Građani Rusije će od 1. novembra morati da plate oko 35 evra za vizu pri ulasku u Crnu Goru, a deca mlađa od 14 godina polovinu te cene.

Od 1. novembra, viza za Crnu Goru postaje obavezna za građane Rusije, prema saopštenju Ruskog saveza turističke industrije. Cena vize za Crnu Goru iznosiće oko 35 evra za odrasle i približno 17,5 evra za decu mlađu od 14 godina. Ova promena dolazi nakon što je Vlada Crne Gore izmenila uredbu o viznom režimu još u julu 2026. godine.

Iz saveza navode da će turisti morati lično da podnose potrebnu dokumentaciju za vizu. Prema objavljenim informacijama, viza za Crnu Goru je neophodna čak i za kraće turističke posete. Viza za Crnu Goru, koja je do sada bila potrebna samo za određene zemlje, sada će važiti i za ruske državljane. Očekuje se da ova izmena utiče na turistički promet iz Rusije.

Pad potražnje i logističke prepreke

Direktorka za odnose s javnošću turoperatora “Inturist” Darja Domostrojeva izjavila je da je potražnja za Crnom Gorom stagnirala još od pandemije. Jedan od razloga je i nepostojanje direktnih avionskih linija. Čak i u periodu kada je za ruske državljane važila bezvizna politika, interesovanje nije bilo na visokom nivou. Zbog uvođenja vize za Crnu Goru, ovog leta se očekuje još veći pad turističkog prometa među ruskim gostima.

S druge strane, Ljudmila Blinkova iz turoperatora “ITM grup” navela je da je tokom prošle letnje sezone postojalo interesovanje za odmor u Crnoj Gori. Međutim, nije bilo masovne navale kao što se možda očekivalo uoči uvođenja viznog režima. Prema njenim rečima, logističke prepreke i ograničena avio povezanost takođe su uticale na izbor destinacije kod ruskih turista.

Uticaj na turističku sezonu i očekivanja za 2027. godinu

Kako je istaknuto, prava slika i obim rezervacija za Crnu Goru moći će da se procene tek na proleće sledeće godine. Tada će biti poznato da li je viza za Crnu Goru značajno uticala na broj poseta iz Rusije. Osim toga, stručnjaci ističu da su promenjeni vizni uslovi i logistički izazovi ključni faktori koji oblikuju turistički promet.

U međuvremenu, svi zainteresovani ruski turisti koji planiraju putovanje u Crnu Goru moraju računati na novu proceduru i dodatne troškove. Očekuje se da će ova mera promeniti strukturu i broj poseta u narednim sezonama.

Sveštenik iz Đakovačko-osječke nadbiskupije, osuđen zbog nedoličnih radnji nad maloletnikom, ponovo je viđen na misama sa decom.

Sveštenik iz Đakovačko-osječke nadbiskupije, koji je bio osuđen zbog nedoličnih radnji prema maloletnom ministrantu, ponovo vodi mise i blagosilja decu. Ovaj slučaj izazvao je zabrinutost javnosti, posebno jer je napad na maloletnika u Hrvatskoj tretiran vrlo ozbiljno, a crkvene institucije do sada nisu pružile odgovor na pitanja o njegovom povratku u službu.

Nakon što je odslužio devetomesečnu zatvorsku kaznu, sveštenik je u martu 2023. godine izašao iz zatvora. Samo pet meseci kasnije, nadbiskup Đuro Hranić vratio ga je u svešteničku službu i poslao u Gospićko-senjsku biskupiju. U to vreme, biskup ove biskupije bio je Zdenko Križić, današnji splitsko-makarski nadbiskup.

Povratak u župu i kontakt sa decom

Križić je svešteniku poverio vođenje dve župe. Međutim, čim su novinari početkom 2025. godine počeli da se raspituju o ovom slučaju, novi biskup Marko Medo brzo ga je razrešio dužnosti. Nakon toga, sveštenik se neko vreme nije pojavljivao u javnosti. Ipak, izvori su nedavno primetili da je ponovo aktivan na misama u jednoj župi Đakovačko-osječke nadbiskupije. Prema dostupnim fotografijama, početkom oktobra je učestvovao u misi i blagosiljao decu.

