Ekonomisti upozoravaju na nove rizike koji bi mogli ugroziti oporavak američke ekonomije.

Uvod u ekonomske izazove

Američka ekonomija pokazala je otpornost uprkos usporavanju tržišta rada, trgovinskim ratovima i ponovnom porastu inflacije. Međutim, ekonomisti sada upozoravaju na konvergenciju novih i postojećih pretnji koje bi mogle testirati njenu snagu. ‘Lista briga postaje sve zabrinjavajuća’, napisao je Ed Jardeni, predsednik i glavni investicioni strateg Yardeni Research, u izveštaju od 14. septembra.

Uprkos tome što američka ekonomija nastavlja da raste i potrošači i dalje troše, pojavljuju se brojni rizici koji bi mogli uticati na ekonomski rast i poremetiti berzansko tržište, koje je podstaklo bum bogatstva. Rat u Iranu ne pokazuje znake završetka, dok su obnovljeni napadi u Hormuškom moreuzu i Crvenom moru podigli cene nafte na četvoromesečni maksimum. Cene dizela u SAD dostigle su novi rekord od 6,23 dolara po galonu, pokazuju podaci AAA.

Rizici za američku ekonomiju

‘Nema nedostatka briga za investitore u trenutnom okruženju’, rekao je Jardeni. ‘Lista uključuje više cene nafte usled eskalacije tenzija na Bliskom istoku, rastuće prinose obveznica širom sveta, upornu inflaciju i Federalne rezerve koje će verovatno doneti odluku o povećanju kamatne stope za 0,25 procentnih poena’ u sredu.

Evo glavnih rizika za američku ekonomiju prema ekonomistima i analitičarima sa Wall Streeta.

Inflacija podstaknuta energetskim šokom

Cene nafte su porasle poslednjih nedelja, pri čemu je Brent sirova nafta, međunarodni referentni indeks, dostigao 108,45 dolara po barelu u ponedeljak dok se borbe na Bliskom istoku nastavljaju da ograničavaju globalne tokove nafte.

Inflacija je blago opala od maja, kada je dostigla trogodišnji maksimum, ali nedavni porast cena nafte preti da će cene ostati visoke. Indeks potrošačkih cena u avgustu pokazao je da su cene porasle po godišnjem tempu od 3,4%, što je više od prognoza ekonomista i znatno iznad godišnjeg cilja Federalnih rezervi od 2%.

Nakon tragične smrti sina, par se odlučio za IVF postupak sa starim embrionom

U Atini, grčki par je dobio ćerku iz embriona koji je bio zamrznut više od dve decenije. Ovo se dogodilo samo nekoliko meseci nakon što su izgubili sina u saobraćajnoj nesreći.

Neočekivana sreća nakon tragedije

Cristina Rapti-Tzelepi i njen suprug Constantinos Raptis, suočeni sa gubitkom 21-godišnjeg sina prošlog oktobra, nisu gubili nadu. Uprkos Cristininim godinama koje su se približavale granici za IVF postupke u Grčkoj, par je uspeo da iskoristi jedan od dugo zamrznutih embriona.

Rapti-Tzelepi, koja je imala samo kratki rok od 2 i po meseca da završi proceduru, opisala je proces kao stresan ali uspešan zahvaljujući podršci lekara i njegovog tima.

Rojstvo devojčice Georgie

Devojčica Georgia rođena je težine oko 3,5 kilograma, a roditelji su je dočekali sa velikom radošću i emocijama. ‘Odlučili smo da životu damo još jednu šansu’, rekla je Cristina dok je sedela u bolničkoj sobi okružena balonima i cvećem.

Ovaj slučaj nije samo lična pobeda za porodicu Rapti-Tzelepi već i značajan primer mogućnosti koje pruža medicinska nauka u oblasti reproduktivne tehnologije.

Donald Tramp tvrdi da su Rusija i Ukrajina pristale da ne napadaju energetsku infrastrukturu, ali zvaničnih potvrda još nema.

Rusija i Ukrajina, prema rečima predsednika Donalda Trampa, postigle su dogovor da međusobno ne napadaju energetsku infrastrukturu. Ovu informaciju Tramp je izneo na svojoj društvenoj mreži, navodeći da su zvaničnici iz obe zemlje spremni na istorijski korak. Dogovor, ukoliko bude sproveden, mogao bi da utiče na dalji tok sukoba i sigurnost energetskih resursa u regionu.

Tramp je izjavio: “Ukrajina je pristala da ne napada rusku energetsku infrastrukturu. Rusija je pristala da učini isto.” Ova izjava dolazi u trenutku kada rast cena dizela na svetskom tržištu izaziva zabrinutost. Prema Trampu, povećanje cena nije povezano sa sukobom Sjedinjenih Američkih Država i Irana, već je rezultat rata između Rusije i Ukrajine.

Trampovo saopštenje i reakcije iz Rusije i Ukrajine

Međutim, ni Moskva ni Kijev još nisu zvanično komentarisali navode koje je izneo Donald Tramp. Ta situacija dodatno podstiče interesovanje za potencijalni dogovor o zaštiti energetskih objekata. Tramp je prethodnog dana pozvao Ukrajinu da obustavi napade na ruske rafinerije i postrojenja za proizvodnju dizela.

Kremlj je, u odgovoru na Trampovu inicijativu, saopštio da pozdravlja svaki napor koji doprinosi smanjenju tenzija. Ipak, iz Moskve ističu da nisu obećali da će prekinuti napade na ukrajinsku ekonomsku infrastrukturu, čak i ako Kijev zaustavi napade na ruske objekte. Ovakav stav pokazuje da, uprkos najavama, postizanje trajnog dogovora zahteva dalju diplomatsku aktivnost.

Obustava napada na energetsku infrastrukturu: implikacije i izazovi

Dogovor koji je najavio Donald Tramp mogao bi da donese stabilnost na tržištu energenata, ali bez potvrde iz Rusije i Ukrajine ostaje neizvesno da li će biti sproveden. S druge strane, rast cena dizela već utiče na privrede mnogih zemalja, a svaka eskalacija može dodatno pogoršati situaciju.

Pored toga, pitanje zaštite energetskih postrojenja u ratu ima šire posledice za stanovništvo i privredu regiona. Ukoliko dođe do obostranog poštovanja dogovora, to bi mogao biti korak ka smanjenju tenzija i otvaranju prostora za šire pregovore. Ipak, prema trenutnim informacijama, situacija ostaje napeta, a međunarodna zajednica pažljivo prati svaki razvoj događaja.