Abbas Rahim, Sharar Haydar i Saad Qais među žrtvama brutalnosti režima Udaya Huseina u reprezentaciji Iraka tokom 80-ih i 90-ih godina.

Irački fudbal tokom vladavine Sadama Huseina i njegovog sina Udaya bio je mnogo više od sporta — postao je instrument represije koji je igračima donosio strah umesto slave. Dok Sadam nije smatrao fudbal ključnim političkim oružjem, njegov sin Uday, kao predsednik Olimpijskog komiteta i čelnik nacionalnog sporta, pretvorio ga je u polje neviđenih tortura.

Posebno su poznate decenije pod upravom Udaya Huseina, kada su porazi iračkih sportista kažnjavani batinama, zatvaranjem, pa čak i pretnjama amputacijom udova. Mnogi igrači su prošli kroz pakao zbog neuspeha na terenu. Abbas Rahim Zair, istaknuti reprezentativac Iraka sa 35 nastupa, javno je svedočio o užasnim posledicama promašenih šansi ili neuspeha na takmičenjima. Prvi put uhapšen je 1998. nakon tri poraza u četiri meča na Azijskom prvenstvu za mlade u Tajlandu — deset dana proveo je u tamnicama palate Al-Radwanija. Ponovo se našao iza rešetaka posle promašenog penala u azijskoj Ligi šampiona 2001. godine kada je Al Zawra ispao od Al Wahde iz UAE, a treći put zbog glasanja za nepoželjnu osobu pri izboru predsednika Komiteta. Abbas Rahim poginuo je u saobraćajnoj nesreći avgusta 2012.

Sharar Haydar, još jedan bivši internacionalac sa više od 40 nastupa za Irak, doživljavao je mučenja nakon svakog neuspeha tima. Posle poraza rezultatom 2:0 u Amanu bio je četiri puta mučen — “Zatvorili su nas, skidali do gola, vezivali za šipku i tukli metalnim šipkama po stopalima dok nam nisu lomili kosti”, svedočio je Haydar o torturi kojoj su prisustvovali ili lično učestvovali ljudi iz vrha režima. Haydar je preminuo od srčanog udara u Istanbulu avgusta 2021.

Saad Qais, kapiten kluba Al Shorta i reprezentativac od 1987. do 1993., ispričao je kako ga je povratak iz Azijske Kupa pobednika kupova protiv Köpetdag Asgabata iz Turkmenistana doveo do hapšenja i višemesečnih batinanja: “Naređeno mi je da se skinem do pojasa i ležim na podu; premlaćivali su me dok nisam pao u nesvest”.

Vrhunac pritiska bio je plasman Iraka na Svetsko prvenstvo u Meksiku 1986. godine — jedini nastup “Lavova Mesopotamije” na Mundijalu — ali ni tada nisu bili pošteđeni kazni nakon eliminacije bez pobede protiv Belgije, Paragvaja i domaćina Meksika. Ahmed Radhi kasnije se prisećao: “Ako bismo izgubili utakmicu, sve bi nas zaključavali ili šišali do glave; ponekad bi nas Uday lično udarao”.

Režim nije prezalazio ni pred čime — produžeci utakmica trajali su pola sata duže po potrebi vojske (1984), sudije su bile zastrašivane tokom samih mečeva kako bi armijski tim osvojio titulu nacionalne lige usred rata sa Iranom.

Ni pad režima nije odmah doneo olakšanje iračkom sportu: tokom protesta sunitskih zajednica aprila 2013., sedmorica fudbalera Karbale teško su povređena a trener Mohammad Abbas al-Jaboury preminuo nakon što ga je policijska jedinica SWAT pretukla palicama posle utakmice koju je Karbala izgubila od Al-Quwa Al-Jawiya rezultatom 2:4 uz deveti uzastopni poraz ekipe.

Zbog učestalih incidenata FIFA je ponovo zabranila održavanje međunarodnih prijateljskih utakmica na teritoriji Iraka između marta 2013 (poraz od Liberije 0:1) i juna 2017 (pobeda nad Jordanom 1:0). Za mnoge generacije igrača igranje fudbala bilo je više nalik osudi nego privilegiji.

