Lokalne vlasti potvrdile broj žrtava, istraga o uzrocima incidenta u toku, tvrđava zatvorena za posetioce

Zvaničnici na Haitiju saopštili su da je najmanje 30 osoba izgubilo život u stampedu koji se dogodio tokom godišnjeg uskršnjeg okupljanja kod tvrđave Citadelle Henri, poznate i kao Citadelle Laferriere, u gradu Milot na severu zemlje. Incident je, prema zvaničnim izvorima, zabeležen u subotu, kada je veliki broj posetilaca, uglavnom mladih ljudi, prisustvovao turističkoj manifestaciji na ovom istorijskom lokalitetu iz 19. veka.

Ministar kulture Haitija Emanuel Menar izjavio je da povređeni dobijaju medicinsku pomoć, dok spasilačke ekipe tragaju za eventualno nestalim osobama. Šef civilne zaštite za region Nord, Žan Anri Peti, upozorio je da bi broj žrtava mogao da bude u porastu, prenose međunarodni mediji.

Premijer Aliks Didije Fils-Aime naveo je da se incident dogodio tokom “turističke aktivnosti na kojoj je prisustvovao veliki broj mladih”. Vlada je pokrenula istragu i mobilisala sve nadležne službe radi pomoći pogođenima. “Vlada upućuje iskreno saučešće porodicama stradalih”, stoji u zvaničnom saopštenju premijera, uz apel građanima da ostanu smireni i sačekaju rezultate istražnih organa koji treba da utvrde tačne okolnosti događaja.

Lokalni mediji izveštavaju da je više desetina osoba povređeno i zbrinuto u bolnicama. Prema prvim informacijama, do incidenta je došlo kada su posetioci, uglavnom mladi, bili nagurani na jednom ulazu u tvrđavu, a sukob između onih koji su pokušavali da izađu i onih koji su ulazili doveo je do stampeda. Zvanične potvrde o tačnim okolnostima još nema.

Citadelle Laferriere, koja se nalazi na UNESCO listi svetske baštine, zatvorena je za posetioce do daljeg, navodi Ministarstvo kulture. Ova tvrđava je značajna istorijska i turistička atrakcija severnog Haitija, poznata po svojoj monumentalnoj arhitekturi i ulozi u nacionalnoj istoriji.

Vlada Haitija poručila je da pomno prati situaciju, dok su sve nadležne službe angažovane na pružanju pomoći i utvrđivanju okolnosti incidenta. Nadležni pozivaju javnost na oprez i poštovanje bezbednosnih mera tokom javnih okupljanja.

Državna izborna komisija saopštila je da je do 17 časova glasalo više od 5,5 miliona birača, što je najviši odziv u novijoj istoriji zemlje

Na parlamentarnim izborima održanim danas u Mađarskoj, zabeležena je rekordna izlaznost birača. Prema podacima državnih organa, do 17 časova glasalo je 74,23 odsto građana sa pravom glasa, što premašuje prethodni rekord iz 2002. godine, kada je ukupna izlaznost iznosila 73,51 odsto.

Prema zvaničnim informacijama, više od 5,5 miliona birača pristupilo je glasanju do poslepodnevnih sati. U poređenju sa prethodnim izbornim ciklusima, interesovanje građana je znatno veće – 2022. godine izlaznost do 17 časova bila je 62,92 odsto, a 2018. godine 63,21 odsto.

Premijer Viktor Orban je nakon glasanja izjavio da bi njegova stranka, Fides, morala da pretrpi “težak poraz” kako bi on podneo ostavku na mesto predsednika stranke, ističući da je zemlja ujedinjena u otporu prema nadolazećim krizama. Lider partije Tisa, Peter Mađar, uputio je kratku poruku biračima, pozvavši na mirnu promenu sistema i istakavši da građani danas biraju između “istoka ili zapada, propagande ili poštenog javnog diskursa”.

Zvaničnici navode da izborni proces protiče mirno, bez većih nepravilnosti. Konačni rezultati izlaznosti biće poznati po zatvaranju biračkih mesta.

Ruske vlasti navode da će vojna operacija biti nastavljena, dok Kijev i Moskva iznose međusobne optužbe za kršenje prekida vatre

Kremlj je saopštio da neće produžiti uskršnje primirje u Ukrajini, koje ističe u nedelju uveče, dok ukrajinske vlasti ne prihvate uslove Moskve koji bi, prema zvaničnicima, garantovali „interese i ciljeve“ Rusije. Izjava je data u nedelju putem državne televizije, a portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov naglasio je da će specijalna vojna operacija biti nastavljena ukoliko ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ne preuzme odgovornost i ne pristane na postavljene uslove.

Dan ranije, predsednik Ukrajine je u svom obraćanju poručio da bi bilo „ispravno“ produžiti primirje, navodeći da je predlog za nastavak prekida vatre upućen Moskvi. Ruska strana primirje vidi kao humanitarni gest predsednika Vladimira Putina, a Peskov je izjavio da je ruska vojska ostala u stanju visoke pripravnosti zbog mogućih provokacija tokom trajanja primirja.

Privremeni prekid vatre, koji je ruski predsednik najavio 9. aprila, završava se u ponoć po lokalnom vremenu u nedelju. Prethodni predlozi za produženje primirja koje je iznosio Zelenski, prema navodima, nisu bili prihvaćeni od strane Moskve, ali je Kijev ovog puta pristao na privremeni prekid sukoba.

Međutim, tokom 32-časovnog primirja povodom obeležavanja Uskrsa po julijanskom kalendaru, obje strane su se međusobno optuživale za kršenje dogovora. Prema zvaničnim izjavama, zabeleženo je više od hiljadu napada dronovima i granatiranja u nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu u subotu.

“Sve dok Volodimir Zelenski nema hrabrosti da preuzme ovu odgovornost, specijalna vojna operacija će se nastaviti nakon isteka primirja”, izjavio je Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika.

Istraga o navodnim kršenjima primirja je u toku, a situacija na terenu ostaje napeta.