Ministri odbrane članica NATO-a potvrdili su značaj nuklearnog odvraćanja i najavili jačanje bezbednosne politike Saveza

Grupa za nuklearno planiranje, najviše telo NATO-a za pitanja nuklearnog odvraćanja, održala je 18.06.2026. redovni sastanak na nivou ministara odbrane u Briselu. Na sastanku je potvrđeno da strateške nuklearne snage ostaju ključna garancija bezbednosti svih članica Saveza, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Ministri su postigli dogovor o unapređenju misije nuklearnog odvraćanja kroz sveobuhvatnu modernizaciju nuklearnih sposobnosti, jačanje kapaciteta za nuklearno planiranje i prilagođavanje sistema zaštite u skladu sa bezbednosnim interesima NATO-a. Zvaničnici su naglasili da Alijansa kontinuirano održava siguran, efikasan i kredibilan nuklearni stav, ističući da je takva pozicija neophodna radi očuvanja mira i sprečavanja pokušaja političke ili vojne prinude na globalnom nivou.

Tokom zasedanja istaknuta je i trajna posvećenost svih saveznika da solidarnim delovanjem podele odgovornost, rizike i teret kolektivne odbrane. To podrazumeva nastavak ulaganja značajnih finansijskih sredstava i resursa u razvoj vojnih sposobnosti, s ciljem uspešnog ispunjavanja nuklearne misije. Na kraju sastanka, ministri su poručili da takva ulaganja jasno pokazuju jedinstvo i zajedničku odlučnost NATO članica.

Grupa za nuklearno planiranje osnovana je kako bi svim državama članicama, uključujući one koje ne poseduju sopstveni nuklearni arsenal, omogućila ravnopravno učešće u donošenju strateških odluka i planiranju politike nuklearnog odvraćanja. Sastanci na ministarskom nivou služe za usklađivanje odbrambenih stavova u skladu sa aktuelnim globalnim bezbednosnim izazovima.

Zvaničnici iz Rima potvrdili prekid posete, forum u Majamiju otkazan nakon diplomatskog incidenta

Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani otkazao je planiranu posetu Sjedinjenim Američkim Državama, gde je trebalo da se sastane sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, nakon spornih izjava bivšeg predsednika Donalda Trampa o premijerki Italije Đorđi Meloni, potvrđeno je iz diplomatskih izvora.

Tramp je u intervjuu za italijansku televiziju La7 izjavio da ga je premijerka Meloni navodno „molila“ za zajedničku fotografiju tokom samita G7 u Francuskoj, dodajući da je pristao samo iz saosećanja. Premijerka Đorđa Meloni javno je demantovala ove navode video porukom na društvenoj mreži X, ističući: „Trampove izjave su potpuno izmišljene. Iskreno sam šokirana. Ne znam zašto se predsednik Sjedinjenih Američkih Država ponaša na ovaj način prema sopstvenim saveznicima. Italija i ja nikada ne molimo.“

Nakon ovih dešavanja, iz Rima je saopšteno da je otkazana i poseta ministra spoljnih poslova SAD-u, kao i Italijansko-američki forum o poslovanju, investicijama, nauci i inovacijama u Majamiju. U kasnijem intervjuu za američke medije, Tramp je dodatno pooštrio retoriku, navodeći da Meloni nije „fan“ kakvog bi želeo, aludirajući na njeno protivljenje učešću u vojnom sukobu sa Iranom.

Đorđa Meloni je ranije bila viđena kao bliska saveznik Donalda Trampa u Evropi, ali su se odnosi pogoršali zbog neslaganja po pitanju rata protiv Irana i prethodnih Trampovih kritika na račun pape Lava XIV, što je Meloni ocenila kao neprihvatljivo. Iako su se ranije slagali oko migracione politike i pitanja suvereniteta, poslednji diplomatski incident ukazao je na rastući jaz između Vašingtona i Rima.

“Italija i ja nikada ne molimo”, naglasila je Meloni u svom obraćanju, dok su diplomatski izvori potvrdili da je otkazivanje posete reakcija na pogoršanje odnosa između dve zemlje.

Savezni sud u Vašingtonu doneo je odluku da Ministarstvo pravde može predati redigovane transkripte i snimke razgovora predsednika Bajdena sa biografom, uz prethodno odlaganje objave

Savezni sud u Vašingtonu doneo je 19. juna 2026. godine odluku kojom je odbijen zahtev predsednika Džozefa Bajdena da spreči Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država da objavi redigovane transkripte i audio-snimke njegovih ranijih razgovora sa biografom Markom Zvonicerom. Prema rešenju sudije Dabni Fridrih, Ministarstvo pravde je ovlašćeno da preda ove materijale konzervativnoj organizaciji Heritage Foundation, uz napomenu da su podaci podvrgnuti opsežnim redakcijama radi zaštite privatnosti.

U obrazloženju odluke, sudija Fridrih navela je da je interese privatnosti predsednika Bajdena umanjila činjenica da su delovi materijala uklonjeni te da je prevagnulo interesovanje javnosti za sadržaj razgovora, kao i princip široke dostupnosti vladinih dokumenata kako bi se obezbedila informisanost građana. Sud je takođe istakao da predsednik Bajden nije naveo konkretne razloge zbog kojih bi objava ovih materijala prouzrokovala štetu javnosti.

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država je prošle nedelje pristalo da odloži predaju materijala Heritage Foundation-u do 17 časova po lokalnom vremenu u petak. Nakon objavljene sudske odluke, pravni zastupnici predsednika Bajdena podneli su hitan zahtev sudu tražeći privremenu zabranu objave dok se ne okonča žalbeni postupak. U svom podnesku, advokati su naveli da bi objava materijala predstavljala nepovratnu promenu statusa kvo, i da su pitanja iz spora ozbiljna.

Predmet je deo šireg procesa u kojem su različite organizacije i pojedinci, pozivajući se na Zakon o slobodi pristupa informacijama (FOIA), zatražili pristup dokumentima i snimcima iz perioda kada je Bajden obavljao dužnosti pre aktuelnog mandata. Ministarstvo pravde je tokom postupka navelo da će svi poverljivi podaci biti uklonjeni pre predaje materijala, a sud je procenio da su time ispunjeni uslovi za zaštitu ličnih podataka.

Odluka suda deo je šire pravne debate o balansu između prava javnosti na pristup informacijama i zaštite privatnosti pojedinaca na visokim funkcijama. Sudski proces je u toku, a razmatranje žalbe predsednika Bajdena očekuje se u narednom periodu.