Predstavnici Fonda PIO i lokalne samouprave razgovarali sa penzionerima o unapređenju uslova života i planovima za naredni period

U Knjaževcu je danas održana još jedna tribina u organizaciji Fonda PIO, uz podršku Saveza penzionera Srbije, lokalne samouprave i partnera iz bankarskog i osiguravajućeg sektora. Događaj je organizovan zbog velikog interesovanja i pozitivnih utisaka penzionera, a cilj je bio unapređenje svakodnevnog života ove populacije kroz otvoren dijalog, pitanja i predloge.

Na skupu je istaknuto da je početkom godine postavljen cilj da se razgovara sa više od 20.000 penzionera širom Srbije. Do sada je, prema zvaničnim informacijama, u direktnim razgovorima učestvovalo preko 3.600 penzionera. “Ponovo smo u Knjaževcu jer smo prethodnog puta obećali penzionerima koji nisu mogli da prisustvuju da ćemo organizovati još jednu tribinu. Nastavljamo da radimo na rešavanju problema penzionera, najavili smo povećanje penzija i veći broj paketa pomoći, kao i besplatne odlaske u banje”, izjavio je predstavnik Fonda PIO.

Profesor dr Andreja Savić zahvalio je državnim institucijama na trudu koji ulažu u očuvanje društvenog standarda penzionera. “Udruženje penzionera je produžena ruka Fonda PIO, koji vodi računa o penzijama i standardu korisnika. Država i Fond ulažu značajne napore da položaj penzionera ostane na visokom nivou”, rekao je Savić.

Na tribini su penzioneri imali priliku da se informišu o pogodnostima i programima koje Fond PIO sprovodi, a koje prevazilaze samu isplatu penzija – od upućivanja u banje, dodele paketa solidarne pomoći, do aktivnosti usmerenih na očuvanje zdravlja i podsticanje aktivnog načina života.

Organizatori su najavili da će se ovakvi skupovi održavati i tokom godine širom Srbije, sa ciljem jačanja dijaloga sa penzionerima i jasnijeg uključivanja njihovog glasa u kreiranje mera koje utiču na njihov svakodnevni život.

Vlasti izdale preporuke za izbegavanje boravka na kiši i konzumaciju određene hrane nakon dolaska radioaktivnog oblaka

Eksplozija u četvrtoj pogonskoj jedinici nuklearne elektrane Lenjin u blizini Pripjata, u današnjoj Ukrajini, dogodila se 26.04.1986. godine u 1:26 časova po moskovskom vremenu. Iako je radioaktivni oblak iz Černobilja brzo putovao ka zapadu Evrope, informacije o incidentu stigle su do građana Jugoslavije tek pet dana kasnije, 01.05.1986. godine.

Prema tadašnjim izvorima, sovjetske vlasti su incident priznale tek 28.04.1986, a informacije o razmerama katastrofe bile su ograničene i cenzurisane. Radioaktivni oblak je 29.04.1986. stigao do Slovenije, a 01.05.1986. i do Srbije, upravo kada su građani masovno boravili na otvorenom tokom prazničnih uranaka.

Zvanična upozorenja vlasti upućena su građanima Jugoslavije tog 1. maja, sa preporukama da se ne izlazi na kišu i da se ne konzumira hrana koja raste na zemlji, kao što su jagode i zelena salata. Takođe je savetovano temeljno pranje voća i povrća uz upotrebu sode bikarbone, kao i izbegavanje mesa i mleka od stoke koja se hranila na pašnjacima, dok se kišnica nije preporučivala za upotrebu.

„Tog dana smo bili na izletu i nismo znali šta se dešava sve dok nismo stigli kući, kada su nas dočekala upozorenja o radioaktivnoj kiši“, navodi sagovornica koja je tada radila u medijima. Drugi građani ističu da su zvanične informacije stigle tek sa početkom padavina, a preporuke o izbegavanju određene hrane ostale su upamćene kao asocijacija na černobiljsku katastrofu.

U narednim danima, vlasti su pojačale mere opreza i izdale dodatne preporuke, posebno za decu do sedam godina i trudnice. Iako su zvanična saopštenja u početku bila kontradiktorna, građanima je savetovan oprez tokom naredne dve sedmice, dok je svakodnevica ostala nepromenjena u većini radnih kolektiva.

Preporuke su ostale na snazi tokom celog maja, dok su posledice radioaktivnog zagađenja bile predmet pažnje i kasnijih izveštaja.

Meteorolozi upozoravaju na mogućnost razvoja izuzetno jakog El Ninja koji bi mogao izazvati ekstremne vremenske prilike

Globalni klimatski modeli ukazuju na mogućnost razvoja veoma snažnog El Ninja tokom 2026. godine, što bi moglo dovesti do novih temperaturnih rekorda i ekstremnih vremenskih prilika u različitim delovima sveta. Prema stručnjacima, posledice ovog fenomena mogle bi uključivati suše, poplave i povećane rizike od toplotnih talasa i požara.

El Ninjo je prirodni klimatski fenomen koji predstavlja toplu fazu ENSO sistema i najviše utiče na klimu krajem godine, kada dostiže vrhunac. Fenomen je prvi put primećen pre nekoliko vekova od strane peruanskih ribara, a danas se redovno prati zbog značajnog uticaja na globalne vremenske obrasce.

Tokom snažnih El Ninjo ciklusa, temperatura mora u centralnom i istočnom Pacifiku raste za više od 2 stepena iznad proseka, što povećava rizik od ekstremnih meteoroloških događaja. “Trenutne prognoze pokazuju da će se tropski Pacifik zagrevati brže nego ikada u ovom veku. Dešava se nešto neobično”, izjavio je Adam Skajf iz britanske meteorološke službe.

Prethodni snažni El Ninjo događaji, poput onih iz 1982/83. i 1997/98. godine, doveli su do ozbiljnih posledica – od suša i poplava do gubitka ljudskih života i velike materijalne štete. Prognoze evropskih meteorologa za ovu godinu ukazuju na verovatnoću razvoja umerenog do jakog El Ninja već početkom leta, a konačnu jačinu fenomena biće moguće preciznije proceniti krajem proleća.

Klimatolozi ističu da El Ninjo dodatno doprinosi globalnom zagrevanju, što može dovesti do novih temperaturnih rekorda. Uticaj na Evropu smatra se indirektnim – sever kontinenta može očekivati hladnije i suvlje vreme krajem zime, dok se na Mediteranu i Balkanu predviđaju topliji i kišovitiji uslovi. “Konačan ishod zavisi od interakcije El Ninja sa drugim klimatskim procesima”, navodi klimatološkinja Sara Ivasić.