Meteorolog Ivan Ristić najavio je pad temperature, obilne padavine i prvi sneg na planinama od 31. oktobra do 5. novembra.

Najnovija vremenska prognoza najavljuje drastičnu promenu vremena širom Srbije, a sneg u Srbiji očekuje se već tokom predstojećeg vikenda. Prema najavi meteorologa Ivana Ristića, od 31. oktobra dolazi do prodora hladnog talasa i visinskog ciklona, što će doneti obilne padavine, značajan pad temperature i prvi sneg na planinskim predelima.

Ristić je objasnio da će, prema najnovijim ECMWF ENS mapama, od 1. novembra hladan vazduh sa severa doneti oblake, kišu u nižim predelima, dok će na planinama padati sneg. “Stiže dugo očekivana kiša, a na pojedinim planinama i prvi sneg. Sve u svemu, oblaka iz dana u dan sve više, a maksimalna temperatura sve niža”, istakao je meteorolog.

Prognoza po danima: kada i gde stiže sneg u Srbiju

Prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, prvi dan vikenda, subota 31. oktobar, doneće oblačno i hladno vreme, povremeno sa kišom. U planinskim predelima biće mešovitih padavina – kombinacija kiše i snega. Severozapadni vetar će biti slab do umeren, dok će na istoku Srbije povremeno biti jak. Temperature će se kretati od 7 do 11 stepeni u najhladnijem delu dana, a najviša dnevna biće od 9 do 14 stepeni. Uveče i tokom noći ka nedelji, u planinskim predelima jugozapadne Srbije očekuje se formiranje snežnog pokrivača.

Nedelja, 1. novembar, donosi nastavak oblačnog i hladnog vremena, uz kišu u većini krajeva, a sneg u planinskim oblastima jugozapadne Srbije. Najviše padavina prognozira se za Borski okrug, gde se očekuje više od 30 mm kiše za 24 sata. Vetar će biti slab do umeren, pretežno severnih i istočnih smerova, s tim što će u istočnoj Srbiji povremeno biti jak, a u Braničevu krajem dana i tokom noći sa udarima do 60 km/h. Temperature će biti od 5 do 8 stepeni ujutru, a najviša dnevna od 8 do 11 stepeni.

Detalji za početak novembra: koliko dugo traje zahlađenje

Ponedeljak, 2. novembar, donosi nastavak oblačnog, hladnog i kišovitog vremena. U Borskom okrugu očekuju se obilnije padavine – iznad 30 mm za 24 sata, dok će vetar biti slab do umeren, povremeno jak u Podunavlju, Braničevu i na planinama istočne Srbije. Najniža temperatura biće između 6 i 9 stepeni, a najviša od 9 do 12 stepeni.

U utorak, 3. novembra, zadržaće se oblačno i hladno vreme sa kišom, a u centralnom pojasu Srbije očekuje se 20 do 50 mm padavina za 24 sata. U planinskim predelima jugozapadne Srbije padaće intenzivan, vlažan sneg. Vetar će biti umeren do jak, severni i severoistočni. Temperature će se kretati od 5 do 9 stepeni u najhladnijem delu dana, a najviša dnevna od 8 do 12 stepeni.

Do četvrtka, 5. novembra, zadržaće se oblačno, hladno i kišovito vreme, sa mešovitim padavinama u planinskim oblastima. Nakon tog perioda očekuje se postepeni prestanak padavina i delimično razvedravanje. Prema prognozi, dnevne temperature kretaće se između 8 i 12 stepeni.

Kao rezultat toga, sneg u Srbiji tokom vikenda i početkom novembra najpre će zabeležiti planinski predeli poput Kopaonika i Zlatibora, dok će u nižim predelima padati kiša ili susnežica. Očekuje se da će se snežni pokrivač formirati uglavnom na jugozapadu zemlje, a intenzitet padavina i vetrova biće najizraženiji u istočnim i centralnim delovima Srbije.

Evrodizel ostaje 236 dinara, benzin 207 dinara po litru do 6. novembra 2026. godine, a dalji razvoj zavisi od produženja licence za rad NIS-a.

Maksimalne maloprodajne cene goriva u Srbiji ostaju nepromenjene u narednih sedam dana, pa će evrodizel koštati 236 dinara po litru, a benzin 207 dinara. Ove cene goriva važe do petka, 6. novembra 2026. godine, prema zvaničnoj odluci nadležnih organa. Cene goriva u Srbiji time zadržavaju status kvo u odnosu na prethodnu nedelju, što znači da vozače ne očekuju nova iznenađenja na pumpama bar do kraja ovog ciklusa.

Cene goriva u Srbiji i uticaj licence NIS-a

Iako su cene goriva u Srbiji ostale stabilne, predstoje neizvesnosti vezane za licencu Nafne industrije Srbije (NIS), čiji rok ističe danas. Sudbina ove kompanije zavisi od odluke američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) u Vašingtonu. Stručnjaci procenjuju da će verovatno doći do novog produženja licence, ali još nije izvesno da li će to biti za 30 dana ili duže. Na odluku o produženju utiču i geopolitičke okolnosti, uključujući odnose Moskve i Vašingtona, kao i delimično ublažavanje američkih sankcija Rusiji.

Osim toga, cene goriva u Srbiji direktno zavise od rada Rafinerije u Pančevu, koja pripada NIS-u. Ako dođe do problema sa produženjem licence, to bi potencijalno moglo uticati na snabdevanje i formiranje cena goriva u budućem periodu. U ovom trenutku, međutim, sve ostaje nepromenjeno dok ne stignu nove odluke iz OFAC-a.

