Indeks poslovne klime skočio za 0,6 bodova, što je 0,1 odsto iznad očekivanja uz optimizam zbog mogućeg kraja rata u Iranu

Nemačke kompanije zabeležile su rast optimizma u junu, nakon što je Ifo barometar poslovne klime porastao za 0,6 bodova i dostigao nivo od 85,6, što je 0,1 odsto iznad očekivanja instituta Ifo. Ovaj pomak dolazi nakon najave mogućeg sporazuma između SAD i Irana, koji je doveo do pada cene nafte i stvorio ekonomsko olakšanje za domaće firme.

Istraživanje Ifo instituta, koje svakog meseca obuhvata oko 9.000 nemačkih preduzeća iz svih sektora, pokazuje da kompanije trenutno stanje ocenjuju povoljnije u odnosu na prethodni mesec, dok su poslovni izgledi za naredni period i dalje pod uticajem neizvesnosti na globalnom planu.

Predsednik Ifo instituta, Klemens Fist, izjavio je da privreda oseća blago popuštanje neizvesnosti i da se nada smirivanju globalne političke situacije. “U nemačkim kompanijama konačno se lakše diše,” ocenio je Tomas Gicel, glavni ekonomista VP banke, ističući da je pad cene nafte usled najave dogovora SAD i Irana doneo ekonomsko olakšanje.

Ekonomista Deutsche Banke, Robin Vinkler, smatra da će proći još nekoliko nedelja pre nego što preduzeća zaista poveruju u popuštanje tenzija na Bliskom istoku. Analitičar DZ banke, Kristof Svonke, navodi da se poslovna klima popravlja na početku leta upravo zbog signala popuštanja u odnosima Vašington–Teheran i očekivanja stabilizacije tržišta nafte.

Glavni ekonomista Deka banke, Ulrih Kater, ocenjuje da reforme socijalnih sistema mogu pozitivno uticati na privredu u narednim mesecima i povećati šanse za ekonomski zaokret. “Budi se nada da će nemačka privreda, posle verovatno prilično slabog drugog kvartala zbog cene energenata, postepeno oživeti u drugoj polovini godine,” izjavio je analitičar Commerzbank, Ralf Solvena.

Ifo barometar ostaje ključni indikator stanja nemačke privrede, dok kompanije očekuju da stabilizacija političkih i ekonomskih prilika doprinese nastavku konjunkturnog oporavka.

Privremeni ugovor obezbeđuje snabdevanje gasom, a bez novih projekata cena gasa može porasti za 40 odsto

Javno preduzeće Srbijagas postiglo je dogovor sa Rusijom o produžetku snabdevanja prirodnim gasom za još tri meseca, potvrdio je direktor Dušan Bajatović. Ovaj privremeni aranžman, koji već neko vreme zamenjuje dugoročni ugovor, mogao bi biti produžen i do Nove godine. Bajatović je u Skupštini Srbije izjavio: „Sad smo produžili, ja to još nisam objavio, iako se to već desilo, gasni aranžman za naredna tri meseca, a produžićemo i do Nove godine uskoro.”

Na sednici Skupštine, gde se raspravljalo o državnim garancijama za obaveze Srbijagasa, Bajatović je upozorio da bez završetka ključnih projekata – interkonekcije sa Rumunijom i Makedonijom, povećanja kapaciteta prema Mađarskoj i završetka skladišta – cena gasa može da poraste za minimum 40%. On je dodao: „Ako ga uvozimo sa nemačke obale i poslušamo neke od analitičara, poskupeće 80%.” Istakao je i da su primopredajne stanice uslov za otvaranje tržišta i deo evropske agende za otvaranje klastera 3.

Govoreći o finansiranju investicija, Bajatović je naveo da Srbijagas koristi komercijalne kredite sa prosečnom kamatnom stopom od 2,4% na sedam godina, što je, prema njegovim rečima, povoljnije nego što se može naći u Evropi: „Zašto smo išli na komercijalne kredite? Do skoro nije bilo kreditiranja za gasnu infrastrukturu, ni od Svetske banke, ni od EBRD-a… Uzeli smo u proseku kamatne stope 2,4%, na sedam godina.” Dodao je da novi veliki gasovod, kapaciteta 10 milijardi kubnih metara godišnje, planira da finansira Svetska banka, što ranije nije bilo moguće.

