Izvršni direktor banke potvrdio razmatranje novih usluga, uz isticanje ograničenja i regulatornih pravila

Izvršni direktor JPMorgan Chase, Jamie Dimon, izjavio je da banka razmatra uvođenje usluga predikcionih tržišta za svoje klijente. U intervjuu objavljenom 31. marta 2026. godine, Dimon je naveo da je moguće da JPMorgan u budućnosti omogući klijentima da koriste alate koji omogućavaju prognoziranje raznih događaja, slične onima koje nude platforme kao što su Kalshi i Polymarket.

Dimon je pojasnio da bi ovakve usluge mogle biti ponuđene, ali je naglasio da postoje jasna ograničenja. “Nećemo se baviti sportskim događajima. Nećemo se baviti politikom. Postoji mnogo oblasti u koje nećemo ulaziti. Naravno, imamo stroga pravila u vezi sa insajderskim informacijama”, istakao je Dimon.

Na pitanje da li predikciona tržišta predstavljaju više oblik kockanja ili investiranja, Dimon je rekao da u većini slučajeva to liči na kockanje, ali je dodao da postoje situacije u kojima bi se moglo posmatrati i kao oblik investiranja. “Ako ste veoma upućeni i uzimate suprotnu stranu opklade, mislite da znate više od druge strane”, rekao je Dimon.

Dimon je takođe izneo svoj stav o kockanju uopšte, navodeći da nije protiv kockanja kao takvog. “Ljudi kockaju odavno… U svakoj zemlji u kojoj sam bio, ljudi se kockaju”, rekao je. On je dodao da je protiv kockanja u slučajevima kada ono preraste u zavisnost koja ima negativne posledice po pojedinca. “Imate pravo da radite ono što želite na način na koji želite. Samo vodite računa o sebi”, izjavio je Dimon.

Ove izjave dolaze u trenutku kada se u finansijskoj industriji sve više diskutuje o ulozi predikcionih tržišta i mogućnosti njihove šire primene, uz poštovanje regulatornih okvira i pravila o privatnosti i zaštiti podataka. Dimon nije precizirao kada bi JPMorgan mogao doneti konačnu odluku o uvođenju ovih usluga.

Vlada SAD potvrdila odluku u kontekstu energetskih izazova tokom sukoba sa Iranom, ekološke grupe najavljuju pravne korake

Administracija Sjedinjenih Američkih Država donela je odluku o izuzimanju aktivnosti bušenja nafte i gasa u Meksičkom zalivu iz primene Zakona o ugroženim vrstama, saopšteno je u utorak, 31. marta 2026. Odluku je donela Vladina komisija poznata kao Endangered Species Committee, u okviru koje su prisutni visoki zvaničnici, uključujući sekretara za unutrašnje poslove SAD. Ova komisija sastala se prvi put posle više decenija zbog povećane potražnje i rasta cena energenata izazvanih sukobom SAD i Irana.

Prema rečima američkog sekretara za odbranu, kao i drugih zvaničnika, suđenja i tužbe ekoloških organizacija mogli bi uticati na domaće snabdevanje energijom tokom aktuelnih sukoba. “Prekid proizvodnje nafte u Zalivu ne utiče samo na nas, već koristi i našim protivnicima”, izjavili su zvaničnici tokom sastanka. Dodaje se da ovakve situacije mogu dovesti do smanjenja sposobnosti SAD da obezbede potrebne resurse.

Ekološke organizacije pokušale su da ospore održavanje sastanka, ali nisu uspele, najavljujući nastavak pravne borbe protiv izuzetka. Prema navodima ovih grupa, izuzeće bi moglo imati negativne posledice po retke vrste koje nastanjuju Meksički zaliv, među kojima se izdvaja vrsta kitova poznata kao Rice’s whale. Prema podacima američkih vladinih biologa, procenjuje se da u Zalivu živi oko 50 primeraka ove vrste.

Komisija, poznata i pod neformalnim nazivom “God Squad”, ima ovlašćenje da odlučuje o izuzecima iz Zakona o ugroženim vrstama u slučajevima kada se proceni da su u pitanju značajni ekonomski ili bezbednosni interesi. Odluka je doneta u trenutku kada su cene goriva u SAD dostigle najviši nivo od 2022. godine, dok je prosečna cena galona benzina premašila 4 dolara, navode američke institucije.

Ekološke grupe upozoravaju da bi izuzimanje moglo dovesti do ubrzanja izumiranja pojedinih životinjskih vrsta koje žive isključivo u ovom regionu, dok su predstavnici vlade SAD istakli da je prioritet održavanje energetskih kapaciteta tokom perioda povećane nestabilnosti. Pravne procedure i dalje su u toku, a sudske odluke o eventualnim žalbama očekuju se u narednim mesecima.

Odluka dolazi u kontekstu globalnih energetskih promena izazvanih sukobom između SAD i Irana, što je uticalo na tržište nafte i gasa širom sveta. SAD su među vodećim proizvođačima nafte, ali aktuelni događaji pokazuju da ni visoka proizvodnja ne garantuje stabilnost cena u uslovima međunarodnih tenzija. Sve strane su najavile da će pažljivo pratiti dalji razvoj situacije i moguće posledice ove odluke na ekosistem Meksičkog zaliva.

Bezbednosne službe istražuju otmicu novinarke u Iraku, dok međunarodne napetosti utiču na stabilnost tržišta

Vojni sukobi između Izraela, Sjedinjenih Američkih Država i Irana nastavljeni su poslednjih dana u regionu Persijskog zaliva, a napetosti su dodatno pojačane nakon što je američki predsednik Donald Tramp upozorio Iran na moguće napade na energetska postrojenja. Tramp je takođe poručio saveznicima da sami obezbede snabdevanje naftom, dok su cene goriva na svetskim tržištima premašile 4 dolara po galonu prvi put od 2022. godine.

Prema dostupnim informacijama, britanska vojska je hitno poslala protivvazdušne sisteme u Persijski zaliv radi podrške kolektivnoj odbrani saveznika. Istovremeno, američki brod sa marincima primećen je u Indijskom okeanu, što izaziva spekulacije o mogućoj kopnenoj operaciji.

U Bagdadu je oteta američka novinarka Šeli Kitlson, ratna reporterka sa višegodišnjim iskustvom izveštavanja iz Avganistana i sa Bliskog istoka. Prema policijskim izvorima, nepoznate osobe presrele su Kitlson u centru Bagdada u utorak uveče, a bezbednosne službe intenzivno rade na njenom pronalaženju. Američka administracija istakla je da bezbednost državljana ima najviši prioritet i da sarađuje sa iračkim vlastima na rešavanju incidenta.

U Iranu je pogođeno postrojenje za desalinizaciju vode na ostrvu Kešm, koje je nakon napada potpuno izbačeno iz funkcije. Zvanične izjave ukazuju da se napadi na iransku infrastrukturu nastavljaju, dok se na međunarodnom nivou preduzimaju mere za zaštitu energetskih interesa.

Ruski ambasador u Teheranu, Aleksej Dedov, izjavio je da se novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei nalazi u Iranu i da se ne leči u Rusiji, čime su opovrgnute glasine o njegovom zdravstvenom stanju. “Kao što je iransko rukovodstvo više puta isticalo, novi lider je u Iranu, ali se iz očiglednih razloga uzdržava od pojavljivanja u javnosti”, rekao je Dedov.

Nadležni organi nastavljaju istragu o otmici američke novinarke, dok se međunarodna pažnja usmerava na dalje razvoj događaja u regionu i uticaj na globalno tržište energenata.