Američka obalska straža potvrdila intervenciju, planinarka spasena nakon pada na teško pristupačnom terenu

Planinarka starosti 33 godine evakuisana je helikopterom sa planine Larebi u saveznoj državi Vašington, blizu granice sa Kanadom, nakon što je zadobila teške povrede u subotu, potvrđeno je iz američke obalske straže. Prema navodima nadležnih, žena je pala oko 36 metara niz strmu padinu na južnoj strani planine tokom planinarenja, što joj je onemogućilo dalji samostalni silazak sa terena.

Zbog zahtevnog i udaljenog terena, lokalne službe za vanredne situacije zatražile su pomoć federalnog helikopterskog tima, navodi se u saopštenju. Pripadnici posade MH-65 Dolphin helikoptera američke obalske straže proveli su oko 40 minuta u potrazi za povređenom osobom u uskom klancu, dok su istovremeno bili ograničeni količinom goriva potrebnog za bezbedan povratak. Akcija je završena oko 20:40 časova po lokalnom vremenu, kada je žena podignuta iz klanca i prebačena u helikopter.

Jedan od članova planinarske grupe, koji je bio sa povređenom osobom, signalizirao je dolazak helikoptera mahajući komadom zelene tkanine, što je omogućilo posadi da preciznije locira mesto nesreće. Na snimku spasavanja zabeležen je trenutak kada član grupe doziva posadu helikoptera rečima: “Dođite i spasite moju prijateljicu!”.

Nakon spasavanja, povređena žena prevezena je do službe hitne medicinske pomoći radi daljeg zbrinjavanja. Detalji o težini povreda nisu precizirani u zvaničnom saopštenju. Obalska straža je navela da je akcija izvedena u otežanim uslovima i da je bezbedno završena pred padanje mraka.

Planina Larebi nalazi se u oblasti Mount Baker Wilderness, poznatoj po zahtevnim planinarskim stazama i promenjivim vremenskim uslovima. Organi za vanredne situacije podsećaju planinare na potrebu za oprezom i adekvatnom pripremom pre kretanja na slične ture.

Zvaničnici su istakli da je brza reakcija spasilačkih ekipa bila odlučujuća za uspešnu evakuaciju sa teško dostupnog terena. Incident nije imao dodatnih posledica za ostale članove grupe, a istraga o okolnostima pada je u toku.

Vlasti potvrdile značajan broj žrtava nakon dva snažna potresa, spasilačke operacije i dalje u toku u pogođenim područjima

Prema zvaničnim informacijama koje je u četvrtak saopštila privremena predsednica Delcy Rodríguez, najmanje 164 osobe su izgubile život, dok je oko 971 lice povređeno usled dva snažna zemljotresa koji su pogodili Venecuelu u sredu uveče. Spasilačke ekipe nastavljaju potragu za preživelima u ruševinama, a očekuje se da bi broj žrtava mogao da poraste, s obzirom na to da su pojedine oblasti još uvek teško dostupne.

Zemljotresi, koji su prema podacima američke geološke službe zabeleženi sa magnitudama od 7,2 i 7,5, izazvali su oštećenja širom zemlje. Zvaničnici navode da su pogođena brojna naselja, sa najtežim posledicama u saveznoj državi La Guaira na severnoj obali Venecuele. Prema rečima Rodríguez, u ovom regionu je došlo do rušenja velikog broja građevina, dok spasilačke službe ulažu napore da dođu do zatrpanih osoba.

“Na desetine zgrada su srušene i nalazimo se u zahtevnoj fazi spasavanja života. Savezna država La Guaira suočava se sa velikom nesrećom i proglašena je zonom katastrofe”, navela je privremena predsednica tokom jutarnjeg obraćanja. Oštećenja su registrovana i u drugim delovima zemlje, dok su stanovnici iz više gradova evakuisani iz bezbednosnih razloga.

