Lekari iz Beograda u saradnji sa timom iz Beča realizovali višesatnu operaciju, pacijent stabilan

Prva transplantacija pluća u Srbiji izvedena je u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, gde su lekari u saradnji sa timom Medicinskog univerziteta iz Beča uspešno obavili ovu zahtevnu operaciju. Operacija je počela oko 18 časova i završena je u ranim jutarnjim satima, a četrdesetdvogodišnji pacijent se oporavlja u stabilnom stanju, prema zvaničnim izjavama medicinskog tima.

Kako je saopšteno, zahvat je rezultat višegodišnje pripreme i saradnje sa kolegama iz Austrije, što je omogućilo primenu najsavremenijih svetskih protokola u oblasti transplantacije pluća. Direktorka Klinike za grudnu hirurgiju, profesorka Maja Ercegovac, istakla je da je ovaj nacionalni projekat od izuzetnog značaja za srpsko zdravstvo, naglašavajući da je pacijent pod stalnim nadzorom stručnjaka i da se oporavak odvija prema planu.

Dr Slaviša Baščarević, član operativnog tima koji je šest meseci proveo na usavršavanju u Beču, naveo je da je operacija bila višesatna i izuzetno kompleksna, a da je ključ uspeha bila koordinacija i posvećenost svih članova tima. On je dodao da tokom operacije niko nije osećao umor, već zajedničku odgovornost i profesionalni ponos.

Prema rečima dr Marka Popovića, koji je bio zadužen za preuzimanje pluća od donora, čitav proces od identifikacije donora do same transplantacije traje nekoliko dana i zahteva preciznu koordinaciju više medicinskih timova. On je istakao da je pozitivna trema bila prisutna, ali i snažan osećaj odgovornosti zbog spasavanja ljudskog života.

Operacija je deo nacionalnog projekta i predstavlja važan iskorak u razvoju transplantacione medicine u Srbiji. Svi učesnici ističu da predstoji dalji rad na unapređenju ovog programa, uz podršku relevantnih institucija.

Na liturgiji u Pećkoj patrijaršiji okupili su se vernici sa Kosova i Metohije, pročitana vaskršnja poslanica

Patrijarh srpski Porfirije služio je na Vaskrs, 5. maja, svetu arhijerejsku liturgiju u Pećkoj patrijaršiji, kojoj je prisustvovao veliki broj vernika iz različitih krajeva Kosova i Metohije, kako je saopšteno. Tokom liturgije pročitana je vaskršnja poslanica patrijarha srpskog. Pre same liturgije, održane su litije i vaskršnje jutrenje. Patrijarh je u Pećku patrijaršiju stigao u petak, gde je služio večernje bogosluženje sa iznošenjem plaštanice, a na Veliku subotu i svetu liturgiju. Prema najavama, patrijarh Porfirije će na Vaskršnji ponedeljak služiti u manastiru Visoki Dečani, a i prošle godine je praznik proveo sa vernicima na Kosovu i Metohiji.

U manastiru Gračanica, mitropolit raško-prizrenski Teodosije služio je ponoćnu liturgiju Svetog Jovana Zlatoustog uz prisustvo sveštenstva, sestrinstva manastira i brojnih vernika. Vernici su sa upaljenim svećama učestvovali u vaskršnjoj litiji oko manastira, nakon čega je služena sveta liturgija. Mitropolit Teodosije je tokom službe poručio da svi vernici, bez obzira na vreme dolaska, mogu da prisustvuju i raduju se prazniku.

Liturgiji u Gračanici prisustvovali su i predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju i lokalne samouprave.

Praznik Vaskrs se slavi u crkvama i domovima, a vernici razmenjuju pozdrave i učestvuju u ritualima

Vernici pravoslavne veroispovesti širom Srbije i sveta danas obeležavaju Vaskrs, jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji simbolizuje pobedu života nad smrću. Praznik se tradicionalno slavi svake godine u nedelju, u razmaku od 35 dana, kada se veruje da je Isus Hristos vaskrsao, otvorivši put u večni život.

Nedelja nakon Vaskrsa poznata je kao Svetla nedelja, tokom koje se u crkvama pevaju pesme pune radosti i veselja. Na dan praznika, sa zvonika pravoslavnih hramova oglašavaju se zvona, a porodice sa decom prisustvuju vaskršnjim službama. Po povratku iz crkve, ukućani razmenjuju vaskršnje pozdrave i ljube se, dok domaćin pali sveću, koristi kadionicu i okadi ukućane i dom. Nakon molitve, trpeza se postavlja, a porodica se okuplja oko bojenih jaja i prazničnih jela.

Običaji vezani za Vaskrs uključuju i umivanje vodom u kojoj su prenoćila jaja, dren, bosiljak i zdravac. Prvo ofarbano crveno jaje naziva se čuvarkuća i čuva se tokom cele godine zbog verovanja da ima posebnu zaštitnu moć. U nekim delovima Srbije, pričešće se obavlja i u prirodi, dok je u istočnoj i južnoj Srbiji ritual komkanja deo tradicije. Tokom ovog običaja, drenove rese, trave zdravca i parčići uskršnjeg kolača potapaju se u vino i svi ukućani piju tu “komku”, a zatim preskaču sekiru na pragu kuće izgovarajući želje za sreću i napredak.

Na dan praznika, porodice širom zemlje okupljaju se u domovima, negujući običaje i prenoseći ih na mlađe generacije, dok se sa svih strana čuje tradicionalni pozdrav: “Hristos vaskrse” – “Vaistinu vaskrse”.