Argentinski fudbaler izabran među 27 kandidata iz 12 zemalja, priznanje za izuzetnu karijeru i humanitarni rad

Lionel Mesi, legendarni argentinski fudbaler, dobitnik je prestižne nagrade Princesa de Asturias za sport za 2026. godinu. Ovu odluku doneo je žiri na čelu sa Teresom Perales, nakon dvodnevnog zasedanja u Ovijedu, gde su birali između 27 kandidatura iz 12 država. Kako je istakla Perales prilikom objave odluke, Mesi je nagrađen ne samo zbog svog blistavog talenta i impresivne sportske karijere, već i zbog dugogodišnje posvećenosti promovisanju obrazovanja i zdravstvene zaštite najugroženije dece kroz humanitarni rad.

Mesi je tokom profesionalne karijere osvojio čak 47 trofeja u protekle 23 sezone. Sa Barselonom je podigao deset titula šampiona Španije, sedam Kupova kralja i osam Superkupova Španije; sa Pari Sen Žermenom osvojio je dve Ligue 1 i jednu Superkup Francuske; dok je sa Inter Majamijem stigao do tri priznanja – Leagues Cup (međunarodni turnir), MLS Supporters Shield (najbolji u regularnom delu sezone) i MLS Cup (šampionska titula).

Na međunarodnoj sceni, Mesi je sa Barselonom osvojio četiri Lige šampiona, tri Svetska klupska prvenstva i tri UEFA Superkupa. U dresu reprezentacije Argentine trijumfovao je na Svetskom prvenstvu, dva puta na Kopa Americi, jednom u Finalissimi, Svetskom prvenstvu za igrače do 20 godina i poneo olimpijsko zlato u Pekingu 2008.

Tokom karijere osvojio je brojne individualne nagrade: osam Zlatnih lopti, osam titula najboljeg strelca LaLige („Pichichi“), devet MVP priznanja LaLige, šest Zlatnih kopački Evrope, šest puta bio najbolji strelac Lige šampiona, četiri „Onze d’Or“, tri FIFA The Best nagrade, dva puta proglašen najboljim igračem Evrope i dva puta osvajač Zlatne lopte Svetskog prvenstva. Dodatno ima dva MVP priznanja Kopa Amerike, dve Laureus nagrade, FIFA World Player of the Year priznanje te FIFA FIFPro nagradu.

Prepoznata je i Mesijeva humanitarna strana – njegova Fondacija od 2007. godine pomaže deci da ostvare svoje snove bez obzira na poreklo ili finansijske mogućnosti. On postaje prvi fudbaler kome se ovo prestižno priznanje dodeljuje individualno. Prethodne godine ovu nagradu dobile su Serena Vilijams (2025.) i Karolina Marin (2024.), dok su ranijih godina laureati bili Sebastian Kou, All Blacks tim Novog Zelanda, Pau Gasol i Mark Gasol, Rafael Nadal i drugi.

Nagrada Princesa de Asturias ustanovljena je 1987. godine kao jedno od najvažnijih priznanja u svetu sporta u Španiji. Ceremonija uručenja biće održana u oktobru u Teatru Campoamor u Ovijedu.

Srpski golman Mile Svilar i dalje je ključni deo planova Rome, uprkos velikom interesovanju i odbijenoj ponudi vrednoj 50 miliona evra

Mile Svilar, srpski čuvar mreže, ostaje važan deo ekipe Rome nakon što je klub odbio izdašnu ponudu od 50.000.000 evra za njegov transfer. Uprava rimskog kluba jasno je stavila do znanja da ne planira prodaju Svilara, ističući ga kao jednog od stubova budućeg tima.

Tokom prethodne sezone, Mile Svilar se profilisao kao jedan od najznačajnijih fudbalera u sistemu trenera Đan Pjera Gasperinija. Njegove partije značajno su doprinele povratku Rome među učesnike Lige šampiona, a rukovodstvo kluba želi da nastavi da gradi ekipu upravo oko njega u narednim godinama.

U sezoni iza nas, Svilar je bio među najstandardnijim igračima Rimljana sa čak 48 nastupa u svim takmičenjima. Za to vreme primio je 44 gola, ali je na čak 21 utakmici uspeo da sačuva svoju mrežu netaknutom, što dodatno potvrđuje njegov kvalitet i stabilnost na golu.

Takve impresivne brojke privukle su pažnju brojnih renomiranih evropskih klubova koji su pokazali interesovanje za Svilara. Međutim, uprkos velikim finansijskim ponudama sa tržišta Evrope, Roma ostaje pri stavu da ne želi da se odrekne svog golmana.

Odbijanje ponude od čak 50 miliona evra samo potvrđuje koliko Mile Svilar ima značajnu ulogu u budućim planovima kluba iz Rima. Navijači mogu biti sigurni da će i naredne sezone gledati Svilara među stativama Rome.