Connect with us

Svet

NASA pokreće misiju Artemis 2, prvi obilazak Meseca posle 1972. godine

Američka svemirska agencija najavila polazak četvoročlane posade, misija planirana da traje deset dana

Published

3 hours ago

on

Foto Izvor: Pink.rs

Američka svemirska agencija najavila polazak četvoročlane posade, misija planirana da traje deset dana

Američka svemirska agencija NASA večeras, 1. aprila, lansira raketni sistem Space Launch System u okviru misije Artemis 2, kojom će četvoročlana posada obići Mesec. Ovo je prvi put od misije Apolo 17 iz 1972. godine da se sprovodi ovakav let, potvrđeno je u zvaničnoj izjavi.

Detalji misije Artemis 2 podrazumevaju desetodnevno putovanje oko Meseca, uz eventualne promene trajanja u zavisnosti od razvoja situacije tokom leta. Prema rečima direktorke programa Čarli Blekvel Tomson, tim astronauta će tokom misije izvoditi testiranja i proveru svih sistema pred planirani povratak ljudi na površinu Meseca u narednim fazama.

Podseća se da je tokom prve misije sletanja na Mesec, Apolo 11 iz 1969. godine, značajan doprinos dao i tim srpskih stručnjaka i inženjera poznat kao “Serbian 7”. Takođe, učešće u ovom projektu imali su i poznati naučnici iz Srbije, kao i jedan bivši nemački vojni oficir. Astronauti iz misije Apolo 11 kasnije su posetili Beograd, gde ih je ugostio tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito.

“Planirano je da misija traje deset dana, iako to može da varira jer se stvari menjaju tokom leta”, izjavila je Čarli Blekvel Tomson na konferenciji povodom lansiranja.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Istraživanje pokazuje: Amerikanci procenjuju da im je za penziju potrebno 1,46 miliona dolara

Prema rezultatima ankete, građani SAD navode sve veće iznose potrebne za sigurnu starost, uz zabrinutost zbog inflacije i promena na tržištu rada

Published

23 minutes ago

on

April 1, 2026

By

Prema rezultatima ankete, građani SAD navode sve veće iznose potrebne za sigurnu starost, uz zabrinutost zbog inflacije i promena na tržištu rada

Novo istraživanje sprovedeno među građanima Sjedinjenih Američkih Država pokazuje da je iznos koji ispitanici smatraju potrebnim za udoban odlazak u penziju dostigao 1,46 miliona dolara. Ovaj podatak proistekao je iz ankete u kojoj je učestvovalo 4.375 osoba, a koja je realizovana pre izbijanja sukoba u Iranu, što je dodatno uticalo na ekonomska očekivanja i svakodnevne troškove građana.

Prema navodima stručnjaka finansijskog planiranja, rast procenjenog iznosa za penzionu štednju povezuje se sa zabrinutošću zbog inflacije, jer su cene tokom prethodnih godina ostale visoke, otežavajući građanima mogućnost da uštede dovoljno sredstava. U anketi je takođe zabeleženo da se 33% ispitanika izjasnilo da ih brine uticaj veštačke inteligencije na tržište rada, odnosno na sigurnost njihovih radnih mesta, što dodatno utiče na razmišljanja o potrebi za većom štednjom.

Iako mnogi Amerikanci procenjuju da je za udobnu starost potreban znatno viši iznos, dostupni podaci pokazuju da je stvarna situacija drugačija. Prema izveštajima o penzionim računima, samo 5% ispitanih poseduje štednju od milion dolara ili više, dok oko 9% ima sačuvano 500.000 dolara. Starije starosne grupe uglavnom imaju veće iznose na svojim računima, ali i među građanima koji se približavaju penziji, štednja često nije na željenom nivou. Pokazatelji kažu da je prosečan iznos štednje za osobe starosti od 55 do 64 godine 185.000 dolara.

Dodatni podaci govore da je prošle godine došlo do blagog smanjenja prosečnih godišnjih uplata u penzione fondove, sa 9,2% na 8,9% zarade. Finansijski stručnjaci navode da, i pored svesti o potrebi za štednjom, doprinosi ostaju ispod nivoa koji bi obezbedio očekivani iznos za penziju.

U kontekstu aktuelnih ekonomskih kretanja, analitičari navode da rastući troškovi života i nesigurnost na tržištu rada dodatno utiču na percepciju građana o potrebnim sredstvima za bezbrižnu starost. Ove ocene dolaze u trenutku kada globalna dešavanja, poput sukoba na Bliskom istoku, dovode do povećanja cena energenata i dodatnih izazova za lične finansije.

Istraživanje pokazuje značajan raskorak između očekivanja građana i njihove realne štednje, a stručnjaci ističu potrebu za kontinuiranim praćenjem ekonomskih trendova i prilagođavanjem finansijskih planova. Prema dostupnim podacima, većina Amerikanaca suočava se sa izazovima u obezbeđivanju dovoljno sredstava za penziju, dok se ekonomski uslovi na globalnom i lokalnom nivou i dalje menjaju.

