Više tužilaštvo naložilo angažovanje mrtvozornika iz susedne opštine, konkurs za nova radna mesta još u toku

Stariji muškarac preminuo je pre dva dana u Prokuplju, ali je njegovo telo ostalo u kući duže nego što je uobičajeno zbog nedostatka mrtvozornika u gradu, potvrđeno je iz nadležnih izvora. Policija je intervenisala na lice mesta, ali rodbina nije želela da preda telo u kapelu dok mrtvozornik zvanično ne konstatuje smrt i izda potrebnu potvrdu.

S obzirom na to da u trenutku smrti nije bilo raspoloživih mrtvozornika u Prokuplju, Više tužilaštvo u Prokuplju je juče izdalo nalog da se angažuje mrtvozornik iz jedne od susednih opština. Prema rečima tužioca Višeg tužilaštva Dragiše Obradovića, opštine Blace, Kuršumlija i Žitorađa imaju mrtvozornike, te je izdat nalog da dođe stručnjak iz jedne od tih sredina, kako bi se situacija rešila. “Mislim da je problem rešen, jer me danas nisu zvali”, izjavio je tužilac Obradović.

Ovo nije prvi put da se grad Prokuplje suočava sa nedostatkom mrtvozornika i sličnim zastojevima u izdavanju potvrda o smrti, navode izvori upoznati sa slučajem. Prema važećim pravilima, potvrdu o prirodnoj smrti mora izdati mrtvozornik, bez čije potvrde nije moguće sahraniti preminulog.

Lokalna samouprava Prokuplja raspisala je još početkom februara konkurs za prijem dva nova mrtvozornika. O izboru kandidata odlučivaće se na sutrašnjoj sednici Skupštine grada. Mrtvozornike angažuje i plaća lokalna samouprava.

Zec nije deo hrišćanske tradicije već potiče iz paganskih verovanja, običaj se proširio iz germanskih zemalja

Zec, iako nema veze sa crkvom ni hrišćanskim praznikom Uskrsa, postao je jedan od najprepoznatljivijih simbola ovog praznika u poslednjim decenijama, uključujući i naše krajeve. Poreklo običaja vezanog za zeca potiče iz paganskih verovanja, gde je ova životinja predstavljala simbol plodnosti i ponovnog rađanja.

Prema legendi iz anglosaksonskih zemalja, boginja proleća i ponovnog rađanja Eostera imala je zeca kao pratioca. Jedna od priča kaže da je boginja, žaleći što je zakasnila sa dolaskom proleća, pretvorila promrzlu pticu u zeca, koji je zatim u čast boginje snosio jaje. Ovaj običaj povezivanja zeca i jaja vremenom je postao deo prolećnih praznika, a simbolika zeca je bila posebno izražena u vreme prolećne ravnodnevice.

Spajanje zeca sa tradicijom Uskrsa zabeleženo je u Nemačkoj početkom XVI veka, gde su deca čekala dolazak „Oschter Haws-a“ – zeca koji na uskršnje jutro ostavlja obojena jaja u gnezda. Ovaj običaj su nemački doseljenici preneli u Ameriku početkom XVIII veka, gde je, uz pomoć masovne kulture i industrije zabave, uskršnji zec postao globalno prepoznatljiv simbol praznika.

U naše krajeve, zec je prvo stigao u mestima koja su bila pod uticajem germanske kulture, a početkom XX veka običaj se proširio i na ostale regione, o čemu svedoče čestitke i razglednice iz tog perioda.

Tokom prazničnih dana, pojedini objekti rade skraćeno ili ne rade, dok je parkiranje besplatno

Tokom uskršnjih praznika u Beogradu, tržni centri Ušće, Delta city, Stadion, Ada mall i Big fashion na Veliki petak radiće od 10.00 do 18.00, u subotu i drugog dana Uskrsa od 10.00 do 22.00, dok će na Uskrs biti zatvoreni. Kako je saopšteno, svi trgovinski i zanatski objekti mogu biti otvoreni i raditi duže od navedenog radnog vremena.

Pijace Javno-komunalnog preduzeća “Beogradske pijace” u petak, subotu i ponedeljak radiće po uobičajenom radnom vremenu od 6.00 do 19.00, dok pijaca “Palilula” radi od 7.00 do 21.00. Zelene pijace neće raditi na Uskrs, osim pijaca “Zemun”, “Banovo brdo”, “Bele vode” i “Dušanovac”, koje će biti otvorene od 6.00 do 14.00. Pijaca “OTC Miljakovac – Beogradski buvljak” radiće u petak i subotu od 8.00 do 19.00, dok na Uskrs i u ponedeljak neće raditi. Pijaca cveća “Krnjača” biće otvorena od 8.00 do 19.00 svih dana osim na Uskrs.

Parkiranje na ulici u zoniranim delovima biće besplatno od 10. do 14. aprila. Sve javne garaže i posebna parkirališta radiće neprekidno, po uobičajenom sistemu naplate. Javni prevoz u Beogradu odvijaće se po nedeljnom redu vožnje na Veliki petak, Uskrs i drugi dan Uskrsa, dok će u subotu važiti subotnji red vožnje, a od utorka redovan.

Glavna pošta u Beogradu tokom svih prazničnih dana radiće od 8.00 do 21.30. Pošte na graničnim prelazima Čukarka, Batrovci, Horgoš i Sremska Rača, kao i na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, rade uobičajeno, dok će na graničnom prelazu Gradina raditi od 7.00 do 18.30. Na Veliki petak, u subotu i drugi dan Uskrsa radiće pošte u tržnim centrima u Beogradu, Pančevu i Kragujevcu.

Benzinske stanice na državnim putevima I i II reda i na opštinskim putevima na teritoriji Beograda rade 24 sata, a ostale benzinske stanice u gradu najmanje od 6.00 do 20.00.