Američki predsednik izjavio da su pregovori u toku, iranska strana nije komentarisala poslednje tvrdnje

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je u telefonskom intervjuu da je postignut dogovor sa Iranom o uklanjanju obogaćenog uranijuma sa teritorije te zemlje. On je naveo da će u tom procesu saradnja biti uspostavljena između američkih i iranskih predstavnika, a da učešće američkih kopnenih trupa neće biti potrebno. Izjavio je da će materijal, nakon zajedničkog rada na njegovom preuzimanju, biti prebačen u Sjedinjene Države.

Na pitanje novinara ko će konkretno izvršiti uklanjanje uranijuma, američki predsednik je odgovorio da će to uraditi „naši ljudi“ u saradnji sa iranskom stranom. “Ne, nema trupa. Mi ćemo otići sa njima, preuzeti materijal i doneti ga. Biće to zajednički posao, jer će tada već postojati dogovor i neće biti potrebe za sukobima kada postoji sporazum”, rekao je predsednik Sjedinjenih Država.

Takođe je naglasio da je Iran pristao da obustavi podršku grupama koje SAD smatraju proxy organizacijama, među kojima su pomenute i Hezbolah i Hamas. Detalji o načinu realizacije navedenih dogovora nisu objavljeni, a iz Irana nije stigla zvanična potvrda ili komentar na ovakve navode.

Na pitanje kada bi dogovor mogao biti ozvaničen, američki predsednik je izjavio da će predstavnici obe strane održati sastanak tokom predstojećeg vikenda. On je dodao da će postojeća blokada prema Iranu ostati na snazi dok se dogovor ne realizuje u potpunosti.

Prethodnih meseci, odnosi između Sjedinjenih Država i Irana bili su u žiži međunarodne pažnje usled tenzija u regionu Persijskog zaliva i niza događaja povezanih sa iranskim nuklearnim programom. U više navrata su međunarodni mediji izveštavali o pokušajima diplomatskog rešavanja spornih pitanja, ali zvanične potvrde o postizanju sveobuhvatnog sporazuma do sada nije bilo.

Sjedinjene Države su ranije uvodile sankcije Iranu zbog nuklearnog programa i podrške oružanim grupama u regionu. Najnovije izjave američkog predsednika dolaze u trenutku kada međunarodna zajednica prati razvoj događaja i eventualne pomake ka smirivanju tenzija. Pregovori i dalje traju, a detalji potencijalnog sporazuma očekuju se nakon najavljenih sastanaka.

Iranski ministar spoljnih poslova saopštio da je prolaz kroz Hormuz otvoren, što je uticalo na pad cena na svetskim tržištima

Cene nafte zabeležile su značajan pad u petak, nakon što je Iran saopštio da je Moreuz Hormuz „potpuno otvoren“ za komercijalni saobraćaj. Izjava iranskog ministra spoljnih poslova usledila je tokom aktuelnog prekida vatre između Izraela i Libana, što je, prema navodima izvora sa terena, umanjilo zabrinutost oko blokade jednog od najvažnijih svetskih naftnih puteva.

Prema podacima sa tržišta, američki referentni WTI pao je za 10,33 dolara, odnosno 10,91%, na 84,36 dolara po barelu. Brent, međunarodni standard, zabeležio je pad od 8,89 dolara ili 8,94%, i iznosio je 90,05 dolara po barelu. Ove promene došle su nakon što su cene nafte prethodno dostizale gotovo 120 dolara po barelu u periodu pojačanih napetosti na Bliskom istoku.

Pad cena nafte reflektovao se i na tržište goriva u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su prema podacima udruženja vozača prosečne cene benzina pale na 4,08 dolara po galonu za običan benzin, što je manje u odnosu na 4,17 dolara koliko je iznosila najviša cena tokom godine. Cena goriva, prema istim izvorima, usko je povezana sa cenom sirove nafte, koja čini više od polovine ukupne cene po galonu.