Bajatović je naglasio da su domaće banke visoko likvidne i spremne za saradnju, a ispunjavanje evropskih zahteva za infrastrukturu je, prema njegovim rečima, i potreba Srbije: „Ako želimo normalne cene gasa i energetsku bezbednost, moramo da izgradimo te kapacitete.”

Tokom rasprave, poslanica Srbija centra Verica Milanović predložila je brisanje člana koji predviđa da Srbija kao garant izmiri obaveze Srbijagasa Novi Sad po osnovu kredita Poštanskoj štedionici do 20 miliona evra. Milanović je navela da je od 2015. godine preuzeto oko milijardu evra dugovanja Srbijagasa, dok je 2019. godine taj iznos bio 234 miliona evra, što je sve transformisano u javni dug.

Predlog zakona predviđa državne garancije za ukupno 125 miliona evra kredita: 25 miliona kod banke Inteza, 50 miliona kod Unikredita i 50 miliona kod OTP banke, uz pripadajuće kamate. Deo današnje skupštinske rasprave bio je posvećen polemici između pozicije i opozicije o zaduživanju i davanju državnih garancija za Srbijagas.

Zapadni Balkan i centralno-istočna Evropa izdvojile 0,4 odsto BDP-a, 75 odsto mera nije bilo ciljano tokom energetskog šoka 2022.

Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da su mere za ublažavanje energetske krize Zapadni Balkan i zemlje centralno-istočne Evrope koštale oko 0,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovu procenu izneo je Sebastijan Sosa, šef kancelarije MMF-a za Zapadni Balkan, tokom panela “Fiskalna politika i finansiranje održivog razvoja” na Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu. Sosa je naglasio da fiskalni trošak zavisi od trajanja mera i kretanja cena energije, ističući da duže trajanje i visoke cene povećavaju izdatke država.

Optimalan fiskalni odgovor, prema Sosi, zavisi od fiskalnog prostora svake zemlje, s obzirom na to da su mnoge evropske zemlje već pod pritiskom visokih deficita i javnog duga zbog prethodnih paketa podrške tokom pandemije i ranijih energetskih šokova. Sosa preporučuje da podrška domaćinstvima i kompanijama bude nastavljena, ali bez povećanja ukupnih deficita, uz primenu kompenzatornih mera.

“Energetske mere podrške treba da budu dobro ciljane i da pomažu najugroženijim delovima stanovništva i kompanija. Takođe, te mere treba da budu privremene, jer je reč o spoljašnjem energetskom šoku”, izjavio je Sosa. On je upozorio i da mere ne bi trebalo da narušavaju cenovne signale. Podsetio je da su tokom energetskog šoka 2022. godine vlade širom Evrope uvele veliki broj mera, od kojih čak 75 odsto nije bilo ciljano ili su narušavale cenovne signale, a njihov nivo iznosio je oko 2,5 odsto BDP-a.

Prema podacima MMF-a, u Zapadnoj Evropi 70–72 odsto novih mera je ponovo bilo ili neciljano ili je narušavalo cenovne signale, dok je u Centralnoj i Istočnoj Evropi taj udeo još viši, između 80 i 85 odsto.

Svetski kongres ekonomista, koji je počeo u ponedeljak u Beogradu, tokom pet dana okuplja oko 1.000 učesnika iz više od 80 zemalja, uključujući i tri dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju. Tema ovogodišnjeg kongresa je “Suprotstavljene vizije sveta: globalizam nasuprot nacionalizmu, multilateralizam nasuprot bilateralizmu i demokratija nasuprot autokratiji”. Organizatori su Međunarodna ekonomska asocijacija (IEA) i Savez ekonomista Srbije, uz podršku AIKBank i Delta Holdinga i pokroviteljstvo Vlade Srbije.