Javna rasprava traje do 7. maja, a predlog zakona predviđa mesečnu naknadu i socijalno osiguranje za nezaposlene roditelje koji brinu o deci sa invaliditetom.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o roditeljima negovateljima počela je danas na teritoriji Republike Srbije i trajaće do 7. maja, saopštilo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ova inicijativa sledi nakon zaključka Vlade Srbije, a za cilj ima unapređenje položaja porodica koje neposredno brinu o deci sa najtežim oblikom invaliditeta.

Nacrt zakona predviđa uvođenje mesečne novčane naknade za nezaposlene roditelje koji svakodnevno neguju svoju decu, korisnike uvećanog dodatka za tuđu negu i pomoć. Takođe, predviđena je i uplata doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje, čime bi ovim porodicama bio obezbeđen bolji socijalni i ekonomski status. Ministarstvo je pozvalo sve građane, stručnu i širu javnost, kao i udruženja, da učestvuju u raspravi dostavljanjem predloga i komentara.

Svoje primedbe, predloge i sugestije svi zainteresovani mogu dostaviti do 7. maja putem elektronskog obrasca dostupnog na zvaničnoj internet stranici Ministarstva, preko Portala “e-Konsultacije”, elektronskom poštom na adresu javnarasprava@minrzs.gov.rs, ili pisanim putem na adresu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Beogradu, uz obavezno navođenje teme rasprave.

Kako bi se obezbedio širi dijalog i razmena mišljenja, Ministarstvo je najavilo održavanje dva okrugla stola u okviru javne rasprave: prvi će biti organizovan 21. aprila u Beogradu, u zgradi Kancelarije za e-upravu, dok će drugi biti održan 28. aprila u Gradskoj kući u Subotici. Ovi skupovi biće prilika da se iznesu iskustva, predlozi i konkretne potrebe roditelja negovatelja, ali i stručne javnosti.

Prema ranijim izjavama predstavnika Ministarstva, donošenje ovog zakona deo je šire strategije poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom i njihovih porodica u Srbiji. Stručnjaci iz oblasti socijalne zaštite ističu značaj institucionalnog prepoznavanja roditelja negovatelja, dok udruženja korisnika i roditelja ukazuju na dugogodišnju potrebu za sistemskim rešenjem i finansijskom podrškom.

Nakon završetka javne rasprave, Ministarstvo će analizirati sve pristigle predloge i komentare, nakon čega će konačna verzija Nacrta zakona biti upućena Vladi Srbije na razmatranje i eventualno usvajanje. Očekuje se da će novi zakon doneti konkretna poboljšanja za stotine porodica širom Srbije, obezbeđujući im stabilniju egzistenciju i ravnopravnije uslove za život i rad.

Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut učestvuje od 17. do 19. aprila na međunarodnom skupu u Antaliji, gde će biti razmatrane globalne političke i bezbednosne teme.

Predsednik Vlade Republike Srbije, prof. dr Đuro Macut, predvodi delegaciju Srbije na petom Antalijskom diplomatskom forumu koji se održava od 17. do 19. aprila u Antaliji, u Republici Turskoj. Forum okuplja visoke predstavnike država, međunarodnih organizacija i stručnjake iz oblasti diplomatije iz više od 100 zemalja, sa ciljem razmene mišljenja o ključnim izazovima savremenog globalnog okruženja.

Ovogodišnji forum, pod pokroviteljstvom predsednika Republike Turske Redžepa Tajipa Erdogana, održava se pod temom „Mapiranje sutrašnjice, upravljanje neizvesnostima”. U fokusu diskusija su savremeni politički, ekonomski i bezbednosni izazovi, sa posebnim akcentom na aktuelne globalne krize, regionalnu saradnju i izazove u oblasti međunarodnih odnosa.

Kako je saopšteno, delegacija Srbije će tokom foruma učestvovati u brojnim panelima i bilateralnim susretima sa predstavnicima drugih država i međunarodnih organizacija. Očekuje se da će Đuro Macut u okviru zvaničnog programa govoriti o prioritetima Srbije u oblasti spoljne politike, evropskim integracijama i jačanju regionalne stabilnosti na Zapadnom Balkanu.

Prema rečima zvaničnika iz Vlade Srbije, učešće na forumu predstavlja priliku za produbljivanje saradnje sa Turskom i drugim partnerima, kao i za razmenu stavova o aktuelnim bezbednosnim pitanjima i geopolitičkim promenama. „Antalijski diplomatski forum postaje jedna od vodećih međunarodnih platformi za dijalog i formulisanje odgovora na savremene izazove. Prisutnost Srbije potvrđuje našu posvećenost konstruktivnom dijalogu i regionalnoj stabilnosti”, ocenio je jedan od članova delegacije.

U okviru događaja, planirani su i bilateralni sastanci Đura Macuta sa visokim zvaničnicima iz više država, a teme razgovora uključivaće ekonomske veze, infrastrukturne projekte i saradnju u oblasti bezbednosti. Očekuje se da tokom foruma bude održano više od 50 panela i sesija, na kojima će učestvovati predsednici vlada, ministri, ambasadori i eksperti iz Evrope, Azije, Afrike i Amerike.

Antalijski diplomatski forum, koji se održava od 2020. godine, iz godine u godinu okuplja sve veći broj učesnika i postaje značajna tačka razmene mišljenja o globalnim pitanjima. Ove godine, Srbija je među državama koje imaju priliku da predstave svoje inicijative i stave akcenat na važnost međunarodne saradnje u prevazilaženju zajedničkih izazova.

Picula u izjavi za hrvatski list izneo stavove o srpskim pitanjima, bez zvaničnih reakcija iz Srbije

Evropski poslanik Tonino Picula nastavio je sa javnim kritikama na račun Srbije i srpskog identiteta, pozivajući se na navodni koncept ‘srpskog svijeta’. U svojoj izjavi za hrvatski list, Picula je pomenuo ovaj izraz, iako, prema dostupnim informacijama, takav koncept nije zvanično uspostavljen niti prepoznat.

U originalnoj izjavi, Picula je izložio svoje viđenje regionalnih odnosa i prisustva srpskog identiteta u političkoj retorici, ali nije naveo konkretne primere ili dokaze o postojanju institucionalnog okvira pod nazivom ‘srpski svijet’. Zvanične reakcije srpskih institucija na ove navode do sada nije bilo.

Prema dostupnim informacijama, Picula je ranije više puta javno iznosio kritike na račun srpske politike u regionu, a njegovi komentari izazvali su različite reakcije među političkim akterima na Balkanu.

Iako je izraz ‘srpski svijet’ više puta korišćen u medijima i političkim analizama, relevantni izvori naglašavaju da ne postoji zvanična politika ili dokument koji bi definisao ovaj koncept kao deo institucionalnog ili državnog programa.

“Nastavićemo da pratimo razvoj situacije i eventualne zvanične reakcije iz Srbije”, navodi se u izveštajima.