Zvaničnici Izraela procenjuju bezbednosnu situaciju, navodeći spremnost za napade na iransku infrastrukturu

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je tokom bezbednosne procene da je Izrael spreman da obnovi ratne operacije protiv Irana, ukoliko dobije odobrenje Sjedinjenih Američkih Država. Prema njegovim rečima, izraelska vojska je spremna za odbrambene i ofanzivne akcije, a ciljevi su već određeni.

Kac je naveo da Izrael čeka ‘zeleno svetlo’ od američke strane, posebno sa ciljem da eliminiše iranskog vrhovnog vođu i ključne naslednike iranskog režima, kao i da uništi centralna energetska i električna postrojenja.

‘Izrael je spreman da obnovi rat protiv Irana. Armija odbrane je spremna u odbrani i ofanzivi, a ciljevi su označeni’, izjavio je Kac. On je istakao da bi potencijalni napad bio drugačiji i razorniji od prethodnih, sa namerom da nanese ozbiljnu štetu iranskoj nacionalnoj ekonomskoj infrastrukturi.

Prema njegovim navodima, udari bi bili usmereni na ‘najbolnija mesta’, sa namerom da poljuljaju temelje iranskog režima. Kac je u obraćanju naglasio da je izraelska vojska u potpunosti spremna za sprovođenje ovih operacija, dok se čeka politička odluka iz Sjedinjenih Država.

Zvaničnici nisu saopštili dodatne detalje o mogućim rokovima ili obimu potencijalnih akcija. Situacija se i dalje prati, a odluka o eventualnim napadima zavisi od daljih političkih konsultacija i međunarodnih okolnosti.

Kancelarija inspektora Ministarstva pravde najavila reviziju procesa objavljivanja dokumenata, u skladu sa Zakonom o transparentnosti

Kancelarija inspektora Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država saopštila je da će sprovesti reviziju poštovanja zakona koji nalaže objavu dokumenata u vezi sa slučajem Džefrija Epstina. Ova odluka usledila je nakon višemesečnih kritika iz oba doma Kongresa o načinu na koji je ministarstvo postupilo sa objavljivanjem informacija.

U zvaničnoj izjavi, Kancelarija inspektora navela je da će ispitati procedure Ministarstva pravde u identifikaciji, redigovanju i objavljivanju dokumenata, kako to predviđa Zakon o transparentnosti Epstein dosijea, koji je predsednik SAD potpisao u novembru prošle godine. Prema ovom zakonu, Ministarstvo pravde bilo je u obavezi da u roku od 30 dana objavi sve materijale koji se odnose na Epstina i njegovu saradnicu Gilejn Maksvel. Međutim, izveštava se da taj rok nije u potpunosti ispoštovan.

Tokom revizije, posebna pažnja biće posvećena procesu identifikacije, prikupljanja i izrade materijala koji odgovaraju zahtevima zakona. Takođe će biti razmatrano na koji način je odlučivano šta će biti redigovano ili zadržano na osnovu zakonskih odredbi, kao i kako su rešavane eventualne zabrinutosti nakon objavljivanja materijala.

Kancelarija inspektora najavila je da će po završetku revizije javno objaviti izveštaj sa nalazima i preporukama. Prvi set dokumenata Ministarstvo pravde objavilo je u predviđenom roku od 30 dana, ali ta inicijalna objava nije obuhvatila kompletan materijal predviđen zakonom. U narednim danima, Ministarstvo je nastavilo sa objavljivanjem dodatnih dokumenata, pokušavajući da ispuni zahteve propisane zakonom.

Slučaj Džefrija Epstina i pitanja o transparentnosti u vezi sa ovim dokumentima privukli su pažnju javnosti i zakonodavaca. Očekuje se da će rezultati revizije Kancelarije inspektora doprineti utvrđivanju da li su svi zahtevi zakona ispoštovani i kako su odluke o objavljivanju i redigovanju materijala donošene.

Prema izjavama zvaničnika, ključne odluke o bezbednosti i diplomatiji sada donosi kolektiv vojnih komandanata

U Iranu je došlo do promene u strukturi vlasti, jer novi vrhovni vođa Modžtaba Hamnei više ne zadržava potpunu centralizovanu kontrolu kao njegov prethodnik Ali Hamnei. Umesto toga, kako je saopšteno, ključne odluke o bezbednosti, ratu i diplomatiji sada donose viši komandanti Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC). Ova promena istaknuta je kroz izjave bivših i sadašnjih zvaničnika. Nekadašnji savetnik Mahmuda Ahmadinedžada, Abdolareza Davari, naveo je da Modžtaba Hamnei upravlja zemljom slično direktoru odbora, oslanjajući se na kolektivne odluke članova odbora, u kojem su generali ključni članovi. Prema rečima Davarija, vrhovni vođa se u velikoj meri oslanja na savete i smernice odbora, a generali iz IRGC imaju značajnu ulogu u donošenju svih važnih odluka. Ova promena ukazuje na to da centralizovana vlast, karakteristična za period Ali Hamneija, prelazi u ruke vojnih struktura. Zvaničnici navode da je ovakav način upravljanja rezultirao kolektivnim odlučivanjem u najvažnijim pitanjima za državu. Prema dostupnim informacijama, ovakva raspodela moći ima uticaj na unutrašnju i spoljnu politiku Irana, dok je uloga vrhovnog vođe sada više koordinatorska nego apsolutna.