Zvaničnici navode da je Moreuz Hormuz od izuzetnog strateškog značaja, jer kroz taj prolaz prolazi oko petine svetskih isporuka nafte. Tokom prethodnih nedelja, zbog sukoba na Bliskom istoku, došlo je do usporavanja saobraćaja u ovom području, što je direktno uticalo na rast cena sirove nafte na globalnom tržištu.

Iranski ministar spoljnih poslova, Sajed Abas Aragči, izjavio je na društvenoj mreži da je, u skladu sa aktuelnim prekidom vatre u Libanu, prolaz za sve komercijalne brodove kroz Moreuz Hormuz otvoren i bezbedan. Ova izjava je, prema izveštajima međunarodnih medija, rezultirala brzim padom cena nafte na svetskim berzama.

Prema dostupnim podacima, na dan 17. aprila 2026. godine, prosečna cena benzina u Sjedinjenim Državama bila je 4,08 dolara po galonu, što je za 0,02 dolara manje nego prethodnog dana, ali i dalje više u odnosu na isti period prošle godine. Cena dizela iznosila je 5,59 dolara po galonu.

Prethodni rast cena nafte i goriva bio je uslovljen izbijanjem sukoba na Bliskom istoku krajem februara, kada je došlo do poremećaja u transportu sirove nafte kroz Hormuz. Današnji pad cena tumači se kao rezultat smanjenog rizika za međunarodni naftni saobraćaj nakon potvrde iranskih vlasti o stabilnosti prolaza.

Nezavisne organizacije nisu iznele dodatne procene ili upozorenja povodom novih okolnosti u regionu, dok međunarodne berze i dalje prate razvoj situacije u vezi sa transportom energenata kroz Hormuz.

Zvaničnici prate situaciju u vezi sa navodnim etičkim pitanjima u procesu redistrictinga u Juti, dok je sudska odluka promenila političku ravnotežu, potvrđuju izvori

Zvaničnici Bele kuće pažljivo prate navode o mogućem etičkom pitanju u saveznoj državi Juta, gde se fokus usmerava na odnos između dvoje ključnih aktera u aktuelnom procesu redistrictinga, saopštili su izvori. Ovaj razvoj dolazi u trenutku kada se politička borba oko sudski naloženih promena kongresnih distrikata intenzivirala, što je rezultiralo promenom političke ravnoteže u korist demokrata.

Prema dostupnim informacijama, zakonodavci u državnoj skupštini Jute postavljaju pitanja o odnosu između sudije Vrhovnog suda Jute Dijane Hagen i Dejvida Rejmana, glavnog pravnog savetnika Lige birača žena Jute. Rejman je bio jedan od advokata koji su osporavali legalnost predloga republikanaca za novu mapu kongresnih distrikata.

Sudija Hagen je autorka mišljenja iz 2024. godine kojim je utvrđeno da su republički članovi zakonodavstva prekršili pravila izmenom Propozicije 4, mere koja zabranjuje izborno manipulisanje granicama (gerrymandering). Ova odluka doneta je jednoglasno i dovela je do toga da tradicionalno republikanski većinski distrikt postane povoljniji za demokrate.

U državnom zakonodavnom telu, poslanici su pokrenuli dodatna pitanja o mogućim sukobima interesa i etičkim aspektima navedenog odnosa, ali do sada nisu donete nove odluke ili zaključci. Predstavnici republikanaca izražavaju zabrinutost zbog gubitka kontrole nad distriktom, dok izvor iz Bele kuće navodi da administracija prati situaciju i podržava potpuno razjašnjenje svih etičkih pitanja.

Ovo je deo šireg procesa političkih promena i sudskih sporova povodom redistrictinga u Juti, koji traju više meseci. Tokom ovog procesa, sudovi su razmatrali tvrdnje o nezakonitom uticaju na političku ravnotežu kroz promene granica distrikta. Do trenutka izveštavanja nije doneta nova sudska odluka povodom navoda o etičkim pitanjima, a sve strane pozivaju na transparentnost i poštovanje pravnih procedura.

Prema izvorima, očekuje se da će rasprava o ovom slučaju imati uticaj na dalje političke odnose u državi i potencijalno uticati na sastav Predstavničkog doma Kongresa Sjedinjenih Američkih Država.