Unos JMBG na portalu Uprave za trezor nije dovoljan za dobijanje novčane pomoći, podaci prolaze dodatnu proveru.

Građani se često pitaju kako funkcioniše isplata 6.000 dinara u ime preminule osobe i da li je moguće da naslednici dobiju ovu jednokratnu pomoć. Na portalu Uprave za trezor mnogi pokušavaju da provere pravo na novčanu naknadu unošenjem JMBG preminulih članova porodice. Međutim, unos ovih podataka ne znači automatsku isplatu.

Uprava za trezor omogućava korisnicima da provere da li je određeni JMBG upisan u evidenciju nosilaca prava na besplatne akcije i novčanu naknadu iz Akcionarskog fonda. Kada se unese JMBG preminule osobe, sistem može prikazati da je ta osoba imala to pravo i da bi novac trebalo da bude isplaćen putem banke. Ipak, ovo nije konačna potvrda.

Provera podataka i odbijanje prijava

Nakon inicijalne provere, podaci se upoređuju sa matičnom knjigom umrlih. Ako se utvrdi da je osoba preminula, zahtev se automatski odbija i isplata 6.000 dinara u ime preminule osobe neće biti izvršena. Građanima koji podnesu prijavu sa podacima preminule osobe stiže obaveštenje o odbijanju zbog neispravnosti podataka.

Takođe, važno je napomenuti da mogućnost unosa JMBG ne znači da su svi podaci odmah potvrđeni ili da će prijava biti prihvaćena. Sistem najpre registruje podatke, a potom ih proverava kroz zvanične evidencije, uključujući i informacije o smrtnim slučajevima.

Kada naslednici mogu da preuzmu novac?

Iako se sredstva ne mogu isplatiti direktno po osnovu prijave preminule osobe, država omogućava zakonskim naslednicima da preuzmu novac ako su navedeni u rešenju o ostavinskoj raspravi. U praksi, punoletan naslednik može ostvariti pravo na pomoć od 6.000 dinara po preminulom roditelju, odnosno ukupno 12.000 dinara ako su oba roditelja preminula i naslednik je naveden u rešenju.

Pravo na jednokratnu pomoć imaju punoletni građani koji ispunjavaju zakonske uslove. Prijave se podnose preko portala Uprave za trezor najkasnije do 21. septembra 2026. godine. Za korisnike Akcionarskog fonda, novac se automatski isplaćuje na račun otvoren u banci za besplatne akcije, ali i tu podaci prolaze kroz dodatnu proveru.

Kako funkcioniše provera prava na portalu trezora?

Sistem portala Uprave za trezor omogućava proveru istorijskog statusa u evidencijama Akcionarskog fonda. Početna poruka o statusu nije potvrda da će isplata biti realizovana. Podaci se proveravaju kroz više zvaničnih izvora, a posebno se upoređuju sa matičnom knjigom umrlih kako bi se sprečile neosnovane isplate. Na taj način, isplata 6.000 dinara u ime preminule osobe nije moguća bez ispunjenih svih formalnih uslova.

U zaključku, unos JMBG preminule osobe na portalu Uprave za trezor može prikazati da je postojalo pravo na novčanu naknadu, ali stvarna isplata zavisi od dodatnih provera i statusa naslednika. Prema važećim pravilima, jedino zakonski naslednici sa rešenjem iz ostavinske rasprave mogu podneti zahtev i preuzeti sredstva.

Novi cenovnik za registraciju vozila u Srbiji donosi različite troškove u zavisnosti od snage i starosti vozila.

Od danas u Srbiji važe nove takse za MUP-ove usluge, što uključuje registraciju vozila po novim cenama MUP-a. Ove izmene utiču na građane koji planiraju da registruju automobil, zamene registarske tablice ili izvade nova lična dokumenta. Prema zvaničnom cenovniku koji stupa na snagu od 12. septembra 2026. godine, cena registracije vozila po novim cenama MUP-a zavisi od više faktora, kao što su kubikaža, godište i vrsta vozila.

Za par registarskih tablica za putnička i teretna vozila sada je potrebno izdvojiti 1.380 dinara, dok su duplikati tablica 2.730 dinara. Tablice za oldtajmere iznose 13.344 dinara. Registracija vozila po novim cenama MUP-a podrazumeva i dodatne troškove za izradu vozačke dozvole (444 dinara), probne vozačke dozvole (468 dinara), saobraćajne dozvole (858 dinara) i registracionu nalepnicu (342 dinara za unutrašnju i spoljašnju upotrebu).

Troškovi registracije po tipu vozila i godištu

Konačna cena registracije vozila po novim cenama MUP-a varira zavisno od ciljanog automobila. Za mali gradski automobil (npr. motor 1.2 litra, 55 kW, star 12 godina), porez, komunalne takse i nalepnica ukupno iznose oko 5.000 dinara. Kada se tome dodaju polisa obaveznog osiguranja (oko 12.000 dinara sa maksimalnim bonusom) i tehnički pregled (oko 5.000 dinara), ukupna suma kreće se od 22.000 do 25.000 dinara.

