Nakon oštećenja mosta kod Teherana, bivši predsednik SAD poručio da bi sledeće mete mogle biti ključne infrastrukture

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je na društvenoj mreži Truth Social da bi elektrane u Iranu mogle biti sledeće mete napada, nakon što je ranije oštećen jedan od najvećih mostova u toj zemlji. Prema njegovim rečima, američka vojska još nije započela uništavanje preostalih ključnih objekata u Iranu.

Tramp je naveo: “Naša vojska, najveća i najmoćnija bilo gde u svetu, nije ni počela da uništava ono što je ostalo u Iranu. Sledeći su mostovi, pa elektrane! Rukovodstvo novog režima zna šta mora da se uradi, i to brzo!”

Podseća se da je Tramp ranije saopštio da je najveći most u Iranu srušen i da više nikada neće biti korišćen, uz upozorenje da bi moglo uslediti još napada. Iranski mediji preneli su da je oštećen most na auto-putu koji povezuje Teheran sa gradom Karadžom.

Za sada nema informacija o eventualnim žrtvama niti o zvaničnoj reakciji iranskih vlasti na ove navode. Takođe, nije potvrđeno da li su elektrane zaista meta u narednim planiranim operacijama.

“Rukovodstvo novog režima zna šta mora da se uradi, i to brzo”, naveo je Tramp u svojoj poruci. Situacija u Iranu ostaje napeta, a međunarodna zajednica prati dalji razvoj događaja.

Istraživanje utvrdilo da su visoke cene posledica regulative, troškova i globalnih rizika, potvrđuju državni zvaničnici

Kalifornija se i dalje suočava sa najvišim cenama goriva u Sjedinjenim Američkim Državama, prema zvaničnim podacima i izveštajima sa terena. Iako su prethodnih godina politički lideri ove savezne države često iznosili optužbe na račun naftnih kompanija za navodno veštačko podizanje cena, višemesečna istraga pokazala je da za takve tvrdnje nije pronađen zvaničan dokaz.

Istraživanje je ukazalo na više faktora koji utiču na visoke cene: pored poreza i specifičnih troškova poslovanja, Kalifornija ima stroge ekološke regulative i koristi jedinstvenu mešavinu goriva, što dodatno povećava osnovnu cenu na pumpama. Prema navodima zvaničnika, ti faktori zajedno doprinose tome da Kalifornija ima višu prosečnu cenu goriva u odnosu na ostatak zemlje.

Zbog zatvaranja dve rafinerije u poslednje dve godine i povećane zavisnosti od uvoza prerađenih derivata iz inostranstva, tržište goriva u ovoj saveznoj državi postalo je posebno osetljivo na globalna dešavanja i poremećaje u snabdevanju. Kako navode stručnjaci, svaki poremećaj na svetskom tržištu, uključujući sukobe na Bliskom istoku, može izazvati dodatne oscilacije cena u Kaliforniji.

Zvaničnici su naveli da su, nakon posebne sednice zakonodavnog tela i usvajanja zakona koji je zahtevao uvid u profite naftnih kompanija, sprovedene obimne kontrole dokumentacije. U izveštaju se navodi da nije pronađena dokumentovana potvrda o ilegalnim dogovorima ili zloupotrebama tržišne pozicije koje bi uticale na drastičan rast cena goriva.

Politički narativ, prema poslednjim izjavama zvaničnika, sada se menja. Umesto optužbi, deo lidera ističe potrebu da se stvore uslovi koji bi motivisali rafinerije da ostanu u državi i na taj način smanje rizik od novih poremećaja u snabdevanju. Istovremeno, naglašava se da dugoročna neizvesnost u vezi sa energetskom politikom i sve veći troškovi utiču na poslovne odluke naftnih kompanija.

Vozila u Kaliforniji trenutno koriste gorivo čija cena premašuje 6 dolara po galonu, što je najviši nivo u zemlji. Zvaničnici navode da je rast cena posledica kombinovanih efekata domaćih regulativa i međunarodnih događaja, dok su nalazi istraživanja potvrdili da nema dokaza o nezakonitom povećavanju cena od strane naftnih kompanija.

Ministarstvo odbrane SAD potvrdilo novu politiku, vojnici mogu podneti zahtev za nošenje privatnog oružja nakon nedavnih incidenata

Ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država, Pit Hegset, saopštio je 2. aprila 2026. godine da će vojnicima biti omogućeno da nose lično naoružanje na vojnim bazama. Odluka je doneta nakon što su se u poslednje vreme desili incidenti na više vojnih objekata širom zemlje, a potvrđena je zvaničnim saopštenjem Ministarstva odbrane SAD.

Kako je naveo Hegset u video obraćanju na društvenoj mreži X, potpisao je memorandum kojim se komandantima baza nalaže da dozvole vojnicima podnošenje zahteva za nošenje privatnog oružja, polazeći od pretpostavke da je to potrebno radi lične zaštite. Odbijanje zahteva, prema novoj proceduri, mora biti detaljno obrazloženo i napisano u pisanom obliku.

“Naša vojna postrojenja su do sada bila zone bez oružja za većinu osoblja, osim tokom obuke ili dužnosti vojne policije, što znači da vojnici nisu mogli donositi sopstveno oružje radi lične zaštite na bazu”, izjavio je Hegset. On je ukazao na to da su se nakon pojedinih incidenata, uključujući i masovne pucnjave, često postavljala pitanja zašto vojnici nemaju pristup ličnom naoružanju na mestima službe.

Kao primer, Hegset je naveo pucnjavu u Teksasu 2009. godine, kada je vojni psihijatar otvorio vatru na bazi Fort Hud, što je rezultiralo smrtnim ishodima. Takođe, spomenuo je i prošlogodišnji incident na bazi Fort Stjuart u Džordžiji, gde je vojnik ličnim oružjem povredio pet kolega pre nego što je savladan i uhapšen.

Prema ranijoj politici Ministarstva odbrane SAD, pripadnicima vojske nije bilo dozvoljeno da nose privatno oružje na teritoriji baze bez odobrenja višeg komandanta, a rukovanje i skladištenje oružja bilo je strogo regulisano. Uobičajena praksa podrazumevala je da vojno osoblje oružje skladišti u za to predviđenim prostorijama i koristi ga samo uz zvaničnu dozvolu.

Ova izmena politike dolazi u trenutku pojačanih debata o bezbednosti na vojnim bazama i pravu na ličnu zaštitu. Ministarstvo odbrane navelo je da će sve odluke o odobravanju ili odbijanju zahteva biti detaljno dokumentovane, a komandanti će imati diskreciono pravo da procene svaku situaciju pojedinačno. Novi pravilnik biće primenjen na sve baze širom SAD, a kontrole i procedure skladištenja i dalje ostaju obavezne.