Zvaničnici potvrdili okvirni sporazum, detalji ostaju nepoznati do potpisivanja u Ženevi u petak

Sjedinjene Američke Države i Iran postigli su dogovor o okončanju blokade iranskih luka i ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, potvrđeno je tokom samita G7 u Francuskoj. Tekst sporazuma ostaje poverljiv, a javnost će saznati detalje tek nakon zvaničnog potpisivanja u Ženevi u petak, saopštili su zvanični izvori.

Dogovor, koji se smatra značajnim diplomatskim probojem, dolazi u trenutku kada međunarodna zajednica prati razvoj događaja sa oprezom. Prema informacijama iz diplomatskih krugova, američki i iranski predstavnici finalizovali su okvirni sporazum, ali većina svetskih lidera ostaje u neizvesnosti zbog tajnosti dokumenta.

“Dogovor je postignut, ali s obzirom na osetljivost situacije, detalji neće biti objavljeni do potpisivanja”, navodi se u zvaničnoj izjavi. Ova odluka izazvala je zabrinutost među saveznicima, koji upozoravaju na mogućnost neuspeha dogovora pre nego što stupi na snagu.

Sporazum je uticao i na odnose u regionu Bliskog istoka, posebno između Izraela i Sjedinjenih Američkih Država. Predsednik Donald Tramp pozvao je na prekid sukoba i smirivanje tenzija, dok izraelski premijer Benjamin Netanjahu navodi da izraelske snage ne planiraju povlačenje iz južnog Libanona.

“Očekujemo da sve strane pokažu uzdržanost dok se proces ne završi”, poručuju zvaničnici uključeni u pregovore. Istraga o mogućim posledicama dogovora za regionalnu bezbednost biće nastavljena, a sve oči su uprte u Ženevu, gde se očekuje zvanično potpisivanje sporazuma u petak.

SAD upozorile Francusku na moguću carinu od 100 odsto ako se digitalni porez na američke kompanije ne ukine

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izdao je upozorenje Francuskoj, navodeći da će SAD uvesti carine od 100 odsto na uvoz francuskih vina ukoliko Pariz ne povuče porez na američke tehnološke kompanije. Tramp je rekao da je o ovom pitanju razgovarao sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, zahtevajući hitno ukidanje digitalnog poreza od tri odsto. Prema njegovim rečima, francuska vinska industrija, koja ostvaruje petinu svoje prodaje na američkom tržištu, suočila bi se sa ozbiljnim gubicima ako carine budu uvedene.

“Zamolio sam ga da ne naplaćuje porez američkim kompanijama. Ako to ipak urade, nemam drugog izbora nego da naplatim carinu od 100 odsto na sav šampanjac i sva vina koja dolaze iz Francuske”, rekao je Tramp u intervjuu za The Post. On je dodao da je rešenje jednostavno i da Francuska treba da ukine porez kako ne bi došlo do trgovinskih mera.

Francuska je 2019. godine uvela porez na digitalne usluge od tri odsto na lokalne prihode tehnoloških kompanija kao što su Alfabet (Google), Amazon, Meta i Epl. Ovaj porez se obračunava na bruto prihod, što najviše pogađa američke tehnološke gigante. Prema podacima francuskog Ministarstva finansija, kompanije su prošle godine izdvojile oko 700 miliona dolara na ime ovog poreza.

Zvaničnici SAD i Francuske nastavljaju razgovore o mogućem rešenju spora, dok se očekuje odgovor Francuske na najavu novih carina.

Vlasti potvrdile hapšenje osobe zbog pokušaja krijumčarenja škorpiona, životinje predate specijalizovanom centru

Južnoafričke vlasti saopštile su da su na međunarodnom aerodromu u Kejptaunu u petak uhapsile 28-godišnjeg muškarca zbog pokušaja krijumčarenja 150 živih otrovnih škorpiona. Policija je navela da su škorpioni pronađeni zapakovani u plastične kese, sakriveni među garderobom unutar prtljaga osumnjičenog.

Hapšenje je rezultat obaveštajne operacije tokom koje su službenici na aerodromu imali podatke o opisu osobe i uspeli da je identifikuju i presretnu. Zvaničnici su naveli da je protiv osumnjičenog podignuta prijava prema Zakonu o zaštiti prirode i životne sredine, zbog posedovanja divljih životinja bez dozvole. Ime osobe nije objavljeno, a iz policije je saopšteno da se očekuje njegovo pojavljivanje pred sudom u ponedeljak.

Fotografije koje su objavili nadležni prikazuju škorpione pojedinačno upakovane u providnu plastiku. Policija nije navela koja je bila krajnja destinacija osumnjičenog niti kome su životinje bile namenjene. Škorpioni su prebačeni u specijalizovani centar za divlje životinje, gde će biti podvrgnuti proceni i bezbedno smešteni dok se ne utvrdi njihova tržišna vrednost i poreklo.

Prema navodima južnoafričkih vlasti, ilegalna trgovina divljim životinjama predstavlja ozbiljnu pretnju biodiverzitetu te zemlje, koja je među najraznovrsnijim ekosistemima na svetu. Ranije su zabeleženi slučajevi krijumčarenja zaštićenih vrsta, uključujući nosoroge, slonove, pangoline i razne vrste reptila, a međunarodne kriminalne grupe često su uključene u ove aktivnosti.

Prošle godine, prema izveštajima, u Južnoj Africi je šest osoba, uključujući poznatog uzgajivača nosoroga, optuženo za učešće u mreži međunarodne trgovine rogovima nosoroga. Nadležni ističu da se krijumčarenje ne odnosi samo na najpoznatije vrste, već su često meta i manje poznate životinje, poput škorpiona, zbog potražnje na ilegalnom tržištu.

U vezi sa poslednjim slučajem, tužilaštvo će utvrditi okolnosti i eventualne veze sa organizovanim kriminalnim grupama. Vlasti apeluju na građane da prijave sumnjive aktivnosti i podsećaju da su zaštita divljih životinja i očuvanje ekosistema prioritet u nacionalnim strategijama. Pripadnici policije i službi za zaštitu prirode nastaviće sa zajedničkim naporima u suzbijanju ilegalne trgovine divljim vrstama.