Američka svemirska agencija najavila lansiranje, prenosi međunarodni izveštaji; javni prenosi i mogućnosti praćenja saopšteni

Lansiranje misije Artemis II, prve povratničke misije američke svemirske agencije ka Mesecu u više od pola veka, zakazano je za 1. april 2026. godine sa Svemirskog centra Kenedi na Floridi. Prema raspoloživim informacijama, lansiranje je planirano da obuhvati devet i po dana trajanja putovanja posade od četiri astronauta oko Meseca i povratak na Zemlju. Zvanični izveštaji navode da će lansirni prozor početi u 18:24 časova po lokalnom vremenu (EDT), a završiti dva sata kasnije, u 20:24. Tačno vreme lansiranja može biti pomereno u okviru tog prozora, u zavisnosti od tehničkih provera i vremenskih uslova. Ukoliko dođe do dodatnih odlaganja, sledeća prilika za lansiranje planirana je za sledeći dan, sa dvočasovnim prozorom koji počinje u 19:22 časova.

Međunarodni izveštaji potvrđuju da će lansiranje biti prenošeno uživo putem više kanala. Specijalni izveštaj sa lica mesta biće emitovan iz Svemirskog centra Kenedi, počevši od 18:00 časova po lokalnom vremenu, na lokalnim televizijskim stanicama. Pored televizijskog prenosa, planirano je da se događaj uživo prati i putem digitalnih platformi. Strim uživo biće dostupan tokom celog dana, sa proširenim izveštavanjem koje počinje u 16:00 časova. Građani će moći da prate prenos na zvaničnim internet stranicama i mobilnim aplikacijama, kao i preko striminga na pojedinim video platformama i kanalima za pretplatu.

Što se tiče mogućnosti posmatranja lansiranja uživo na licu mesta, izveštaji navode da su svi zvanični paketi za gledanje sa teritorije Svemirskog centra Kenedi rasprodati. Ipak, u slučaju povoljnih vremenskih uslova, stanovnici širom Floride i jugoistočne Džordžije mogli bi da vide raketu tokom lansiranja, ukoliko pogledaju u pravom trenutku.

Misija Artemis II predstavlja nastavak programa usmerenog na obnovu letova sa posadom ka Mesecu, u okviru dugoročnih planova istraživanja svemira. Poslednje lansiranje sličnog tipa iz Sjedinjenih Američkih Država dogodilo se pre više od 50 godina, a trenutna misija je deo šire strategije povratka ljudi na površinu Meseca u narednim godinama. Više informacija o tačnom toku misije, članovima posade i planiranim aktivnostima dostupno je na zvaničnim kanalima svemirske agencije.

Porodice u Severnoj Karolini suočene sa izazovima nakon promene osiguranja, potvrđuju izvori iz zdravstvenog sektora

Osmogodišnja devojčica iz Severne Karoline, koja je kao dete bila u hraniteljskoj porodici i kasnije usvojena, suočava se sa ponovnim povratkom neuroblastoma, retke vrste raka, navodi njena porodica. Prema izjavama roditelja, pokušaj uključivanja u kliničku studiju inovativne terapije u medicinskoj ustanovi u Čapel Hilu naišao je na prepreke zbog promene zdravstvenog osiguranja.

Njena majka navodi da su u martu obavešteni iz finansijske službe bolnice da novi državni program osiguranja za decu iz hraniteljskih porodica neće pokrivati predvičenu terapiju. Ova vrsta osiguranja, poznata kao specijalizovani plan upravljanog zdravstvenog osiguranja, deo je saveznog programa Medicaid i namenjena je osobama sa niskim prihodima ili invaliditetom.

Od decembra prošle godine, stotine hiljada dece širom SAD koja su deo sistema hraniteljstva, uključujući i one koji su usvojeni iz tog sistema, prebačena su na ovakve specijalizovane planove. Severna Karolina je jedna od 14 američkih saveznih država koje su uvele ovakve planove, prema podacima Nacionalne akademije za državnu politiku zdravstva. Cilj ovakvih programa je proširenje zdravstvene zaštite za ovu ranjivu grupu dece.

