Connect with us

Svet

Italija ograničila isporuku avionskog goriva na četiri aerodroma do 9. aprila

Aviokompanijama sa letovima kraćim od tri sata uvodi se maksimalna količina goriva, prioritet za hitne i državne letove

Published

3 months ago

on

Foto Izvor:

Aviokompanijama sa letovima kraćim od tri sata uvodi se maksimalna količina goriva, prioritet za hitne i državne letove

Italija je uvela nova ograničenja za isporuku avionskog goriva na aerodromima u Milanu, Veneciji, Trevizu i Bolonji, koja će biti na snazi do 9. aprila, saopštila je filijala dobavljača Er BP. Ova mera se odnosi na aerodrome Linate u Milanu, Marko Polo u Veneciji, Guljerlmo Markoni u Bolonji i aerodrom Trevizo.

Prema saopštenju upućenom pilotima na aerodromima u Trevizu, Bolonji i Veneciji, prednost pri raspodeli goriva imaće letovi ambulantne pomoći, državni letovi i letovi u trajanju dužem od tri sata. Za ostale avio-kompanije koje realizuju letove kraće od tri sata, uvedeno je ograničenje maksimalne količine goriva na 2.000 litara po avionu, što je, prema informacijama, dovoljno za manje od sat vremena leta prosečnog putničkog aviona.

Na aerodromu u Milanu nije precizirano posebno ograničenje, ali je pilotima poručeno da je „dostupnost mlaznog A1 goriva smanjena” do 9. aprila. U Veneciji se od pilota traži da ponesu na avion dovoljnu količinu goriva sa prethodnog aerodroma.

Međunarodno udruženje za vazdušni saobraćaj procenjuje da 25 do 30 odsto snabdevanja mlaznim gorivom u Evropi dolazi iz zemalja Persijskog zaliva, a trenutna situacija sa ratom u Iranu i zatvaranjem Ormuskog moreuza dodatno ugrožava lanac snabdevanja. Kao posledica povećanja cena goriva, pojedine avio-kompanije su već otkazale letove, dok su druge povećale cene karata ili uvele doplate.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Savezni sudija u Kaliforniji blokirao hapšenja u imigracionim sudovima

Sud donosi zabranu na sprovođenje politike hapšenja u sudovima, odluka se odnosi na celu zemlju

Published

2 minutes ago

on

June 24, 2026

By

Sud donosi zabranu na sprovođenje politike hapšenja u sudovima, odluka se odnosi na celu zemlju

Savezni sudija u Kaliforniji izdao je zabranu primene više politika bivše administracije SAD, među kojima je i odluka koja je dozvoljavala hapšenja u imigracionim sudovima. Odluka je doneta 23. juna 2026. godine, a prema sudskom dokumentu, sudija P. Kejsi Pits sa Severnog okruga Kalifornije ocenio je da su sporne politike sprovedene bez dovoljno obrazloženja i u suprotnosti sa Zakonom o upravnom postupku.

Politika koja je omogućavala federalnim organima da hapse pojedince koji se pojavljuju pred imigracionim sudijama uvedena je tokom prethodne administracije. Prema navodima iz presude, advokati Agencije za imigraciju i carine (ICE) i Izvršne kancelarije za imigracioni nadzor nisu dali detaljna objašnjenja za uvođenje i sprovođenje ovih mera.

Sudija je u svojoj odluci naveo da ICE ne hapsi pojedince zbog prekršaja koji nisu povezani sa imigracionim postupcima, već su hapšenja bila usmerena na lica protiv kojih su vođeni postupci pred imigracionim sudovima.

Zabranu politike hapšenja u sudovima podržali su i određeni predstavnici zajednice i članovi Kongresa, a prema njihovim navodima, ovakva praksa izazvala je uznemirenost među stanovništvom, a pojedini incidenti zabeleženi su i u hodnicima sudova.

Sudija Pits je istakao da relevantne institucije nisu pružile dovoljno utemeljenja za mere koje su omogućavale ovakva hapšenja, te je zaključio da su politike bile proizvoljne. Odluka suda primenjuje se na teritoriji čitavih Sjedinjenih Država.

Administracija na koju se odnosi presuda nije izdala zvanično saopštenje povodom odluke suda do trenutka objavljivanja ove vesti. Nezavisni pravni stručnjaci navode da bi odluka mogla imati dugoročne posledice na način sprovođenja imigracionih postupaka.

Pročitaj još

Svet

Alan Vilson pobedio u drugom krugu republikanske guvernerske trke u Južnoj Karolini

Prema projekcijama međunarodnih medija, Vilson će predstavljati Republikance na izborima za guvernera u novembru

Published

22 minutes ago

on

June 24, 2026

By

Prema projekcijama međunarodnih medija, Vilson će predstavljati Republikance na izborima za guvernera u novembru

Republikanski kandidat i dosadašnji državni tužilac Južne Karoline, Alan Vilson, proglašen je pobednikom drugog kruga unutarstranačkih izbora za kandidata za guvernera, navode međunarodni mediji. Glasanje je održano u utorak, 23. juna 2026. godine, a Vilson će na jesenjem glasanju predstavljati Republikansku stranku u ovoj saveznoj američkoj državi.

