Aleksandar Vučić putem društvenih mreža istakao značaj porodice i jedinstva, simbolično držeći crveno jaje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se građanima povodom Velikog petka putem svog naloga na društvenim mrežama, ističući važnost porodičnih vrednosti i zajedništva. U objavljenom video snimku, Vučić je naglasio da „u tišini doma nastaju najjače veze, u običajima koje čuvamo, u ljubavi koju prenosimo, jer u porodici je naša snaga, a Srbija je naša porodica“.

Na snimku se vidi predsednik Vučić kako u ruci drži crveno jaje, tradicionalni simbol Uskrsa, i tom prilikom dodaje: „Samo sloga Srbina spasava.“

Poruka je upućena svim građanima Srbije, sa ciljem da se podseti na značaj jedinstva i očuvanja tradicije tokom velikih hrišćanskih praznika. Kako je saopšteno, predsednik je ovom objavom želeo da naglasi da oslonac i snaga naroda leže u porodici i zajedništvu.

Nove srpske zastave postavljene duž magistralnog puta u Gračanici uklonjene su uz asistenciju policije po nalogu Ministarstva za lokalnu samoupravu, što je izazvalo reakciju gradonačelnika Novaka Živića.

Srpske zastave koje su u četvrtak, 9. aprila, postavljene duž magistralnog puta u Gračanici povodom predstojećeg Vaskrsa, uklonjene su iste večeri uz asistenciju Kosovske policije, potvrđeno je iz lokalne samouprave. Prema rečima Novaka Živića, gradonačelnika Gračanice, akciju uklanjanja sproveli su pripadnici Kosovske policije iz Prištine po nalogu Ministarstva za lokalnu samoupravu, čiji je ministar Eljbert Krasnići.

“Ovo predstavlja još jedan pritisak na srpsku zajednicu u Gračanici”, naveo je Živić u izjavi medijima i dodao da dok se u Prištini i drugim sredinama sa većinskim albanskim stanovništvom albanske zastave ističu bez ograničenja, u Gračanici se uklanja svaki simbol koji podseća na Srbe. On je apelovao na međunarodnu zajednicu da reaguje na ovakve poteze lokalnih vlasti.

Prema informacijama iz opštine, srpske trobojke su postavljene tokom jutra u četvrtak, a uklanjanje je izvršeno u večernjim časovima uz prisustvo više policijskih patrola. Ovakva odluka izazvala je nezadovoljstvo dela srpske zajednice u regionu, koja ističe da je isticanje nacionalnih simbola u skladu sa običajima povodom pravoslavnih praznika.

Ministarstvo za lokalnu samoupravu Kosova do sada nije zvanično komentarisalo razloge za uklanjanje zastava, a prema navodima iz opštine, odluka je doneta bez konsultacija sa lokalnom samoupravom. U prošlosti su slične akcije izazivale napetosti između lokalnih vlasti i srpske zajednice, posebno u danima verskih i državnih praznika.

Predstavnici građana Gračanice podsećaju da je postavljanje nacionalnih simbola deo tradicije obeležavanja pravoslavnih praznika u ovom delu Kosova, gde prema poslednjem popisu živi oko 10.000 Srba. Očekuje se da će pitanje isticanja nacionalnih simbola na javnim mestima ostati predmet diskusije između lokalnih samouprava i međunarodnih predstavnika.

Gradonačelnik Živić je najavio da će opština uputiti zvaničan dopis međunarodnim organizacijama na Kosovu, tražeći zaštitu prava na slobodno izražavanje nacionalnog identiteta. Dalji razvoj situacije zavisiće od reakcije međunarodne zajednice i eventualnih dodatnih odluka kosovskih vlasti u vezi sa upotrebom nacionalnih simbola u javnom prostoru.

Vojni komandanti ističu značaj odbrane državne granice i žrtve mladih vojnika tokom sukoba

Bitka na Košarama, koja je završena pre 27 godina, ostaje jedno od najvažnijih poglavlja u savremenoj vojnoj istoriji Srbije. Sukob na jugoslovensko-albanskoj granici trajao je 67 dana i odneo najmanje 108 života, a završio se povlačenjem Vojske Jugoslavije nakon Kumanovskog sporazuma.

Prema rečima komandanta sa Košara Duška Šljivančanina, borba je, osim vojnog, imala i dubok emotivan značaj, jer su mladi vojnici stali u odbranu granice svoje zemlje u trenutku istorijske neizvesnosti.

General-pukovnik Vladimir Lazarević naglasio je da je napad na Košare bio deo kopnene operacije pod kodnim nazivom ‘Strela’, koju je NATO planirao sa ciljem proboja državne granice. ‘Dobro su izabrali pravac napada jer je teren bio teško prohodan. Cilj je bio da za najkraće moguće vreme raseku odbranu prištinskog korpusa i tako primoraju Srbiju na kapitulaciju’, izjavio je Lazarević.

On je dodao da je front bio duži od 10 kilometara, počevši od napada na Karaulu i Morinu, gde su pale prve žrtve, pa sve do Košara. ‘Branili smo državnu granicu i integritet zemlje’, rekao je Lazarević.

Zvaničnici ističu da bitka na Košarama ostaje simbol hrabrosti i posvećenosti mladih ljudi koji su dali živote za odbranu svoje zemlje.