Međutim, izvori iz zdravstvenog sektora u Severnoj Karolini potvrđuju da su porodice naišle na poteškoće u pristupu specijalizovanim medicinskim uslugama. Navodi se da hiljade lekara koji su prethodno bili deo državnog Medicaid programa nisu uključeni u novi specijalizovani plan koji je uveden 1. decembra. Zbog toga su staratelji i roditelji dece koja su usvojena iz sistema hraniteljstva morali da traže alternativna rešenja za nastavak lečenja.

Prema dostupnim informacijama, država Severna Karolina planira da tokom naredne četiri godine izdvoji 3,1 milijardu dolara za ovaj program. Uvođenje specijalizovanih planova, prema navodima sa terena, dovelo je do privremenih poteškoća za porodice koje su se oslanjale na postojeću mrežu zdravstvenih usluga. Slične izazove, prema izveštajima, imale su i druge države tokom prelaska na ovakve modele osiguranja.

Zdravstveni stručnjaci ukazuju da je cilj specijalizovanih planova da omoguće bolju koordinaciju i obimniju zaštitu dece iz hraniteljskog sistema. Ipak, u praksi se pokazalo da prelazak na novi model može privremeno ograničiti dostupnost određenih medicinskih tretmana. Nadležne institucije u Severnoj Karolini još nisu dale zvanične komentare o planiranim rešenjima za porodice koje su pogođene ovim promenama.

Situacija porodice iz Edena u Severnoj Karolini ilustracija je šireg problema sa kojim se suočavaju korisnici specijalizovanih zdravstvenih planova za decu iz hraniteljstva, a slični slučajevi zabeleženi su i u drugim delovima SAD. Pristup naprednim medicinskim terapijama, posebno kod teških bolesti poput raka, zavisi od usklađenosti osiguravajućih planova i medicinskih ustanova. Prema izveštajima, proces prilagođavanja još traje, a porodice i stručnjaci očekuju unapređenje sistema u narednom periodu.

Rubio najavio mogućnost povlačenja, Tramp kritikovao saveznike zbog nedostatka podrške tokom sukoba u Iranu

Odnosi unutar NATO alijanse nalaze se na prekretnici nakon što su visoki američki zvaničnici javno doveli u pitanje dalji angažman Sjedinjenih Američkih Država u savezu. Državni sekretar SAD Marko Rubio izjavio je u intervjuu da Vašington mora da ispita da li članstvo u alijansi i dalje donosi koristi. On je naglasio da, prema njegovom mišljenju, “NATO postaje jednosmerna ulica” u kojoj su Sjedinjene Države tu prvenstveno da štite Evropu, dok saveznici izostaju sa podrškom kada je potrebna Americi.

“Moramo da preispitamo da li je NATO postao jednosmerna ulica gde je Amerika tu samo da brani Evropu, a kada nama zatreba pomoć, saveznici nam odbijaju osnovna prava i prelete preko svojih teritorija”, izjavio je Rubio.

Predsednik Donald Tramp se pridružio kritikama tokom sinoćnjeg obraćanja, izražavajući nezadovoljstvo zbog neangažovanja evropskih saveznika u vezi sa operacijama tokom sukoba u Iranu. Tramp je naveo da se očekuje završetak sukoba u naredne dve do tri nedelje, ali je istakao da će saveznici u budućnosti morati sami da preuzmu odgovornost za bezbednost strateški važnog Ormuskog moreuza ako žele nesmetan protok nafte.

Rubio je, govoreći za BBC, potvrdio da su pregovori sa Iranom u toku i da postoji potencijal za direktan susret između dve strane. Ipak, naglasio je da predsednik Tramp neće prihvatiti nikakve pregovore koji ne donose konkretne rezultate.

Zvaničnici ističu da je trenutna situacija izazvala ozbiljna pitanja o budućnosti odnosa između SAD i evropskih partnera u okviru NATO-a. “Analiziramo sve opcije i tražimo obostrano korisna rešenja”, saopšteno je iz američke administracije.