Institut za genetiku utvrdio nesvakidašnji slučaj heteropaternalne superferkundacije, analize potvrdile genetsku različitost očeva

Pre osam godina, žena iz Kolumbije obratila se Institutu za genetiku Nacionalnog univerziteta u toj zemlji kako bi utvrdila očinstvo svojih blizanaca rođenih 2016. godine, saopštili su iz laboratorije. Nakon standardnih DNK testova, stručnjaci su utvrdili da blizanci imaju istu majku, ali različite očeve, što je izuzetno redak fenomen poznat u nauci kao heteropaternalna superferkundacija.

Istraživanje je sprovedeno analizom mikrosatelitskih markera, gde su DNK uzorci majke, oba deteta i navodnog oca upoređeni na između 15 i 22 tačke. Direktor laboratorije profesor Vilijam Usaken izjavio je da je ovakav rezultat registrovan prvi put u njegovoj višedecenijskoj karijeri. Zbog iznenađujućih rezultata, testiranje je ponovljeno kako bi se isključile moguće greške ili zamena uzoraka, a nalaz je i tada bio identičan.

Genetičarka Andrea Kasas navodi da je ova pojava izuzetno retka, a prema podacima iz baze od 39.000 testova očinstva zabeležena su samo tri slučaja heteropaternalne superferkundacije. Prema rečima profesora Usakena, za ovakav slučaj potrebno je da žena ima odnose sa dva različita partnera u kratkom vremenskom razmaku, da dođe do poliovulacije, odnosno oslobađanja dve ili više jajnih ćelija, i da obe budu oplođene.

Naučnici ističu da oba oplođenja moraju da se dogode u periodu od 24 do 36 sati, dok su jajne ćelije još žive. Kasas dodaje da jajne ćelije ne moraju biti oslobođene istovremeno, već može proći i nekoliko dana, što povećava mogućnost ovakvog slučaja. Ovim otkrićem genetičari su doprineli boljem razumevanju izuzetno retkih bioloških fenomena, a slučaj je izazvao veliko interesovanje naučne zajednice.

Ministarstvo saopštilo da su informacije o navodnim merama protiv roditelja netačne, pozivajući na smirivanje javnosti

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju oglasilo se povodom informacija koje su poslednjih dana izazvale zabrinutost među roditeljima, navodeći da su tvrdnje o izmenama i dopunama Porodičnog zakona pogrešno interpretirane. U saopštenju se ističe da je cilj izmena unapređenje zaštite dece i porodice, a ne kažnjavanje roditelja ili oduzimanje dece.

Ministarstvo je naglasilo da Porodični zakon nije menjan dvadeset godina i da su izmene neophodne da bi se uskladio sa drugim zakonima iz oblasti zdravstva i socijalne zaštite, kao i sa međunarodnim standardima u oblasti prava deteta, zaštite osoba sa invaliditetom i zaštite od nasilja u porodici. Najavljene izmene, između ostalog, predviđaju zabranu maloletničkih brakova i telesnog kažnjavanja dece, kao i ukidanje instituta potpunog lišenja poslovne sposobnosti.

Posebno je istaknuto da su navodi u javnosti o tome da država uvodi kontrolu u domaćinstva, oduzima decu ili krivično goni roditelje zbog fizičkog kažnjavanja, netačni i da doprinose nepotrebnom širenju panike. Ministarstvo je navelo da Porodični zakon ne služi kažnjavanju roditelja, već predstavlja normativni okvir za unapređenje porodičnih odnosa i zaštitu dece.

U saopštenju se dodaje da zabrana telesnog kažnjavanja dece nije novina, već da je ova odredba samo dodatno precizirana u predloženim izmenama zakona. Naglašeno je i da postoji razlika između telesnog kažnjavanja i zlostavljanja deteta, te da je odgovor države prema roditeljima u tim slučajevima različit. Preventivne mere i korektivni nadzor predviđeni su samo za telesno kažnjavanje, dok su za zlostavljanje predviđene strože sankcije.

„Porodični zakon nije instrument za kažnjavanje roditelja niti mehanizam za davanje samovolje deci, već okvir koji usmerava društvo ka boljoj zaštiti dece i porodice“, navodi se u saopštenju Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

Nakon sastanka sa Misijom MMF-a, nadležni ističu da su skladišta puna, dok su pregovori oko vlasništva nad NIS-om u toku

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je energetska situacija u Srbiji potpuno stabilna, uprkos globalnim poremećajima na tržištu energenata. Prema njenim rečima, nakon sastanka sa Misijom MMF-a, preduzete su sve mere da energetski sektor ostane otporan na spoljašnje šokove, a zalihe goriva i gasa su na zadovoljavajućem nivou.

Zalihe dizela trenutno su dovoljne za narednih 89 dana, dok proizvodnja u rafineriji iznosi oko 330.000 tona mesečno, što je blizu maksimalnog kapaciteta. Ministarka je naglasila da država vodi računa da cene goriva na pumpama ostanu stabilne i prihvatljive za građane.

Govoreći o aktuelnim pregovorima u vezi sa vlasništvom nad Naftnom industrijom Srbije (NIS), Đedović Handanović je istakla da razgovori sa Mađarskom napreduju i da se detalji usaglašavaju kako bi interesi Srbije bili maksimalno zaštićeni. Takođe je navela da se komunikacija vodi i sa relevantnim institucijama u Sjedinjenim Američkim Državama.

Kada je reč o snabdevanju gasom, skladišni kapaciteti u Srbiji i Mađarskoj su popunjeni, a isporuke iz Azerbejdžana su stabilne, što doprinosi sigurnosti snabdevanja i pristupačnim cenama u narednom periodu.

Ministarka je dodatno ukazala da proces transformacije Elektroprivrede Srbije (EPS) teče po planu i da će biti završen do kraja godine. Finansijsko stanje EPS-a je stabilno, bez novih kredita za likvidnost, dok su investicije realizovane u potpunosti.

“Preduzeli smo sve mere kako bi energetski sektor bio stabilan i otporan na izazove iz okruženja”, naglasila je Đedović Handanović.