Mađarska kompanija ističe stratešku važnost postrojenja, pregovori napreduju uz očekivano usaglašavanje 90 odsto stavova do kraja nedelje

Mađarska naftna kompanija MOL saopštila je da će, ukoliko postane većinski vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS), dugoročno zadržati Rafineriju nafte u Pančevu, čime bi osigurala stabilno i neprekidno snabdevanje energijom u Srbiji i regionu. Kako navodi MOL, cilj je jačanje sigurnosti snabdevanja i korišćenje sinergija između rafinerija, a planirano je dugoročno upravljanje ovim strateškim postrojenjem ukoliko transakcija bude uspešno realizovana.

Iz kompanije su podsetili da se pregovori o preuzimanju NIS-a nastavljaju u skladu sa prethodno potpisanim osnovnim sporazumom, ali i da je za završetak transakcije neophodna saglasnost Kancelarije za kontrolu stranih sredstava Ministarstva finansija SAD (OFAK) i nadležnih organa Republike Srbije.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su održani sastanci sa operativnim i pravnim timovima MOL-a povodom preuzimanja ruskog udela u NIS-u, te da je zatvoren određen broj pitanja. Ona očekuje da će do kraja nedelje biti usaglašeno 90 odsto stavova, uz napomenu da „Srbija ima neke crvene linije“, odnosno granice nacionalnog interesa u pregovorima. Ministarka je ukazala na značaj nastavka razgovora sa MOL-om, navodeći i susret sa izvršnim direktorom MOL grupe Žoltom Hernadijem održan u subotu.

„Očekujem da do kraja nedelje imamo nekih 90 odsto usaglašenih stavova. Ostaće, pretpostavljam, još nekoliko otvorenih pitanja za razgovore na višem nivou“, izjavila je Đedović Handanović. Istovremeno, rukovodstvo MOL grupe je vodilo razgovore i u Sankt Peterburgu.

Rafinerija Pančevo, prema navodima MOL-a, ima izuzetno važnu stratešku ulogu za snabdevanje energijom, dok se preuzimanje NIS-a odvija uz obavezu poštovanja svih regulatornih procedura i zaštite nacionalnih interesa Republike Srbije.

Zlato oborilo 53 rekorda u 2025. i zabeležilo godišnji rast od 73 odsto, najveći još od 1979.

Cena zlata zabeležila je izuzetan rast od početka 2000-ih, kada je vrednost iznosila oko 280 dolara po unci, do marta 2026. kada je premašila 5.000 dolara po unci. Ovaj porast od više od 1.700 odsto potvrđuje status zlata kao pouzdane imovine tokom perioda inflacije, tržišnih oscilacija i globalne neizvesnosti. Samo tokom 2025. godine, zlato je oborilo 53 rekorda i ostvarilo rast od 73 odsto, što je najveći godišnji skok od 1979. godine.

Dugoročno posmatrano, zlato je za investitore predstavljalo način očuvanja kupovne moći, posebno u evropskom ekonomskom kontekstu sa izraženim inflatornim pritiscima u poslednjim godinama. Iako se zlato često vidi kao simbol sigurnosti, stručnjaci ističu da nije svaka investicija u zlato jednako povoljna i da treba pažljivo razmotriti pristup ulaganju, uključujući i kratkoročnu promenjivost cena.

Savremeni investitori često biraju fondove koji nude izloženost ne samo zlatu, već i drugim plemenitim metalima i robama, čime se osigurava diverzifikacija portfolija. Primera radi, Vista Rica Origin fond ulaže u zlato, srebro i širok spektar roba sa svetskih berzi, omogućavajući ulaganje kroz jedno rešenje, bez potrebe da investitor samostalno bira pojedinačne instrumente.

Praktična pitanja kod fizičkog zlata uključuju način čuvanja, proveru autentičnosti, trenutak prodaje i razliku između kupovne i prodajne cene. Ulaganje putem fonda pojednostavljuje proces, jer se investitoru omogućava kupovina investicionih jedinica, dok portfolio menadžeri upravljaju strukturom i prate tržišna kretanja.

Diverzifikacija portfolija smatra se ključnim pravilom investiranja, a fondovski pristup omogućava raspodelu rizika na više instrumenata povezanih sa robama i plemenitim metalima. Time se povećava otpornost portfolija na pojedinačne tržišne promene. Takođe, ulaganje u zlato i povezane fondove više nije rezervisano samo za velike ulagače, jer postoje opcije koje omogućavaju početak sa manjim iznosima.

Na kraju, stručnjaci savetuju investitorima da pre donošenja odluke postave sebi ključna pitanja o svojim ciljevima i strategiji, kako bi maksimalno iskoristili potencijal zlata u kombinaciji sa drugim klasama imovine.

Nakon troomesečne obustave, isporuka obnovljena u 2 sata ujutru, dok ruska nafta čini 1 odsto uvoza EU

Slovačka je od noći između 22. i 23. aprila ponovo počela da prima rusku sirovu naftu preko naftovoda Družba, saopštilo je Ministarstvo ekonomije Slovačke. Prema zvaničnim informacijama, u 2 sata ujutru nastavljen je prijem nafte, a do kraja aprila planirana je isporuka 119.000 tona ruske sirove nafte ovom trasom.

Premijer Slovačke Robert Fico potvrdio je da raspored isporuke predviđa dolazak 119.000 tona nafte do kraja meseca. Ministarka ekonomije Denisa Sakova navela je da je, posle skoro tri meseca obustave, nafta ponovo počela da pristiže u Slovačku preko Družbe i istakla da se isporuka sprovodi prema odobrenom planu.

Prethodno je ukrajinska strana dostavila plan o transportu slovačkom operatoru Transpetrol, čime je okončana obustava koja je trajala od kraja januara. Transport nafte bio je prekinut zbog oštećenja naftovoda tokom napada 27. januara, što je uticalo i na isporuke za Mađarsku.

Slovačka, Češka i Mađarska su izuzete iz sankcija Evropske unije na rusku naftu, jer nemaju alternativne pravce snabdevanja kao ostale članice. Politički spor oko obnavljanja isporuka doveo je do toga da Mađarska privremeno blokira EU kredit za Kijev, ali je ta odluka povučena nakon promene vlasti u Budimpešti.

Evropska unija planira da do kraja 2027. godine potpuno zabrani uvoz ruske nafte, ali bi takva zabrana trenutno imala minimalan uticaj, budući da je u poslednjem kvartalu 2025. godine svega 1 odsto nafte uvezeno iz Rusije. U 2026. godini rusku naftu su uvozile samo Slovačka i Mađarska.