Teretna vozila čekaju oko 60 minuta na izlazu iz Srbije na prelazu Šid, dok radovi utiču na saobraćaj na više deonica.

Vozači koji danas planiraju prelazak preko graničnog prelaza Šid suočavaju se sa zadržavanjima, jer teretna motorna vozila trenutno čekaju oko 60 minuta na izlazu iz Srbije, prema informacijama Uprave granične policije od 8 časova. Na ostalim graničnim prelazima nema dužih zadržavanja, a saobraćaj na naplatnim stanicama na autoputevima odvija se bez čekanja.

Osim toga, tokom dana vozače očekuju radovi i izmene režima saobraćaja na nekoliko važnih putnih pravaca. Ove izmene zahtevaju dodatno strpljenje i pažljivo planiranje puta, kako bi se izbegli nepotrebni zastoji.

Radovi utiču na protok saobraćaja na važnim deonicama

Na deonici autoputa između petlji Takovo i Preljina, u tunelu Brđani, danas je zbog pranja tunela zatvorena vozačka traka u smeru ka Beogradu. Vozila se preusmeravaju na preticajnu traku. Takođe, u subotu, 19. septembra, biće zatvorena preticajna traka, dok će saobraćaj teći voznom trakom. Ovakve izmene režima saobraćaja često dovode do usporavanja protoka vozila, što vozači treba da imaju u vidu pri planiranju putovanja.

Na putu Požega-Ivanjica, u mestu Radojevo na deonici Arilje-Prilike, u subotu će od 8 do 19 časova saobraćaj biti potpuno obustavljen zbog asfaltiranja. Kao alternativni pravac preporučuje se ruta Arilje-Guča-Kotraža-Ivanjica-Prilike u oba smera. Ova promena važi samo za subotu i odnosi se na sve kategorije vozila.

Promene režima kod petlji i vanredni transporti

Kod petlje Surčin jug, danas od 17 do 21 čas, u smeru Beograd-Čačak, biće zatvorene krajnja desna i srednja saobraćajna traka zbog postavljanja signalizacije. Saobraćaj će se odvijati samo preticajnom trakom, pa se očekuje usporavanje prolaska vozila.

Na putu Bor-Crni Vrh na snazi je izmenjen režim saobraćaja zbog vanrednog transporta elise vetrogeneratora. Vozila se propuštaju naizmenično, uz asistenciju saobraćajne policije. Zbog toga vozači na ovoj deonici treba da računaju na moguće kraće zastoje.

U blizini petlje Beograd, u smeru ka Sremskoj Mitrovici, danas od 17 do 21 čas biće zatvorene zaustavna i vozna traka, a saobraćaj će biti preusmeren na preticajnu traku. Ove mere su privremene, ali mogu uticati na dinamiku saobraćaja, posebno u popodnevnim satima.

Sve promene i radovi na putu objavljeni su prema zvaničnim informacijama, pa se preporučuje da vozači prate aktuelna saopštenja i prilagode putne planove u skladu sa najnovijim izmenama.

Poznati zmijolovac Vladica Stanković otkriva razloge povećane aktivnosti zmija i daje savete kako izbeći neprijatne susrete.

Stanovnici Srbije sve češće prijavljuju prisustvo zmija u blizini svojih domova, a slučajevi poput napad zmije u Beogradu dodatno su izazvali zabrinutost. U Kraljevu i okolini, građani su u poslednje vreme više puta videli zmije u parkovima i oko zgrada. Nedavno se dogodio i neobičan incident na Novom Beogradu, gde je devojka tokom noći pronašla zmiju omotanu oko vrata nakon povratka iz prirode.

Vladica Stanković, jedan od najpoznatijih zmijolovaca u Srbiji, objašnjava zbog čega je ovih dana prisustvo zmija izraženije. Prema njegovim rečima, promena vremenskih uslova ima veliki uticaj na ponašanje zmija i njihovu učestalost u urbanim sredinama.

Zašto su zmije sada aktivnije u Srbiji

Prema izjavi Vladice Stankovića, zmije su u ovom periodu godine aktivnije jer ulaze u fazu brumacije, odnosno pripremaju se za zimski san. Kada su temperature visoke, zmije se povlače na skrivena mesta i miruju. Međutim, sa dolaskom hladnijeg vremena, one napuštaju svoja skrovišta u potrazi za pogodnim mestima za prezimljavanje.

