan u trenutku incidenta. Nema izveštaja o povređenima ili poginulima, prema poslednjim zvaničnim saopštenjima. Istraga o okolnostima pucnjave je u toku, a bezbednosne službe preduzele su dodatne mere predostrožnosti nakon događaja.

Hotel Vašington Hilton više puta je bio mesto značajnih političkih dešavanja i okupljanja američkih predsednika i državnih zvaničnika. Jedan od najpoznatijih incidenata dogodio se 30. marta 1981. godine, kada je predsednik Ronald Regan ranjen nakon što je napadač pucao iz pištolja u trenutku njegovog izlaska iz hotela. Tada su ranjeni i portparol Bele kuće Džejms Brejdi, policajac iz Vašingtona Tomas Delehanti i agent Tajne službe Tim Makarti.

Prema navodima autora koji su istraživali ovaj događaj, predsednika je spasila brza reakcija tadašnjeg vođe obezbeđenja Džerija Parra, koji je Regana uvukao u limuzinu. Iako je predsednik ranjen, uspeo je sam da uđe u bolnicu pre nego što se srušio, što je kasnije ocenio kao pokušaj da umiri javnost i izbegne paniku.

Pokušaj atentata 1981. godine doveo je do promena u protokolima bezbednosti američkih predsednika i dodatnih mera zaštite prilikom javnih nastupa. Hotel Vašington Hilton od tada se često pominje kao mesto ključnih trenutaka u savremenoj američkoj istoriji.

Iako su večere dopisnika Bele kuće događaji na kojima se okupljaju brojni zvaničnici i predstavnici medija, ovakvi incidenti su retki. Zvaničnici su pozvali na smirenost i naglasili da su bezbednosne procedure pojačane dok traje istraga.

Vašington Hilton ostaje simbol mesta okupljanja političkih i medijskih ličnosti, ali i podsećanje na izazove u obezbeđivanju najviših državnih funkcionera. Dodatne informacije o incidentu očekuju se po završetku zvanične istrage.