Prema navodima istraživača, bele nacionalističke organizacije pokrenule su novu grupu namenjenu devojkama, aktivnosti potvrđene na društvenim mrežama

Fotografije dve mlade žene tokom šetnje u državi Viskonsin zabeležene su na društvenoj mreži Telegram u maju, što su stručnjaci za ekstremizam prepoznali kao deo aktivnosti novoformirane grupe namenjene devojkama, povezane sa belim nacionalističkim organizacijama u SAD. Prema izjavama istraživača iz Centra za ekstremizam pri Ligi za borbu protiv klevete, reč je o prvoj poznatoj organizaciji ovog tipa u Sjedinjenim Državama.

Istraživač Vilis Šo izjavio je da su žene i ranije bile uključene u ekstremističke pokrete u SAD, ali da je formiranje ovakve zasebne ženske grupe novost. „Kada govorimo o ekstremizmu, naročito o nasilnom ekstremizmu, najčešće mislimo na muškarce, ali su i žene prisutne u ovakvim pokretima“, naveo je Šo.

Prema dostupnim informacijama, grupa je najavljena početkom maja putem objave na Telegramu od strane organizacije United Youth, koja okuplja omladinske klubove sa sličnom ideologijom za mladiće uzrasta od 15 do 18 godina širom SAD. Nova ženska grupa, pod nazivom Young Columbia, nastala je, kako je navedeno u objavi, zbog „velike potražnje“ i imaće „svoju zasebnu ulogu i misiju u okviru pokreta“.

Objava na društvenoj mreži uključivala je citat iz istorijskog izvora o ulozi žena u sličnim pokretima i navela tri kriterijuma za članstvo: „belo evropsko poreklo, ženskog pola, nacionalistička orijentacija“.

Prema rečima Vilisa Šoa, prvi omladinski klubovi sa ovom ideologijom pojavili su se u februaru 2025. godine, a u poslednjih godinu i po dana proširili su se iz nekoliko lokalnih sredina na celu teritoriju Sjedinjenih Država. Ovakav razvoj događaja, prema mišljenju stručnjaka, ukazuje na širenje ovih ideja među mlađom populacijom, uključujući i žene.

Za sada nije poznato koliko članova broje ove grupe, niti kakve su konkretne aktivnosti ženske organizacije. Stručnjaci za bezbednost i ekstremizam navode da je identitet članica namerno zaštićen u objavama na društvenim mrežama, čime se izbegava javna identifikacija.

Ovakve aktivnosti beleže se u širem kontekstu rasta prisustva ekstremističkih sadržaja na internetu i društvenim mrežama, uz sve veći angažman mladih korisnika. Prema navodima istraživača, širenje ovakvih grupa može predstavljati izazov za društvo i institucije koje se bave prevencijom nasilnog ekstremizma.

Nezavisni izvori i međunarodni mediji nisu u mogućnosti da potvrde tačan broj ili strukturu članova ovih grupa. Istraživači ističu da se trend širenja beleži i kod drugih organizacija sličnog profila, posebno među mlađim generacijama.

Stručnjaci ukazuju na nesigurnu potražnju za AI uslugama, dok tehnološke kompanije povećavaju ulaganja

Ove sedmice zabeležen je pad tehnoloških akcija na berzi, što je izazvalo zabrinutost investitora u vezi sa efektima velikih ulaganja u veštačku inteligenciju. Indeks Nasdaq Composite opao je za skoro 3%, dok analitičari ističu da još uvek nije izvesno da li će ulaganja u AI doneti očekivane prihode i rast profita.

Prema procenama bankarskog sektora, tehnološke kompanije planiraju da ulože više biliona dolara do 2031. godine za izgradnju novih centara podataka potrebnih za razvoj AI tehnologija. Međutim, poslednji podaci ukazuju na sumnje u vezi sa spremnošću potrošača i preduzeća da plate za ove usluge, dok vodeće kompanije iz sektora tehnologije povećavaju zaduživanje kako bi obezbedile sredstva za infrastrukturu.

Predstavnici nezavisnih istraživačkih organizacija navode da je primećena zabrinutost zbog sve većeg oslanjanja velikih tehnoloških kompanija na kreditna sredstva za finansiranje razvoja AI. Pojedini eksperti ističu da povrat ulaganja za sada nije u skladu sa očekivanjima, te da postoje razlike između najavljenih koristi i stvarnih rezultata po pitanju efikasnosti i produktivnosti.

