Više od 12.000 građana podnelo prijave na platformi za prijave protiv funkcionera, odgovori se obrađuju sukcesivno.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je na portalu ‘Ko si bre ti?’ do sada primljeno više od 12.000 prijava građana, a da je na 4.300 već odgovoreno. Ove informacije izneo je tokom razgovora sa građanima u selu Vasilj kod Knjaževca, gde je obišao mobilnu ambulantu i odgovarao na pitanja okupljenih.

Detalji prijava na portalu ‘Ko si bre ti?’

Portal ‘Ko si bre ti?’ omogućava građanima da prijave primedbe i ukažu na ponašanje funkcionera. Prema rečima Aleksandar Vučić, svaki podnosilac prijave dobiće odgovor. Istakao je da je njegova dužnost da odgovori svakome, bez obzira na to da li će odgovor ispuniti očekivanja podnosioca.

„Dobio sam više od 12.000 prijava za ‘Ko si bre ti?’. Do sada smo odgovorili na 4.300. Svakome ćemo da odgovorimo. Da li će taj odgovor da bude zadovoljavajući ili ne, to je druga stvar, ali ćemo svakome da odgovorimo. Ne znam šta je sadržina pismena koji ste mi dali, ne znam da li će odgovor da bude taj koji će da vam odgovara ili ne, ali ćete odgovor da dobijete. To je moja dužnost, to je moja obaveza prema vama“, rekao je Aleksandar Vučić tokom posete selu Vasilj.

Organizacija i funkcionisanje portala

Portal ‘Ko si bre ti?’ počeo je sa radom 10. jula. Osmišljen je kao platforma na kojoj građani mogu da istaknu svoja zapažanja i prijave eventualne nepravilnosti ili neprimereno ponašanje funkcionera. Od pokretanja, broj pristiglih prijava stalno raste, zbog čega se odgovori šalju sukcesivno.

Takođe, predsednik je potvrdio da će svi građani koji su podneli prijave biti obavešteni o ishodu, u skladu sa pravilima portala. Na taj način, portal ima cilj da podigne transparentnost u radu javnih funkcionera i omogući građanima direktnu komunikaciju sa državnim institucijama.

Reakcije građana i značaj platforme

Građani koji su prisustvovali razgovoru sa predsednikom izražavali su interesovanje o statusu svojih prijava. Predsednik je naglasio da će svi dobiti odgovore i da je to deo njegove obaveze kao predsednika.

Na ovaj način, kroz ‘Ko si bre ti?’, građani dobijaju priliku da aktivno učestvuju u nadzoru rada javnih funkcionera i da direktno ukažu na eventualne propuste. Kako platforma nastavlja sa radom, očekuje se da će ovaj vid komunikacije postati važan deo procesa odgovornosti javnih službenika.

Vučić najavio nabavku novih mobilnih ambulanti i apoteka za unapređenje zdravstvene zaštite u Srbiji

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, posetio je selo Vasilj u opštini Knjaževac kako bi obišao mobilnu ambulantu. Tokom posete, Vučića je dočekao veliki broj meštana, kao i ministar zdravlja Zlatibor Lončar i predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić.

Detalji posete i značaj mobilnih ambulanti

Vučić je tom prilikom istakao važnost mobilnih ambulanti za unapređenje zdravstvene zaštite u ruralnim i slabije naseljenim sredinama. Prema njegovim rečima, država je do sada kupila deset mobilnih ambulanti ukupne vrednosti 225 miliona dinara. Takođe, u toku je procedura za nabavku još dvadeset mobilnih ambulanti i apoteka. Pre svega, ova inicijativa ima cilj da olakša pristup zdravstvenim uslugama velikom broju građana širom Srbije.