Za porodične automobile sa motorom od 1.9 litara, 88 kW i starošću od 8 godina, porez i takse dostižu oko 13.000 dinara. Polisa osiguranja raste na oko 18.000 dinara, a tehnički pregled je oko 6.000 dinara. Konačna cena registracije vozila po novim cenama MUP-a u ovom slučaju iznosi između 37.000 i 40.000 dinara.

Snažnija vozila i dodatne takse

Vlasnici snažnijih automobila (na primer, motor od 3.0 litra, 180 kW, star 6 godina) suočavaju se sa najvišim troškovima. Samo porez i takse prelaze 100.000 dinara. Kada se doda polisa osiguranja od oko 25.000 dinara i tehnički pregled, ukupni trošak registracije premašuje 130.000 dinara.

Za motocikle, teške tricikle, mopede, lake tricikle i lake četvorocikle, jedna registarska tablica košta 696 dinara. Traktori i radne mašine plaćaju 960 dinara za par tablica, dok je tablica za priključno vozilo 780 dinara. Probne kartonske tablice za privremeno označavanje vozila iznose 462 dinara za par.

Digitalizacija i nove procedure

Osim promena u cenama, vozače na tehničkim pregledima uskoro očekuje i novi, digitalni sistem CISTEP. Ovaj sistem će pojednostaviti procedure i povećati efikasnost prilikom registracije vozila po novim cenama MUP-a. Prvi talas promena bio je u julu, kada su izmenjene administrativne takse, a sredinom septembra 2026. godine na snagu stupa kompletan novi cenovnik za izradu dokumenata i tablica.

Konačno, građani koji planiraju da kupe novo vozilo, promene registarsko područje ili obnove dotrajala dokumenta, treba da računaju sa navedenim troškovima. Registracija vozila po novim cenama MUP-a zavisi od snage motora, starosti vozila i izabranih dodatnih usluga, pa je preporučljivo unapred proveriti sve stavke kako bi izbegli neprijatna iznenađenja.

Dnevne temperature padaju na 13 stepeni, dok jutra u nekim mestima mogu biti hladnija od 10 stepeni.

Nakon dugotrajnog perioda toplog vremena, u Srbiju stiže ozbiljno zahlađenje. Prema najavama, dnevna temperatura pada na 13 stepeni u većini mesta, a promena vremena najavljuje i kraj letnjih dana. Ova promena atmosfere, kako navodi RHMZ, donosi svežije i oblačno vreme, uz povremene padavine i lokalne pljuskove sa grmljavinom.

Kada se očekuje zahlađenje i promena vremena

Tokom vikenda i na početku naredne sedmice, dnevne temperature biće u granicama od 23 do 27 stepeni. Ipak, kako ističu iz RHMZ, već od danas može se primetiti pad temperature i povećana oblačnost. U subotu će kiša i lokalni pljuskovi sa grmljavinom zahvatiti centralne, južne i istočne predele Srbije, dok će se sa severa padavine postepeno povlačiti.

U nedelju i na početku sledeće sedmice, kiša će uglavnom zahvatiti brdsko-planinske delove južne i istočne Srbije. Jutarnje temperature biće oko 10 stepeni, što dodatno naglašava prelazak iz leta u jesen.

Šta prognozira Ivan Ristić za nastavak meseca

Meteorolog Ivan Ristić navodi da je ovo leto u Srbiji bilo netipično, jer su prosečne letnje temperature bile retke, dok su jun i avgust obeležile tropske vrućine. “U septembru očekujem jače zahlađenje koje će označiti i kalendarski i vremenski prelaz u jesen. Kada nastupi ova promena, treba očekivati oblačno vreme sa kišom. Dnevne temperature padaju na vrednosti između 13 i 18 stepeni, dok će jutarnje temperature u nekim mestima biti ispod 10 stepeni”, kaže Ristić.

Iako je reč o naglom zahlađenju, sušni period se u Srbiji nastavlja. Biće vrlo malo padavina, što znači da se suša i dalje produžava. Zbog toga, Ristić savetuje građane da se pripreme za jesen i da na vreme obezbede drva i ogrev.

Iz leta u jesen za jedan dan: na šta treba obratiti pažnju

Prema rečima Ivana Ristića, vreme u Srbiji može da se promeni veoma brzo. “Znajući našu klimu, za samo jedan dan možemo iz leta preći u jesen, a nije isključeno ni da se pojave zimski uslovi, kao prošle godine kada je početkom oktobra pao obilan sneg u centralnoj i južnoj Srbiji.”

Kao podsetnik, 4. oktobra u Beogradu je maksimalna temperatura iznosila svega 6 stepeni, a grejanje je počelo već 1. oktobra. To pokazuje koliko je jesen blizu i koliko je važno da se građani na vreme pripreme za hladnije dane. Sve ove promene naglašavaju važnost praćenja prognoza i pravovremene pripreme za sezonu ogreva.