U drugom krugu glasanja, Vilson je ostvario pobedu nad aktuelnom potpredsednicom vlade Južne Karoline, Pamelom Evet, nakon što nijedan kandidat nije obezbedio više od 50% glasova u prvom krugu. U prvom krugu, održanom mesec dana ranije, Vilson je osvojio 26,2% glasova, dok je Evet imala 28,9%. U istoj trci učestvovalo je još sedam kandidata, uključujući članove Kongresa Ralfa Normana i Nensi Mejs, kao i poslovnog čoveka Roma Redija, koji su eliminisani iz daljeg procesa.

Alan Vilson obavlja dužnost državnog tužioca Južne Karoline od 2010. godine, što ga čini najdugovečnijom osobom na toj poziciji u istoriji države. Osim toga, Vilson je pukovnik u pravnoj službi Nacionalne garde Južne Karoline. Poznat je i po angažovanju u slučaju Aleksa Mardoa, koji je privukao značajnu pažnju javnosti.

Pobeda Vilsona dolazi uprkos tome što je bivši predsednik Sjedinjenih Država, Donald Tramp, početkom maja dao podršku Evet, opisujući je kao „dobru prijateljicu, borca i pobednicu“. Guverner Henri Makmaster, koji je 2018. izabrao Evet za svoju zamenicu, takođe je podržao njenu kandidaturu u drugom krugu. Međutim, nedelju dana pre izbora, Tramp je odlučio da podrži oba kandidata, navodeći da ne želi da favorizuje samo jednog od njih.

Ovaj potez usledio je nakon što je Vilson zabeležio rast podrške u istraživanjima javnog mnjenja. Trampova prethodna podrška u dve druge guvernerske trke nije rezultirala pobedama kandidata koje je podržao. Vilson je takođe dobio podršku Nensi Mejs, koja je nakon ispadanja iz trke javno stala uz Vilsona, što je, prema ocenama analitičara, moglo uticati na birače koji su oklevali oko Trampovog uticaja u stranačkoj politici države.

Nakon završetka unutarstranačke trke, Republička stranka Južne Karoline sada se priprema za novembarske izbore, gde će se Vilson suprotstaviti demokratskom kandidatu, poslaniku Džermenu Džonsonu. Južna Karolina se smatra državom sa pretežnom republikanskom podrškom, a prema dosadašnjim rezultatima, nije izabrala guvernera iz redova Demokratske stranke više od dve decenije.

Pročitaj još

Svet

Predstavnički dom usvojio zakon o pristupačnijem stanovanju, očekuje se potpis predsednika

Zvaničnici potvrdili da je zakon dobio dvopartijsku podršku, očekuje se stupanje na snagu nakon potpisivanja

Published

32 minutes ago

on

June 24, 2026

By

Zvaničnici potvrdili da je zakon dobio dvopartijsku podršku, očekuje se stupanje na snagu nakon potpisivanja

Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država usvojio je u utorak značajan zakon o pristupačnosti stanovanja. Ovaj zakon, poznat kao Zakon o putu do stanovanja za 21. vek, prošao je sa širokom dvopartijskom podrškom, a prethodno ga je odobrio i Senat. Nakon glasanja, zakon je upućen predsedniku na potpisivanje, što je naredni korak ka njegovom stupanju na snagu.

Zakon je rezultat višemesečnih pregovora članova oba doma Kongresa, a cilj je povećanje ponude stanova i smanjenje troškova stanovanja. Prema navodima iz teksta zakona, predviđene su mere za ograničavanje kupovine porodičnih kuća od strane korporativnih investitora, pojednostavljenje procesa ekoloških procena i uklanjanje regulatornih prepreka radi ubrzanja izgradnje novih objekata.

Pregovore o zakonodavnom rešenju predvodili su senator Tim Skot iz Južne Karoline, predsednik senatskog Odbora za bankarstvo, senator Elizabet Voren iz Masačusetsa, vodeći demokrata u istom odboru, kao i kongresmeni Frenč Hil iz Arkanzasa i Maksin Voters iz Kalifornije iz Odbora za finansijske usluge Predstavničkog doma.

Zakon je u Predstavničkom domu usvojen sa 358 glasova za i 32 protiv. Prethodno je i u Senatu dobio podršku većine članova iz obe partije, što je retkost u aktuelnoj političkoj klimi i naglašava značaj teme stanovanja pred predstojeće izbore.

Prema rečima zakonodavaca koji su učestvovali u izradi, cilj ovih mera je modernizacija saveznog pristupa stambenoj politici i olakšavanje pristupa stanovanju za građane. Tekst zakona predviđa i pojednostavljene procedure za dobijanje dozvola, kao i promene koje bi mogle ubrzati izgradnju stambenih objekata u urbanim i prigradskim sredinama.

Očekuje se da će predsednik potpisati zakon u narednim danima, nakon čega će uslediti sprovođenje predviđenih mera. Dalji tok primene i efekti zakona biće predmet pažnje zakonodavaca i javnosti, posebno u kontekstu trenutnih izazova na tržištu nekretnina.

Pročitaj još

U Trendu