Vučić na konferenciji u Francuskoj ukazao na razlike u radnim navikama i tehnološkom razvoju između Evrope i Azije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tokom Međunarodne konferencije o globalnoj politici (World Policy Conference) u Francuskoj da Evropa zaostaje za Kinom i Sjedinjenim Američkim Državama u oblastima kao što su veštačka inteligencija, robotika i automobilska industrija, navodeći da su azijske zemlje, uključujući Kinu, Vijetnam, Japan i Koreju, motivisanije i spremnije za rad. Vučić je istakao da evropske zemlje često podcenjuju druge regione i da postoji pogrešan utisak o evropskoj superiornosti, dok se u Aziji i Africi beleži značajan napredak.

“Mi možemo da laskamo sebi i lažemo sebe, ali raditi četiri sata dnevno, u poređenju sa 10 sati dnevno, ne možete postići iste ciljeve. Postali smo zavisni od društvenih mreža, a političke odluke se često donose radi popularnosti, umesto da se bave suštinskim problemima”, rekao je Vučić.

On je naglasio da su glavni izazovi sa kojima se Evropa suočava demografija, tehnološki razvoj i bezbednost, te da evropske zemlje kaskaju po svim tim pitanjima. Vučić je dodao da je potrebno priznati zaostatak i doneti snažnije strateške odluke kako bi se smanjio jaz u odnosu na Kinu i SAD.

“Mi smo kao Zapadno rimsko carstvo, gde uživamo u superiornosti sopstvenoj, a ne vidimo šta se dešava oko nas. U Srbiji, kao i u Evropi, svi razmišljaju o odmorima i bolovanjima, dok u zemljama koje se bore za prosperitet, poput Kine, postoji drugačiji radni mentalitet”, naveo je Vučić.

Predsednik Srbije je ukazao i na to da su Turska i Rusija takođe u velikoj meri povećale svoj uticaj, posebno u Africi. On je zaključio da je za Srbiju i region ključno da se prate globalni trendovi i da se unaprede radne navike i tehnološki razvoj.

Predstavnici vlade i MMF posetili novi energetski kapacitet, istaknuta važnost kombinacije tradicionalnih i obnovljivih izvora

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović posetila je danas, zajedno sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda, novu termoelektranu B3 u Kostolcu. Ova elektrana predstavlja prvi novi proizvodni kapacitet Elektroprivrede Srbije koji je izgrađen nakon više od tri decenije, kako je saopšteno.

Tokom obilaska, Đedović Handanović je istakla da je Kostolac primer kako tradicionalna energetika i obnovljivi izvori mogu da funkcionišu zajedno, navodeći da se na prostoru nekadašnjih rudarskih odlagališta danas proizvodi energija iz sunca i vetra. “Sigurnost je prioritet i zato je bazna energija neophodna, zbog čega je blok B3 važan za decenije pred nama”, navela je ministarka.

Prema njenim rečima, završetak transformacije Elektroprivrede Srbije je ključan za energetsku sigurnost, naročito u uslovima globalnih nestabilnosti i procesa dekarbonizacije. Đedović Handanović je naglasila da samo snažna i profitabilna kompanija može osigurati stabilnost energetskog sistema države.

Obilazak termoelektrane B3 deo je aktivnosti usmerenih ka unapređenju energetskih kapaciteta Srbije i jačanju saradnje sa međunarodnim partnerima. Detalji o daljim koracima i investicijama u energetskom sektoru biće saopšteni u narednom periodu, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Do 400 nemačkih vojnika ostaje angažovano u međunarodnim snagama na Kosovu i Metohiji najmanje do juna 2025. godine, uz potvrdu Bundestaga, radi očuvanja stabilnosti i bezbednosti u regionu.

Nemačka vlada donela je odluku da produži učešće svojih oružanih snaga u misiji KFOR na Kosovu i Metohiji, saopšteno je nakon sednice saveznog kabineta u Berlinu. Prema zvaničnim navodima, mandat za do 400 nemačkih vojnika biće produžen najmanje za još godinu dana, odnosno do juna 2025. godine, uz napomenu da je za finalnu potvrdu ove odluke neophodno izjašnjavanje Bundestaga.

Iz nemačkog parlamenta je istaknuto da broj angažovanih vojnika ostaje nepromenjen, a glavni cilj produženja mandata jeste očuvanje sposobnosti međunarodnih snaga za brzu reakciju u slučaju pogoršanja bezbednosne situacije. „Odluka je doneta imajući u vidu trenutna bezbednosna kretanja i potrebu za stabilnim međunarodnim prisustvom na Kosovu i Metohiji“, navedeno je u saopštenju.

Misija KFOR, pod vođstvom NATO-a, prisutna je u regionu od 1999. godine sa zadatkom da obezbedi bezbednost, očuva javni red i podrži proces političke normalizacije i izgradnje lokalnih bezbednosnih institucija. U poslednjih nekoliko godina, KFOR je više puta intervenisao kako bi sprečio eskalaciju tenzija na severu Kosova, posebno u opštinama sa srpskom većinom.

Nemačka je jedan od glavnih evropskih kontingenata u okviru KFOR-a, a njeni vojnici su angažovani na zadacima patroliranja, obezbeđenja i logističke podrške, kao i saradnje sa lokalnim bezbednosnim strukturama. Zvaničnici iz Berlina naglašavaju da produženje mandata pokazuje dugoročnu posvećenost Nemačke očuvanju stabilnosti i mira na Zapadnom Balkanu.

„Održavanje prisustva naših snaga u misiji KFOR predstavlja doprinos miru i bezbednosti svih zajednica na Kosovu i Metohiji, ali i celokupnom regionu“, izjavio je portparol Ministarstva odbrane Nemačke u pisanom saopštenju. Dodao je da će se nemački vojnici i u narednom periodu fokusirati na sprečavanje nasilja i podršku dijalogu između Beograda i Prištine.

Politički analitičari ocenjuju da je produženje mandata signal međunarodne zajednice da se bezbednosna situacija na Kosovu i dalje smatra delikatnom, te da prisustvo KFOR-a ostaje ključno za očuvanje mira. Očekuje se da Bundestag tokom maja formalno potvrdi vladinu odluku, dok će dalji razvoj situacije zavisiti od ukupne političko-bezbednosne dinamike na terenu.