Porodica Milošević obeležila dve decenije od smrti Slobodana Miloševića, Marija Milošević govorila o svom dedi

Marija Milošević (20), unuka bivšeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića, došla je u Srbiju povodom dvadeset godina od smrti svog dede u Hagu. Tom prilikom izjavila je da sada, kao odrasla osoba, želi da učestvuje u obeležavanju godišnjice i da je ponosna na svog dedu, kojeg je opisala kao “borca za pravdu i istinu”.

Marija je otkrila da studira novinarstvo na ruskom državnom univerzitetu u Moskvi, kao i da joj je otac Marko često pričao o dedi. Takođe je istakla da joj je baka Mira mnogo pričala o Slobodanu Miloševiću i da porodica često razgovara o Srbiji i bivšem predsedniku.

Na pitanje o porodičnim uzorima, Marija je navela da u porodici imaju dva Marka i dve Marije, dodajući da više liči na oca, dok je od majke nasledila talenat za umetnost. Otkrila je i da joj je drugi deda bio predsednik Ustavnog suda u Rusiji koji je inaugurisao Putina, dok se otac bavi građevinskim poslom, a majka je slikarka.

Ovim povodom, porodica Milošević prisustvovala je obeležavanju godišnjice smrti Slobodana Miloševića, dok je Marija istakla značaj sećanja na dedu i njegovo nasleđe.

Bivši predsednik Srbije preminuo 11. marta 2006, dokumenti ukazuju na ranije donete presude

Na današnji dan, 11. marta 2006. godine, u Hagu je preminuo Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Prošlo je dvadeset godina od njegove smrti, koja se i dalje tumači u kontekstu političkih procesa i međunarodnih odnosa tokom raspada SFRJ.

Prema deklasifikovanim dokumentima administracije Sjedinjenih Američkih Država, presuda Miloševiću bila je doneta još pre NATO intervencije, dok su obećanja zapadnih diplomata Beogradu, kako se navodi, služila da ‘anesteziraju’ tadašnje rukovodstvo i narod. Ističe se i obećanje Ričarda Holbruka Miloševiću da mu se neće suditi u Hagu, iako je, prema dostupnim informacijama, plan za njegovo suđenje bio napravljen pre 1999. godine.

Tok suđenja u Hagu pokazao je, prema istim izvorima, da stvari nisu tekle po planu, te da se Milošević pokazao kao ozbiljan protivnik i u sudnici. Prilikom suđenja 2002. godine, kao svedok optužbe pojavio se bivši britanski vojni ataše u Beogradu, pukovnik Džon Krosland, koji je u svojoj izjavi naveo da je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije bila unapred pripremljena odluka NATO-a, s ciljem potvrde nove uloge Alijanse u Evropi nakon Hladnog rata.

Krosland je, prema navodima, optužio tadašnje britanske zvaničnike da su ignorisali njegove izveštaje o napadima i provokacijama na terenu, što je, prema njegovim rečima, uticalo na tok događaja. Ovi detalji se i danas analiziraju u kontekstu uloge međunarodnih institucija i zapadnog intervencionizma u regionu Balkana.

“Slučaj Miloševića danas se hladno akademski tretira kao prvi test nove prakse zapadnog intervencionizma,” navodi se u analizi, uz podsećanje da retorika koja je pratila suđenje više nije u fokusu javnosti Zapada, dok se pažnja preusmerila na nove globalne izazove.

Gradonačelnik Novog Sada ocenio je da su izjave hrvatskog pevača štetne po ugled grada i najavio srdačan doček za Jakova Jozinovića, čiji je nastup planiran narednog vikenda.

Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin izjavio je 10. marta da očekuje javno izvinjenje hrvatskog pevača Tonija Cetinskog zbog tvrdnji da je hala SPENS tokom devedesetih godina bila logor, što je, prema njegovim rečima, neistina koja je nanela štetu ugledu grada. Cetinski je prethodno otkazao koncert zakazan za subotu, navodeći da su ‘brojna svedočenja’ o SPENS-u kao mestu bolnih sećanja za Hrvate razlog za otkazivanje.

“Ova izjava je sramotna i predstavlja brutalnu laž izrečenu kako bi se prikrio neuspeh u prodaji karata. Gradska hala SPENS nikada nije bila logor, već prihvatni centar za izbeglice, kroz koji je prošlo više od 16.000 ljudi, uključujući preko 4.000 dece”, rekao je Mićin novinarima, pozivajući Cetinskog da se javno izvini zbog nanete štete.

Gradonačelnik je istakao da je SPENS tokom rata bio otvoren za sve koji su tražili pomoć i da je kroz objavljene fotografije iz tog perioda jasno vidljivo da je hala služila kao prihvatilište za izbeglice, a ne kao logor. “U Novom Sadu nikada nije postojao logor, a pogotovo ne u SPENS-u. Ove netačne tvrdnje štete ugledu grada i svih njegovih građana”, naveo je Mićin.

Mićin je dodao da je incident izazvao jedinstvenu osudu među građanima Novog Sada, uključujući i članove opozicije, koji su se složili da su ovakve izjave neprihvatljive. Prema njegovim rečima, razlog za otkazivanje koncerta vidi se isključivo u slaboj prodaji karata, budući da je Cetinski ranije bez problema nastupao u Novom Sadu.

U kontekstu predstojećih događaja, gradonačelnik je poručio da je mladi hrvatski pevač Jakov Jozinović, kojem su udruženja veterana iz Hrvatske sugerisala da otkaže koncert u SPENS-u narednog vikenda, u Novom Sadu dobrodošao. “Očekujemo ga i dočekaćemo ga srdačno, kao i sve koji dođu u naš grad. Nadam se da će ignorisati pritiske i nastupiti pred novosadskom publikom”, izjavio je Mićin.

Cetinski je u obrazloženju otkazivanja nastupa naveo da je odluku doneo zbog, kako je napisao na društvenim mrežama, brojnih ličnih svedočenja Hrvata kojima hala SPENS budi bolna sećanja. Gradonačelnik Mićin ponovio je da takve izjave nemaju utemeljenje u činjenicama i da je Novi Sad i dalje otvoren, multikulturalan grad koji poštuje sve nacije.

Pitanje izjava Tonija Cetinskog i otkazivanja koncerata privuklo je pažnju javnosti, a gradske vlasti najavile su da će nastaviti da prezentuju istorijske činjenice i promovišu vrednosti tolerancije i otvorenosti.