Ovakav razvoj događaja izazvao je dodatna pitanja kako je moguće da osoba osuđena za napad na maloletnika u Hrvatskoj ponovo ima kontakt sa decom u okviru crkvenih aktivnosti. Nadbiskupija nije odgovorila na upite novinara o tome ko je doneo odluku o njegovom povratku, niti zašto mu nije zabranjeno javno istupanje.

Reakcije i odgovornost crkvenih institucija

Đakovačko-osječka nadbiskupija do sada nije dala zvaničan odgovor, čak ni posle deset dana od postavljenih pitanja. Nakon što su novinari poslali upit, Fejsbuk stranica župe je zaključana i fotografije više nisu dostupne javnosti. Ovakav potez dodatno pojačava zabrinutost zbog transparentnosti u radu crkvenih institucija.

Poređenja radi, osoba osuđena za napad na maloletnika u Hrvatskoj ne može da se zaposli u obrazovnoj ustanovi, dok u crkvenim okvirima takva osoba može da predaje veronauku, radi sa mladima ili bude zadužena za ministrante. Javnosti ostaje nejasno kako je došlo do ovakve situacije i kako će crkva dalje postupiti.

Na kraju, slučaj osuđenog sveštenika koji ponovo vodi mise i blagosilja decu otvara pitanje odgovornosti i kontrole u crkvenim strukturama kada je u pitanju zaštita maloletnika od potencijalnih rizika.

Policija istražuje nesreću u kojoj je vozač poršea udario biciklistu u Vatikanskoj ulici. Saobraćaj bio zatvoren više sati.

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u Zagrebu, život je izgubio 88-godišnji biciklista. Prema policijskim izvorima, nesreća se desila u nedelju, 25. oktobra, oko 14:25 časova u Vatikanskoj ulici. Za izazivanje nesreće osumnjičen je 78-godišnji vozač poršea, koji je upravljao vozilom brzinom znatno većom od dozvoljene na tom delu puta.

Policija navodi da se vozač kretao brzinom između 70 i 90 kilometara na sat, iako je maksimalna dozvoljena brzina bila 40 km/h. Dolaskom do raskrsnice sa Ulicom svetog Mateje, u blizini stuba javne rasvete, vozač je naleteo na biciklistu koji je prelazio Vatikansku ulicu na biciklu marke Corratec preko obeleženog pešačkog prelaza. Sila udara odbacila je biciklistu i njegov bicikl, a muškarac je preminuo na mestu nesreće od zadobijenih povreda.

Policijski nalazi i detalji nesreće

Osim toga, policijska istraga je utvrdila i određene nepravilnosti u ponašanju bicikliste. Naime, 88-godišnji biciklista se pre nesreće kretao trotoarom na delu puta gde nije postojala biciklistička staza, iako je bio dužan da vozi desnom ivicom kolovoza. Takođe, prelazeći Vatikansku ulicu, nije sišao sa bicikla i gurao ga preko pešačkog prelaza, što je obaveza po važećim propisima. Policija navodi i da biciklista nije obratio pažnju na udaljenost i brzinu vozila koja su mu se približavala.

Zbog obavljanja uviđaja i istrage, saobraćaj u Vatikanskoj ulici bio je zatvoren od 14:40 do 18:15 časova. Vozila su tokom tog perioda bila preusmerena na obilazne rute, a na terenu su se nalazile sve nadležne službe.

Tok istrage i dalje procedure

Telo preminulog bicikliste prevezeno je u Zavod za sudsku medicinu i kriminalistiku u Zagrebu. Protiv 78-godišnjeg vozača poršea policija će podneti krivičnu prijavu državnom tužilaštvu u Velikoj Gorici, zbog sumnje da je izazvao saobraćajnu nesreću prema članu 227. Krivičnog zakona. Nakon završetka potrebnih procedura, osumnjičeni će biti predat pritvorskom nadzorniku.

Kako je saopšteno, istraga o nesreći u Zagrebu i dalje traje, a policija nastavlja sa prikupljanjem svih relevantnih dokaza kako bi se utvrdile sve okolnosti ovog tragičnog događaja. Ovakve nesreće ukazuju na potrebu za poštovanjem saobraćajnih propisa, posebno na mestima gde se ukrštaju pešaci, biciklisti i motorna vozila.