Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut učestvuje od 17. do 19. aprila na međunarodnom skupu u Antaliji, gde će biti razmatrane globalne političke i bezbednosne teme.

Predsednik Vlade Republike Srbije, prof. dr Đuro Macut, predvodi delegaciju Srbije na petom Antalijskom diplomatskom forumu koji se održava od 17. do 19. aprila u Antaliji, u Republici Turskoj. Forum okuplja visoke predstavnike država, međunarodnih organizacija i stručnjake iz oblasti diplomatije iz više od 100 zemalja, sa ciljem razmene mišljenja o ključnim izazovima savremenog globalnog okruženja.

Ovogodišnji forum, pod pokroviteljstvom predsednika Republike Turske Redžepa Tajipa Erdogana, održava se pod temom „Mapiranje sutrašnjice, upravljanje neizvesnostima”. U fokusu diskusija su savremeni politički, ekonomski i bezbednosni izazovi, sa posebnim akcentom na aktuelne globalne krize, regionalnu saradnju i izazove u oblasti međunarodnih odnosa.

Kako je saopšteno, delegacija Srbije će tokom foruma učestvovati u brojnim panelima i bilateralnim susretima sa predstavnicima drugih država i međunarodnih organizacija. Očekuje se da će Đuro Macut u okviru zvaničnog programa govoriti o prioritetima Srbije u oblasti spoljne politike, evropskim integracijama i jačanju regionalne stabilnosti na Zapadnom Balkanu.

Prema rečima zvaničnika iz Vlade Srbije, učešće na forumu predstavlja priliku za produbljivanje saradnje sa Turskom i drugim partnerima, kao i za razmenu stavova o aktuelnim bezbednosnim pitanjima i geopolitičkim promenama. „Antalijski diplomatski forum postaje jedna od vodećih međunarodnih platformi za dijalog i formulisanje odgovora na savremene izazove. Prisutnost Srbije potvrđuje našu posvećenost konstruktivnom dijalogu i regionalnoj stabilnosti”, ocenio je jedan od članova delegacije.

U okviru događaja, planirani su i bilateralni sastanci Đura Macuta sa visokim zvaničnicima iz više država, a teme razgovora uključivaće ekonomske veze, infrastrukturne projekte i saradnju u oblasti bezbednosti. Očekuje se da tokom foruma bude održano više od 50 panela i sesija, na kojima će učestvovati predsednici vlada, ministri, ambasadori i eksperti iz Evrope, Azije, Afrike i Amerike.

Antalijski diplomatski forum, koji se održava od 2020. godine, iz godine u godinu okuplja sve veći broj učesnika i postaje značajna tačka razmene mišljenja o globalnim pitanjima. Ove godine, Srbija je među državama koje imaju priliku da predstave svoje inicijative i stave akcenat na važnost međunarodne saradnje u prevazilaženju zajedničkih izazova.

Sednica zakazana za 10 časova obuhvata razmatranje ključnih zakonskih predloga iz oblasti trgovine, saobraćaja, kohezije i međunarodnih sporazuma, uz učešće više ministara.

Poslanici Narodne skupštine Srbije nastavljaju danas u Beogradu drugu redovnu sednicu prolećnog zasedanja objedinjenu raspravom o ukupno 40 tačaka dnevnog reda. Sednica je zakazana za 10 časova, a pred poslanicima se nalazi značajan broj zakonskih predloga iz različitih oblasti, uključujući trgovinu, saobraćaj, kohezionu politiku, kulturu, bezbednost i međunarodnu saradnju.

Na početku rasprave, predloge zakona iz svojih resora predstavili su ministri Jagoda Lazarević, Ivica Dačić, Sara Pavkov i Aleksandra Sofronijević. Među najvažnijim tačkama dnevnog reda nalaze se Predlog zakona o zaštiti potrošača, izmene i dopune Zakona o trgovini, kao i predlozi koji se odnose na trgovinske prakse za određene vrste proizvoda.

Takođe, poslanici će razmatrati Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom, zatim Predlog zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, kao i Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Na dnevnom redu nalaze se i izmene i dopune Zakona o transportu opasne robe, Zakona o carinskoj službi, kao i Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. U fokusu će biti i odluke iz oblasti kulture, poput predloga o izmenama Odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica zemlje, te strategije upravljanja mineralnim i geološkim resursima do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine.

Pored toga, Skupština će raspravljati o više predloga zakona o potvrđivanju međudržavnih sporazuma i ugovora, kao i predlozima odluka koji se tiču sastava radnih tela ovog zakonodavnog tela. Očekuje se da će tokom rasprave poslanici iz različitih političkih stranaka izneti svoje stavove o predloženim zakonima i strateškim dokumentima.

Prema izjavama iz kabineta predsednika Skupštine, cilj je da se tokom ovog zasedanja obezbedi efikasno razmatranje svih tačaka, uz poštovanje parlamentarne procedure i otvorenost za amandmane i sugestije iz poslaničkih redova. Očekuje se da će deo predloženih zakona imati direktan uticaj na privredu, bezbednost i usklađivanje sa evropskim standardima, posebno u domenu trgovine, zaštite potrošača i upravljanja javnim resursima.

Stručnjaci navode da je obim dnevnog reda pokazatelj intenziteta zakonodavnog rada u ovom prolećnom ciklusu, dok pojedini analitičari ukazuju na značaj transparentne rasprave o zakonima koji oblikuju ekonomske i društvene tokove Srbije. Očekuje se da će rasprava trajati više dana, u zavisnosti od broja prijavljenih govornika i predloženih amandmana, a javnost će biti obaveštavana o ključnim usvojenim odlukama i planiranim izmenama.

Picula u izjavi za hrvatski list izneo stavove o srpskim pitanjima, bez zvaničnih reakcija iz Srbije

Evropski poslanik Tonino Picula nastavio je sa javnim kritikama na račun Srbije i srpskog identiteta, pozivajući se na navodni koncept ‘srpskog svijeta’. U svojoj izjavi za hrvatski list, Picula je pomenuo ovaj izraz, iako, prema dostupnim informacijama, takav koncept nije zvanično uspostavljen niti prepoznat.

U originalnoj izjavi, Picula je izložio svoje viđenje regionalnih odnosa i prisustva srpskog identiteta u političkoj retorici, ali nije naveo konkretne primere ili dokaze o postojanju institucionalnog okvira pod nazivom ‘srpski svijet’. Zvanične reakcije srpskih institucija na ove navode do sada nije bilo.

Prema dostupnim informacijama, Picula je ranije više puta javno iznosio kritike na račun srpske politike u regionu, a njegovi komentari izazvali su različite reakcije među političkim akterima na Balkanu.

Iako je izraz ‘srpski svijet’ više puta korišćen u medijima i političkim analizama, relevantni izvori naglašavaju da ne postoji zvanična politika ili dokument koji bi definisao ovaj koncept kao deo institucionalnog ili državnog programa.

“Nastavićemo da pratimo razvoj situacije i eventualne zvanične reakcije iz Srbije”, navodi se u izveštajima.