Istraživanja pokazuju da među korisnicima i zaposlenima raste skepticizam u vezi sa stvarnim vrednostima AI rešenja. Iako je korišćenje veštačke inteligencije u porastu, istraživanja sugerišu da je mali broj korisnika spreman da zaista plati za takve usluge. Ovakva situacija prati i zabrinutost javnosti, pri čemu deo ispitanika smatra da će AI imati negativan uticaj na društvo u narednim decenijama, dok manji procenat očekuje pozitivan doprinos.

U međuvremenu, kompanije iz oblasti tehnologije nastavljaju sa razvojem i implementacijom AI, ali se suočavaju sa promenjivim stavovima tržišta i javnosti. Analitičari ukazuju da će budući razvoj situacije zavisiti od toga da li će potražnja za AI uslugama opravdati velika ulaganja i troškove izgradnje potrebne infrastrukture.

Radek Sikorski izjavio da postoji rizik od insceniranog incidenta, dok situacija na istoku Evrope ostaje napeta

Poljski zamenik premijera Radek Sikorski izjavio je u razgovoru sa novinarima da ne isključuje mogućnost da bi Rusija u naredne dve godine mogla da izvede takozvanu “false flag” operaciju kako bi stvorila povod za napad na neku od zemalja članica NATO saveza. Ova izjava je data u Gdanjsku, a Sikorski je istakao da je važno jasno staviti do znanja ruskom rukovodstvu da bi takav potez bio neprihvatljiv i da bi članice NATO branile svaki deo svoje teritorije.

“Ne bih isključio mogućnost da Rusija izvede neku vrstu ‘false flag’ operacije na svojoj teritoriji kako bi imala izgovor za napad na jednu od NATO zemalja”, rekao je Sikorski. On je dodao da je potrebno nedvosmisleno komunicirati prema ruskim vlastima, posebno predsedniku Vladimiru Putinu, da su članice NATO spremne da odgovore na svaku pretnju svom teritorijalnom integritetu.

Sikorski je takođe rekao da veruje kako dosadašnji otpor Ukrajine, prema oceni analitičara, utiče na tok sukoba. Prema njegovim rečima, uspešna odbrana Ukrajine je, između ostalog, ograničila resurse koje bi Rusija eventualno mogla da koristi za potencijalnu operaciju na istočnim granicama NATO.

“Ukrajina je ostvarila uspehe u Crnom moru i Rusija ne kontroliše vazdušni prostor iznad ukrajinske teritorije. Iako može da koristi rakete i dronove, ruska avijacija ne ostvaruje slobodu kretanja. Kopneni sukobi su u zastoju, dok Ukrajina, prema dostupnim informacijama, ima vatrenu kontrolu nad strateškim pravcem između Donbasa i Krima”, izjavio je Sikorski. On je ocenio da ratni sukobi nisu linearni i da prolaze kroz različite faze.

Kontekst ovih izjava dolazi u trenutku kada je istočna granica NATO pod povećanom pažnjom zbog razvoja sukoba u Ukrajini. Od početka rata, evropske članice Alijanse, uključujući Poljsku, pojačale su bezbednosne mere duž svojih granica. Sikorski nije iznosio konkretne informacije o mogućim scenarijima, ali je naglasio potrebu za oprezom i međunarodnom koordinacijom.

Na pitanje o trenutnim vojnim kapacitetima, Sikorski je naveo da, prema mišljenju pojedinih analitičara, trenutna situacija ne omogućava Rusiji da pokrene veliku invaziju na istočno krilo NATO. On je podvukao značaj nastavka podrške Ukrajini i održavanja jedinstva među saveznicima.

Do sada, nijedna zemlja članica NATO nije bila direktno napadnuta, ali zvaničnici redovno ukazuju na važnost preventivnog delovanja i pravovremenog reagovanja na moguće bezbednosne izazove. Javna upozorenja poput ovog predstavljaju deo šireg napora za održavanje mira i stabilnosti u regionu.

Ove izjave dolaze u trenutku nastavka napetosti na istoku Evrope, dok međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj događaja i potencijalne bezbednosne pretnje.