Vernici širom zemlje u petak obeležavaju dan stradanja Isusa Hrista, uz tišinu i tradicionalne rituale

Veliki petak, koji se ove godine obeležava u petak, smatra se najtužnijim danom u hrišćanskoj tradiciji, a vernici širom Srbije posvećuju ga sećanju na stradanje i raspeće Isusa Hrista na Golgoti. Prema tradiciji, dan protiče u miru i povučenosti, bez buke i svakodnevne užurbanosti, uz molitvu i najstroži post na vodi.

Crkva na Veliki petak ne služi liturgiju, osim u izuzetnim slučajevima kada se praznik poklopi sa Blagovestima. Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se crkvena zvona, jer ona simbolizuju radost, dok se ovaj period posvećuje žalosti i sećanju na Hristovu žrtvu.

Posebno mesto zauzima Plaštanica, platno u koje je prema predanju umotano telo Isusa Hrista nakon skidanja sa krsta. Na ovaj dan Plaštanica se iznosi u crkve, gde vernici dolaze da je celivaju, a u nekim krajevima prolaze ispod nje, verujući da to donosi zdravlje i duhovno očišćenje.

Veliki petak je dan najstrožeg posta, kada se izbegava konzumacija ulja i ribe, a u mnogim domovima tog dana se ništa ne kuva. Akcenat je na unutrašnjem miru, molitvi i preispitivanju, dok se pripreme za Uskrs započinju farbanjem jaja, najčešće rano ujutru ili pre podne. Prvo jaje, takozvana čuvarkuća, farba se crveno i čuva tokom cele godine kao simbol zaštite doma.

U narodu se poštuje niz pravila i verovanja: izbegava se težak rad, ne koriste se igla, konac, ekseri ni oštri predmeti, a obućari i krojači tradicionalno ne rade. Takođe, ne jede se kopriva i ne pije vino, jer ono simbolizuje Hristovu krv. U nekim krajevima kuća se pomete i metla odbaci, što simbolično predstavlja izbacivanje negativne energije iz doma. Veliki petak se smatra povoljnim za kalemljenje voća, a narodna predanja vezuju vremenske prilike na ovaj dan za rodnost u godini.

“Vernici se na Veliki petak povlače u tišinu i posvećuju molitvi i razmišljanju, poštujući tradiciju i običaje koji prate ovaj dan”, navodi se u zvaničnim izvorima.

Prema narodnom običaju, broj farbanih jaja simbolizuje napredak i blagostanje, dok posebno mesto ima broj 33

U domaćinstvima širom Srbije pred Uskrs se po tradiciji farba neparan broj jaja, što prema narodnom verovanju simbolizuje napredak, život i blagostanje. Najčešće se biraju brojevi poput 7, 11, 15 ili 33, a broj 33 posebno se vezuje za godine koje je, prema predanju, Isus Hrist proveo na zemlji. Ovaj broj mnogi smatraju idealnim za uskršnje farbanje jaja. U manjim porodicama običaj je da se prilagodi broj jaja, ali se i dalje vodi računa da bude neparan.

Prema tradiciji, neparni brojevi se vezuju za kretanje, rast i kontinuitet, dok se parni brojevi tumače drugačije. Zato se i preporučuje da se za Uskrs farba neparan broj jaja, kako bi, prema predanju, domovima doneli mir, sreću i blagostanje.

Farbanje jaja najčešće počinje na Veliki petak, uz mirnu atmosferu i često uz molitvu. Prvo se boji čuvarkuća, jaje koje ima posebnu simboliku i čuva se tokom cele godine. Nakon toga, farbaju se i ostala jaja koja će biti deo praznične trpeze.

Ovaj običaj, iako se danas često obavlja iz praktičnih razloga, za mnoge i dalje ima duboko značenje i predstavlja važan deo porodičnog okupljanja i pripreme za praznik.

RHMZ izdao žuto upozorenje, očekuje se mraz do -5 stepeni i nestabilno vreme širom Srbije

Republički hidrometeorološki zavod izdao je žuto upozorenje zbog niskih temperatura i mogućnosti jutarnjeg mraza u Srbiji u periodu od 5. do 8. aprila 2023. godine. Najkritičnije se očekuje tokom noći i ujutru, kada su moguće temperature od -5 do 0 stepeni Celzijusa na 5 cm iznad zemlje, a ponegde su mogući i slab sneg u višim planinskim predelima.

Prema prognozi, na Veliki petak jutarnji mraz može negativno uticati na rane prolećne ratarske useve, povrtarske kulture, voćarstvo i vinogradarstvo. “Mrazevi na 2 metra visine mogu dovesti do oštećenja na zametnutim plodovima i otvorenim cvetovima voća”, upozoravaju iz RHMZ. Tokom dana očekuje se pretežno sunčano vreme, a uveče i tokom noći, posebno na jugozapadu zemlje, moguća je slaba kiša, a na planinama i slab sneg. Vetar će biti slab do umeren, povremeno i jak na istoku Srbije, severozapadnog pravca. Najniža temperatura biće od -2 do 4 °C, a najviša od 12 do 16 stepeni.

Za subotu meteorolozi najavljuju slab prizemni mraz, a lokalno i slab mraz na 2 metra visine. Tokom dana promenljivo oblačno uz sunčane intervale, a u brdsko-planinskim predelima moguće su slabe padavine. Vetar će biti slab i umeren, zapadnog i severozapadnog pravca. Najniža temperatura kretaće se od -1 do 6 °C, dok će najviša biti od 14 do 17 stepeni.

Na Vaskrs se očekuje nešto toplije vreme, pretežno sunčano uz slab do umeren razvoj dnevne oblačnosti. Vetar će biti slab i umeren, istočni i jugoistočni. Najniža temperatura biće od 2 do 7 °C, a najviša od 17 do 21 °C. Slično vreme prognozira se i za ponedeljak, uz temperature od 4 do 8 °C ujutru i od 17 do 21 °C tokom dana.

Meteorolozi prognoziraju da će od nedelje prestati dotok hladnog vazduha, a dnevni maksimumi biće od 10 do 19 stepeni. Početkom sledeće nedelje očekuje se približavanje ciklona sa zapadnog Mediterana, što će doneti povremenu kišu, ali i porast temperature do oko 23 stepena lokalno. Od srede se prognozira blago zahlađenje i temperature u okviru proseka za ovo doba godine.

Iz RHMZ upozoravaju da ovakve vremenske prilike mogu nepovoljno uticati i na hronične bolesnike i meteoropate.