Stručnjak za sistemske rizike upozorava na opasnost identifikovanja lične pozicije sa državom

Profesor dr Milan Krajnc, specijalista za sistemske rizike i krizno odlučivanje, objavio je autorski tekst u kojem analizira temu ‘duboke države’ i psihološke posledice dugotrajnog zadržavanja na pozicijama moći. Tekst je objavljen prema dostupnim izvorima.

U fokusu Krajncovog teksta nalazi se ponašanje pojedinaca koji godinama ili čak decenijama ostaju na ključnim mestima unutar državnog sistema. On ističe da ovakva praksa može dovesti do gubitka granice između ličnog i institucionalnog identiteta, pa pojedinci instituciju više ne doživljavaju kao servis građana, već kao svoj lični prostor. “Ako sam ja sistem, onda je napad na mene napad na državu”, navodi Krajnc kao primer opasne zamene identiteta.

Profesor Krajnc upozorava na fenomen u organizacionoj psihologiji gde dugotrajna moć kod pojedinca razvija osećaj nepogrešivosti i stvara zatvorene krugove lojalnosti. Ovi obrasci ponašanja, prema njegovim rečima, mogu da ugroze osnovnu funkciju državnih institucija i dovedu do zaštite postojećeg poretka pod izgovorom zaštite države.

Krajnc zaključuje da razumevanje psiholoških mehanizama u državnim strukturama može doprineti identifikaciji potencijalnih rizika i boljem upravljanju sistemskim krizama. On ističe važnost osvešćivanja ovih procesa kako bi institucije ostale u službi građana, a ne pojedinaca.

“Dugotrajna moć uvek nosi rizik od gubitka realnog uvida i identifikacije sa državnim aparatom, što može imati posledice po čitav sistem”, navodi profesor Krajnc.

Bezbednosne službe istražuju posledice napada, zabeleženi veliki požari i restrikcije goriva u više od 25 ruskih regiona

U poslednjih sedam dana, ukrajinski napadi dronovima pogodili su Moskvu i više strateških objekata u Rusiji, što je izazvalo požare i poremećaj u snabdevanju gorivom, saopštili su bezbednosni izvori. Najveći talas napada dogodio se tokom noći između 17. i 18. juna, kada je pogođena moskovska rafinerija nafte, drugi put u nekoliko dana.

Prema dostupnim izveštajima, napadi su izazvali velike požare i privremeni prekid avio-saobraćaja u Moskvi. Ukrajinski zvaničnici poručili su da će, ukoliko Ukrajina gori, goreti i Moskva. Kao posledica ovih napada, Rusija se suočava sa ozbiljnom krizom u snabdevanju gorivom. U više od 25 ruskih regiona zabeležene su nestašice i poremećaji u distributivnom lancu, dok su benzinske stanice u Moskvi i severnim delovima zemlje uvele restrikcije na količinu goriva po vozaču.

Zvaničnici su izjavili da su kompanije ograničile prodaju benzina na između 60 i 100 litara po vozaču, dok je na okupiranom poluostrvu Krim prodaja goriva obustavljena za građane i komercijalna preduzeća. Gorivo je sada dostupno samo državnim organima, hitnim službama i vojsci.

Međunarodna agencija za energiju potvrdila je da je proizvodnja ruske sirove nafte pala za oko 5% na godišnjem nivou, što je direktna posledica uspešnih ukrajinskih napada na energetsku infrastrukturu. Procene govore da je skoro trećina ruskih kapaciteta za preradu nafte bila privremeno van funkcije.

“Istraga je u toku i nadležne službe prate situaciju na terenu”, navode izvori iz bezbednosnih službi. Ukrajina je zatražila hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN povodom uništavanja kulturne i verske baštine usled sukoba, dok su evropski saveznici najavili dodatnu vojnu pomoć Ukrajini u oblasti protivvazdušne odbrane.

Nadležni organi sprovode istragu, 18 osoba vodi se kao nestalo nakon incidenta u Ras Lafanu

Najmanje 54 osobe povređene su u eksploziji koja je u nedelju uveče pogodila glavno postrojenje za preradu tečnog prirodnog gasa u Ras Lafanu, oko 80 kilometara severoistočno od Dohe, saopštila je državna firma. U incidentu se kao nestalo vodi još 18 ljudi, dok su radovi na pokušaju ponovnog pokretanja izvoznog terminala bili u toku.

Eksplozija i požar izbili su tokom radova u postrojenju za snabdevanje gasom Barzan, navode nadležni izvori. Zasad nije poznat tačan obim štete, a istraga o uzrocima i posledicama incidenta je u toku.

“Nadležne službe su odmah intervenisale, a prioritet je potraga za nestalima i pružanje medicinske pomoći povređenima”, saopšteno je iz državne firme zadužene za energetiku.

Kompleks u Ras Lafanu važi za najveće postrojenje za tečni prirodni gas (LNG) na svetu. Prema zvaničnim informacijama, istraga o incidentu vodi se uz prisustvo svih relevantnih službi, a javnost će biti obaveštena o daljim detaljima nakon završetka uviđaja.