Prema proceni američke geološke službe, model predviđanja ukazuje na mogućnost da broj žrtava bude i veći, sa procenom od 42% šanse da ukupan broj poginulih dostigne 10.000, ali ove projekcije bazirane su na istorijskim prosečnim vrednostima i ne uključuju sve specifične faktore aktuelnog događaja.

Pored Venecuele, potresi su osetili i stanovnici regiona Amazon u susednom Brazilu, udaljenom više od 1.600 kilometara od glavnog grada Karakasa. U brojnim urbanim centrima zabeležene su evakuacije iz zgrada, dok su nadležne službe izdale upozorenja građanima.

Prema rečima Delcy Rodríguez, prioritet spasilačkih timova ostaje pružanje pomoći preživelima i pronalaženje nestalih. Na terenu su angažovane lokalne službe, a međunarodna pomoć je najavljena.

Američki državni sekretar Marco Rubio objavio je da Sjedinjene Američke Države, prema instrukcijama predsednika SAD, upućuju spasilačke i medicinske timove, kao i humanitarnu pomoć Venecueli. Rubio je naveo da je razgovarao sa privremenom predsednicom Rodríguez i ponudio punu podršku američke strane.

Ovo su najsnažniji zemljotresi koji su pogodili Venecuelu u poslednjih više od sto godina. U narednim danima očekuje se nastavak spasilačkih operacija, dok vlasti pozivaju građane na oprez. Tačan broj stradalih i materijalna šteta biće poznati nakon završetka akcija na terenu.

Američki PCE indeks pokazuje ubrzanje rasta cena, što potvrđuju zvanični podaci i prognoze ekonomista za maj 2026.

Prema najnovijim podacima, indeks lične potrošnje (Personal Consumption Expenditures – PCE), koji Federalne rezerve Sjedinjenih Američkih Država koriste kao glavni pokazatelj inflacije, zabeležio je rast cena od 4,1% na godišnjem nivou tokom maja 2026. godine. Ova stopa predstavlja najbrže povećanje cena u poslednje tri godine i ukazuje na nastavak inflatornih pritisaka u američkoj ekonomiji.

Zvanične brojke za maj potvrđuju očekivanja ekonomista, koji su prema podacima finansijskih analitičara prognozirali upravo ovakav rast PCE indeksa. U poređenju sa prethodnim mesecom, kada je zabeležena godišnja stopa od 3,8%, ovogodišnji maj beleži ubrzanje inflacije, dostigavši nivo koji nije viđen od aprila 2023. godine.

PCE indeks meri promene cena potrošačkih dobara i usluga i smatra se ključnim parametrom za procenu ukupnog cenovnog pritiska u američkoj privredi. Federalne rezerve pažljivo prate ovaj pokazatelj kako bi doneli odluke o monetarnoj politici i eventualnim promenama referentnih kamatnih stopa, s ciljem očuvanja stabilnosti cena.

Finansijski analitičari ističu da ovakvo ubrzanje inflacije dodatno komplikuje zadatak Federalnih rezervi u pokušaju da suzbiju rast cena i obezbede makroekonomsku stabilnost. Iako zvaničnih komentara iz centralne banke po pitanju najnovijih podataka još nema, tržišni učesnici očekuju da će ovi rezultati imati uticaja na narednu odluku o visini kamatnih stopa.

Rast inflacije u poslednjem periodu rezultat je kombinacije faktora, uključujući povećane troškove energije i usluga, što se odražava na ukupne potrošačke cene. Ekonomisti upozoravaju da bi uporno visoka inflacija mogla uticati na životni standard građana i na opštu privrednu aktivnost.

Prema analitičkim procenama, ovakvi trendovi u dinamici cena mogu zahtevati dodatne mere monetarne politike, ali se očekuje da će Federalne rezerve sačekati detaljne analize pre donošenja konkretnih poteza. Zvanični podaci za naredne mesece biće ključni za utvrđivanje daljih koraka u borbi protiv inflacije.

PCE indeks i dalje ostaje centralni indikator za praćenje kretanja inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama, a najnoviji podaci pokazuju da izazovi u kontroli rasta cena ostaju aktuelni.