Politički kontekst i očekivanja za budućnost

Stručnjaci ukazuju da na dalji razvoj događaja oko NIS-a i cene goriva u Srbiji presudno utiču međunarodni odnosi. Kako ističe stručnjak za energetiku Miodrag Kapor, nova vlast u Srbiji, nakon pobede Studentske liste, neće imati značajniji uticaj na situaciju sa NIS-om. “Prvo treba da sačekamo formiranje nove vlade, ali na osnovu njihovih ranijih izjava ne očekujem promene po pitanju NIS-a, posebno imajući u vidu trenutne odnose Vašingtona i Moskve. Očekujem nastavak statusa kvo i odlaganje sankcija sve dok u Beloj kući sedi Donald Tramp. Osim toga, koliko sam shvatio, nova vlast neće da antagonizuje svoje odnose s Kremljom”, naveo je Kapor.

Kao rezultat, cene goriva u Srbiji ostaju stabilne u ovom trenutku, a glavna neizvesnost odnosi se na dalji rad Nafne industrije Srbije i odluke koje se donose izvan granica zemlje. S obzirom na geopolitičke promene i moguće produženje licence za NIS, vozači i privreda Srbije nastavljaju da prate razvoj situacije, dok cene goriva u Srbiji ostaju pod uticajem globalnih faktora.

Vernici će uskoro imati priliku da se poklone krstu od Časnog drveta, svetinji koju je knez Lazar poklonio manastiru Vatoped, dok se precizan datum dolaska još očekuje.

Krst od Časnog drveta dolazi u Srbiju, najavili su patrijarh srpski Porfirije i iguman manastira Vatoped arhimandrit Jefrem. Ova dragocena relikvija, prema predanju poklonjena od strane kneza Lazara, trenutno se čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori. Precizan datum kada će vernici u Srbiji moći da se poklone ovom znamenitom krstu još nije objavljen.

Krst od Časnog drveta, na kome je prema hrišćanskoj tradiciji bio razapet Hrist, smatra se jednom od najvažnijih svetinja za pravoslavne vernike. Relikvije koje sadrže česticu Časnog drveta simbolizuju pobedu nad smrću, vaskrsenje i spasenje čovečanstva. Zbog toga je najava dolaska ove relikvije izazvala veliko interesovanje među crkvenim krugovima i vernicima širom Srbije.

Kako je krst od Časnog drveta povezan sa knezom Lazarom

Prema predanju koje se vekovima prenosi u manastiru Vatoped, krst od Časnog drveta je carski poklon kneza Lazara ovom svetogorskom manastiru. Iako nije sačuvana hrisovulja koja bi to zvanično potvrdila, natpisi na stavroteci i narodno predanje jasno ukazuju na srpsko poreklo ove svetinje. Istoričarka umetnosti prof. dr Danica Popović navodi da je stavroteka, poznata i kao Lazarev krst, izuzetno vredan predmet srpske crkvene i kulturne baštine.

Stavroteka ima oblik pravougaone ploče sa bogato ukrašenim srebrnim okovom. U središtu se nalazi udubljenje u kome je smešten deo Časnog drveta, dok su oko njega raspoređene mošti raznih svetaca. Ovakvi relikvijari bili su uobičajeni u kasnom srednjem veku, a sam krst od Časnog drveta iz Vatopeda smatra se jednim od najznačajnijih predmeta tog tipa iz srpske istorije.

Duhovni značaj i istorijska pozadina relikvije

Krst od Časnog drveta ima posebno mesto u istoriji hrišćanstva. Prema predanju, svetu relikviju je 325. godine pronašla carica Avgusta Flavija Helena, poznata kao Sveta Jelena. Verovalo se da Hristov krst ima čudotvorne moći, a njegovi delovi su vekovima čuvani i poštovani širom hrišćanskog sveta. Deo Časnog drveta, koji je kasnije postao poznat kao krst od Časnog drveta, korišćen je i kao simbol hrišćanske države i carstva. Vladari su ga nosili ispred svojih vojski kao znak pobede i zaštite.

Posle pada Svete zemlje pod islamsku vlast, kao i tokom krstaških ratova, delovi Časnog krsta su skrivani i prenošeni na razna mesta. Pećina u kojoj je krst pronađen danas je raskošna podzemna kapela u Hramu Vaskrsenja u Jerusalimu. Krst od Časnog drveta u Vatopedu nije jedina srpska svetinja na Svetoj Gori — u manastiru se čuva i relikvijar braće Musić, takođe vezan za srpsku srednjovekovnu istoriju.

Šta dolazak krsta od Časnog drveta znači za Srbiju

Najava da krst od Časnog drveta dolazi u Srbiju donosi poseban duhovni naboj. Ova relikvija se smatra svetim oružjem hrišćanstva, a njen dolazak omogućava vernicima da se poklone pred predmetom izuzetnog značaja. Naravno, tačan datum i mesta gde će krst biti izložen još nisu objavljeni, ali je potvrđeno da će prenošenje biti privremeno.

Kako je istakla prof. dr Danica Popović, kult časnog krsta predstavlja jedan od najvažnijih fenomena u srpskoj i hrišćanskoj istoriji. Prvi podaci o vezi Srba i časnog krsta potiču još iz vremena Stefana Nemanje, a običaj darivanja i čuvanja ovakvih relikvija bio je prisutan kroz vekove. Na kraju, sama najava dolaska krsta od Časnog drveta u Srbiju predstavlja važan trenutak za sve vernike i ljubitelje kulturnog nasleđa.