“Aktivnije su ne samo u Kraljevu, već i u celoj Srbiji. Ovo je sada vreme ulaska u brumaciju. Nekada u nju ulaze ranije, nekada kasnije, sve zavisi od vremenskih prilika”, navodi Stanković.

Napad zmije u Beogradu i kako izbeći slične situacije

Slučaj u kojem se Beograđanka Tijana probudila sa zmijom na glavi pokazuje koliko su ovakvi incidenti retki, ali ipak mogući. Pretpostavlja se da se zmija uvukla u njen ranac tokom boravka u prirodi, a zatim zajedno sa njom stigla u stan. Stanković ističe da je uz malo opreza moguće izbeći ovakve situacije.

“To su retki slučajevi. Kada se ide po kampovima, neophodno je da se obrati pažnja na vreće i torbe, a i na cipele i čizme, jer i tu mogu da se zavuku, pa to treba da se kontroliše”, savetuje Stanković.

Kako postupiti pri susretu sa zmijom

Stručnjaci podsećaju da većina zmija u Srbiji nije otrovna i apeluju na građane da ne pokušavaju da ih ubiju. Ako se susretnete sa zmijom, preporučuje se sledeće:

– Ne paničite i ne vičite.
– Ne mrdajte naglo i polako se povucite unazad ili sačekajte da zmija sama ode.
– Ne pokušavajte da je uhvatite, pomerite ili ubijete – većina ujeda dešava se upravo tada.
– Ako se zmija pojavi u naseljenom mestu, obavestite lokalnu komunalnu službu ili stručnjake za divlje životinje.

Takođe, bitno je znati da zmije uglavnom izbegavaju ljude i beže kada osete buku ili mnogo ljudi u okolini. Na kraju, stručnjaci podsećaju da je važno očuvati ove životinje, jer imaju značajnu ulogu u ekosistemu.

Lekari beleže povećan broj mališana sa stomačnim virusom, a oporavak može potrajati i do sedam dana.

Aktuelni stomačni virus širi se među decom u Srbiji brže nego što je uobičajeno za ovo doba godine. Prema poslednjim podacima, simptomi se najčešće javljaju kod mališana školskog uzrasta, dok su ordinacije širom zemlje prepune pacijenata sa sličnim tegobama. Pedijatar Dejan Jonev napominje da je stomačni virus trenutno dominantan, dok su respiratorne infekcije u drugom planu.

Virus se prenosi u kolektivima poput škola i vrtića, što dodatno otežava kontrolu širenja. Naš sagovornik ističe da su simptomi veoma iscrpljujući, a oporavak može potrajati i do nedelju dana. Roditelji su zabrinuti, a lekari apeluju na dodatnu pažnju prilikom pojave prvih tegoba kod dece.

Stomačni virus u Srbiji: simptomi i trajanje bolesti

Najčešći simptomi koje stomačni virus izaziva uključuju oštre bolove u stomaku, mučninu, izrazitu malaksalost i glavobolju. Pored toga, kod nekih pacijenata se javljaju uporno povraćanje i dijareja. Prema rečima pedijatra Dejana Joneva, najteže tegobe obično traju prva tri dana, dok je za potpuni oporavak potrebno oko nedelju dana.

Virus se lako prenosi sa deteta na dete, ali i na odrasle osobe koje su u neposrednom kontaktu. Zbog toga je važno obratiti pažnju na higijenu i pravovremeno reagovati na pojavu simptoma. Roditelji su posebno upozoreni da prate stanje mališana i obrate se lekaru ako se simptomi pogoršaju ili potraju duže od nekoliko dana.

Ko je najugroženiji i kako se širi infekcija

Najviše su pogođena deca školskog uzrasta, a prema rečima stručnjaka, upravo se u kolektivima virus najbrže širi. Ordinacije u gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Niš i Subotica, beleže povećan broj pacijenata sa simptomima stomačnog virusa. Takođe, odrasli koji su u kontaktu sa zaraženom decom nisu pošteđeni infekcije.

Dr Dejan Jonev objašnjava da je ovakva epidemiološka slika tipična za period povratka dece u kolektive. Zbog toga stručnjaci savetuju oprez i praćenje zdravstvenog stanja dece. U nekim slučajevima, simptomi se mogu javiti iznenada, a tegobe su često iscrpljujuće.

Simptomi stomačnog virusa u Srbiji zahtevaju pažnju jer mogu duže potrajati, a najvažnije je obezbediti pravovremenu reakciju i, po potrebi, konsultaciju sa lekarom. Na taj način se može smanjiti rizik od komplikacija i ubrzati oporavak mališana.