Pročitaj još

Svet

Američki senator Marko Rubio obrazložio razloge za napad na Iran

Rubio tvrdi da Teheran razvija nuklearno oružje, navodeći odbacivanje civilnih rešenja

Published

38 minutes ago

on

April 1, 2026

By

Rubio tvrdi da Teheran razvija nuklearno oružje, navodeći odbacivanje civilnih rešenja

Američki senator Marko Rubio objavio je poruku u kojoj navodi razloge za najnoviji napad Sjedinjenih Država na Iran. Prema njegovim rečima, ključni razlog je uverenje da Teheran teži razvoju nuklearnog oružja. Rubio je izjavio da nema sumnje u to da Iran želi da poseduje nuklearno oružje.

Senator je naglasio da bi Iran, ukoliko želi isključivo nuklearnu energiju, mogao da uvozi gorivo i gradi reaktore iznad zemlje, kao što to čine druge države. Umesto toga, prema njegovim navodima, Iran je izgradio objekte duboko u planinama, daleko od javnosti, i insistirao na obogaćivanju materijala koji se može koristiti i za civilne i za vojne svrhe.

Rubio je takođe naveo da je Teheranu ponuđeno više modela koji bi omogućili razvoj civilnog nuklearnog programa bez vojne komponente, ali da je Iran odbacio sve te mogućnosti. ‘Nuđena im je svaka prilika da imaju nuklearni program koji im daje energiju, a ne oružje’, istakao je Rubio.

U javnosti su se pojavile brojne reakcije na ovu izjavu, dok su nadležni organi saopštili da prate situaciju i analiziraju sve dostupne informacije. Zvanične istrage o razlozima i posledicama napada su u toku.

‘Iran želi da ima nuklearno oružje. U to nema sumnje’, naveo je Rubio u objavi na društvenoj mreži.

Prema navodima iz zvaničnih izvora, dalji razvoj događaja zavisiće od reakcija međunarodne zajednice i dodatnih informacija koje će biti saopštene u narednom periodu.

Pročitaj još

Svet

Poljski ministar odbrane odgovorio na izjave Donalda Trampa o ulozi SAD u NATO-u

Vladislav Kosinjak-Kamiš istakao važnost jedinstva saveza i potvrdio da Poljska neće slati sisteme Patriot na Bliski istok

Published

43 minutes ago

on

April 1, 2026

By

Vladislav Kosinjak-Kamiš istakao važnost jedinstva saveza i potvrdio da Poljska neće slati sisteme Patriot na Bliski istok

Poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš izjavio je da nema NATO-a bez Sjedinjenih Država, ali ni američke sile bez NATO-a, reagujući na nedavne komentare Donalda Trampa koji su doveli u pitanje posvećenost SAD savezu. U intervjuu za britanski Telegraf, bivši američki predsednik nazvao je NATO ‘papirnim tigrom’ i kritikovao evropske saveznike zbog ograničenog učešća u bliskoistočnim sukobima, posebno zbog odbijanja da pošalju ratne brodove za otvaranje brodskih puteva kroz Ormuski moreuz i ograničavanja pristupa američkim bazama u regionu.

Kosinjak-Kamiš je naglasio da izjave Trampa odražavaju težak trenutak za međunarodnu bezbednost i izrazio nadu da će tenzije biti smanjene. ‘Nema NATO-a bez SAD i u našem je interesu da mir prevlada. Ali takođe nema američke sile bez NATO-a’, rekao je ministar, prema navodima poljskih medija. Istakao je da je održavanje jakih veza sa Vašingtonom ključno za bezbednost Poljske.

Ministar je pozvao na uzdržanost i istakao potrebu da se saveznici odupru emocionalnim tenzijama koje mogu nastati iz promenljivih izjava političkih lidera. Većina članica NATO-a, prema njegovim rečima, distancirala se od bliskoistočnih sukoba i pozvala na deeskalaciju, naglašavajući odbrambeni karakter saveza i zabrinutost zbog legalnosti američko-izraelskih napada na Teheran.

Govoreći o vojnoj politici Poljske, Kosinjak-Kamiš je naglasio da je jačanje nacionalnih kapaciteta ključno za celu alijansu. ‘Niko nas neće braniti ako se mi sami ne branimo’, izjavio je, navodeći da Poljska izdvaja skoro pet procenata svog BDP-a za odbranu, što je najviši nivo među članicama NATO-a i znatno iznad cilja saveza od 2,5 procenta.

Ministar je potvrdio da Poljska neće slati sisteme protivvazdušne odbrane Patriot na Bliski istok, nakon što su se pojavile informacije da je Vašington zatražio njihovo raspoređivanje u kontekstu sukoba sa Iranom.

Tramp je od povratka na političku scenu više puta kritikovao saveznike NATO-a zbog izdvajanja za odbranu i dovodio u pitanje budućnost alijanse, što je izazvalo zabrinutost među evropskim partnerima.

Pročitaj još

U Trendu