Zvanična dokumentacija pokazuje značajnu vrednost imovine, Warsh najavio povlačenje iz privatnog sektora nakon potvrde

Kandidat za predsednika Federalnih rezervi Sjedinjenih Američkih Država, Kevin Warsh, prijavio je neto imovinu veću od 100 miliona dolara, prema najnovijem finansijskom izveštaju. Warsh bi trebalo da preuzme funkciju u maju, a prema zvaničnim dokumentima, poseduje veliki broj investicija, uključujući udela u različitim startap kompanijama i investicionim fondovima.

Najveći deo imovine Warsh-a nalazi se u dva ulaganja u Juggernaut Fund LP, investicioni fond povezan sa Duquesne Family Office, privatnom investicionom firmom u vlasništvu investitora Stanleyja Druckenmillera. Zvanična prijava otkriva da je ukupna vrednost ovih pozicija veća od 100 miliona dolara.

Poređenja radi, aktuelni predsednik Federalnih rezervi Jerome Powell, prema svom poslednjem finansijskom izveštaju, raspolaže imovinom u minimalnoj vrednosti od 19,5 miliona dolara, s najvećim ulaganjima u indekse S&P 500 i fondove fokusirane na municipalne obveznice.

U izveštaju koji pokriva prethodnih 12 meseci, Warsh je prijavio prihod od 10,2 miliona dolara na ime konsultantskih usluga za Duquesne Family Office. Ovaj ugovor je naveden kao njegov najvredniji konsultantski angažman za pomenuti period. U dokumentaciji se navodi da će Warsh, ukoliko bude potvrđen na funkciji, prekinuti angažman sa Duquesne Family Office i povući sredstva iz nekoliko investicija, uključujući i ulaganja u Juggernaut Fund LP.

Warsh je prethodno obavljao funkciju zvaničnika Federalnih rezervi, a radio je i u istraživačkim institutima, kao što je Hoover Institution, i predavao na Poslovnoj školi Stanford. Godine 2011, investitor Stanley Druckenmiller imenovao je Warsha za partnera u Duquesne Family Office, a Warsh je i tada bio poznat po angažmanu u oblasti finansija i investicija.

Ova finansijska prijava deo je standardne procedure za kandidate na visoke državne funkcije u SAD i omogućava uvid u potencijalne sukobe interesa. Warsh je najavio da će, u skladu sa pravilima, prekinuti sve konsultantske i investicione angažmane koji bi mogli da utiču na njegov rad u Federalnim rezervama.

Nije navedeno da su u vezi sa imovinom ili poslovnim aktivnostima kandidata pokrenute istrage ili postupci. Proces potvrde kandidata za predsednika Federalnih rezervi nastavlja se prema utvrđenim protokolima.

Lideri Kine i Španije istakli važnost saradnje u rešavanju međunarodnih sukoba i trgovinskih izazova

Predsednik Kine Si Đinping i premijer Španije Pedro Sančez sastali su se u Pekingu, gde su se obavezali da zajednički rade na zaštiti multilateralizma i rešavanju postojećih međunarodnih sukoba, uključujući rat u Iranu. Sastanak je održan u Velikoj narodnoj sali, a prema zvaničnim informacijama, naglašena je potreba za jačanjem komunikacije i bliske saradnje između država.

Si Đinping je poručio da zemlje treba da se suprotstave ‘svetskom nazadovanju ka zakonu džungle’ i da zajednički štite istinski multilateralizam. Premijer Sančez se složio sa ovim stavom i istakao da Kina i Španija mogu doprineti rešavanju trgovinskih tenzija, geopolitičkih poteškoća, ratova i drugih savremenih izazova. On je naglasio važnost saradnje u pronalaženju rešenja za ekološke i socijalne probleme širom sveta.

Sančez je tokom konferencije za novinare izjavio da Kina ima ključnu ulogu u okončanju rata u Iranu i drugim kriznim područjima, poput Ukrajine. Prema njegovim rečima, Kina je jedini globalni akter sposoban da doprinese mirnom rešenju situacije u Iranu i Ormuskom moreuzu, te je pozvao kinesko rukovodstvo da intenzivira diplomatske napore.

U kontekstu trgovinskih odnosa, Sančez je ukazao na značajan disbalans između Evrope i Kine, kao i Španije i Kine. On je najavio potpisivanje 19 sporazuma, od kojih se 10 odnosi na ekonomsku saradnju, uključujući proširenje izvoza španskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na kinesko tržište. Sančez je rekao da je tokom razgovora sa Sijem naišao na razumevanje i spremnost da se radi na postizanju uravnoteženih trgovinskih odnosa.

Podseća se da je kineski predsednik ranije izneo predlog u četiri tačke za postizanje mira i stabilnosti na Bliskom istoku, uključujući poštovanje principa mirnog suživota, nacionalnog suvereniteta, međunarodnog prava i usklađivanje razvoja i bezbednosti, kako je saopšteno u zvaničnoj informaciji.

Bivši američki predsednik uputio oštre komentare italijanskoj premijerki, navodeći da odbija saradnju sa SAD

Donald Tramp, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izneo je oštre kritike na račun italijanske premijerke Đorđe Meloni tokom telefonskog razgovora za jedan italijanski list. Tramp je izjavio da je iznenađen njenim stavom i optužio Meloni da ne želi da pomogne Sjedinjenim Državama u rešavanju pitanja nuklearnog oružja, kao i u vezi sa imigracionom politikom.

Prema njegovim rečima, Meloni je odbila da Italija bude uključena u napore oko rešavanja pitanja nuklearnog naoružanja, iako, kako je istakao, Italija ima koristi od američke nafte i ekonomske saradnje. Tramp je dodao da je mislio da italijanska premijerka ima hrabrosti, ali da ga je njen trenutni stav razočarao.

Na pitanje da li je sa Meloni razgovarao o ovim pitanjima, Tramp je naveo da nisu komunicirali već duže vreme. “Ona jednostavno kaže da Italija ne želi da bude uključena. Iako Italija odande dobija svoju naftu, iako je Amerika vrlo važna za Italiju. Ona ne misli da bi Italija trebalo da bude uključena. Misli da bi Amerika trebalo da obavi posao umesto nje”, izjavio je Tramp.

Tramp je takođe reagovao na navode da je Meloni njegove ranije kritike na račun pape nazvala neprihvatljivim, rekavši: “Ona je ta koja je neprihvatljiva, jer je nije briga hoće li Iran imati nuklearno oružje, koje bi raznelo Italiju za dva minuta da dobije priliku.”

Bivši američki predsednik zaključio je da je prekinuo komunikaciju sa italijanskom premijerkom zato što, prema njegovim rečima, ne želi da pomaže SAD ni u okviru NATO-a ni u pitanju nuklearnog naoružanja. Zvanične reakcije iz kabineta Đorđe Meloni na ove izjave još nisu saopštene.