Planirana raspodela novih ambulanti i apoteka

Vučić je naveo da se nove ambulante planiraju za Pirot, Zaječar, Surdulicu, Kladovo, Kragujevac, Čačak, Užice, Niš, Zrenjanin, Šabac, Vrbas, Kraljevo, Novi Pazar i Sremsku Mitrovicu. Mobilne apoteke biće uvedene u Kragujevcu, Užicu, Nišu, Novom Pazaru i Novom Sadu. Na taj način, usluge mobilnih ambulanti postaju dostupne većem broju stanovnika koji žive u udaljenim krajevima.

Podrška Ministarstva zdravlja i Svetske banke

Ministarstvo zdravlja je saopštilo da je prvih deset mobilnih ambulanti već počelo sa radom u deset gradova i opština širom Srbije. Njihove usluge su namenjene za oko 650.000 stanovnika, prvenstveno u ruralnim područjima. Državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja Ivana Stašević Karličić najavila je da će, uz podršku Svetske banke, do kraja godine stići još 15 mobilnih ambulanti i pet mobilnih apoteka. Osim toga, ova podrška doprinosi daljem unapređenju zdravstvene infrastrukture na nacionalnom nivou.

Uticaj mobilnih ambulanti na lokalne zajednice

Uvođenje mobilnih ambulanti predstavlja korak ka poboljšanju dostupnosti zdravstvene zaštite u Srbiji. Posebno je značajno za stanovnike sela poput Vasilja, gde je pristup osnovnim medicinskim uslugama često otežan. Na taj način, država jača zdravstveni sistem i pruža podršku razvoju lokalnih zajednica. Inicijativa se sprovodi u saradnji sa resornim ministarstvima i međunarodnim partnerima, što dodatno osigurava održivost projekta.

Švajcarski istoričar upoređuje pristup predsednika Srbije sa tradicionalnim modelom vođenja spoljne politike na Balkanu

Balansiranje između velikih sila na Balkanu ponovo dolazi u fokus, a prema rečima švajcarskog istoričara Šmita, predsednik Srbije ima ulogu čuvara fleksibilne spoljne politike. U intervjuu za švajcarski list, Šmit navodi da je period u kojem je Evropska unija imala dominantnu političku ulogu u regionu okončan. Kako ističe, Brisel sada ima konkurenciju u Kini, Sjedinjenim Američkim Državama i Rusiji, što otvara nove mogućnosti za zemlje Balkana.

Prema njegovoj oceni, Aleksandar Vučić vešto koristi aktuelnu situaciju i balansira između različitih međunarodnih aktera. Takav pristup, kako navodi, ima dugu tradiciju na Balkanu. Istoričar podseća da su lideri ovog regiona kroz istoriju najbolje prolazili kada su velike sile bile u međusobnoj konkurenciji, jer je to omogućavalo političko manevrisanje.

Balansiranje između velikih sila kao model spoljne politike

Govoreći o istorijskim paralelama, Šmit ističe da je Josip Broz Tito bio „pravi majstor balansiranja između Istoka i Zapada“. On smatra da su aktuelne međunarodne okolnosti slične onima iz vremena kada je Tito uspešno vodio samostalnu politiku, koristeći rivalitet velikih sila u korist zemlje.

Zbog toga, prema mišljenju švajcarskog istoričara, današnji regionalni lideri ponovo dobijaju više prostora za donošenje odluka u skladu sa sopstvenim interesima. On napominje da savremena scena omogućava državama Balkana da vode samostalniju i fleksibilniju spoljnu politiku, što predstavlja povratak na tradicionalni model.

Promene u ulozi Evropske unije na Balkanu

Šmit zaključuje da je vreme kada je Evropska unija bila gotovo jedini geopolitički akter na Balkanu prošlost. Sada, zbog povećanog uticaja drugih sila, zemlje regiona imaju više mogućnosti za političko delovanje. Osim toga, istoričar smatra da trenutno okruženje otvara prostor za vođenje politike zasnovane na interesima države, a ne samo na pritiscima ili uslovima sa strane.

Na taj način, prema njegovim rečima, balansiranje između velikih sila na Balkanu postaje ključan element savremene spoljne politike. Takođe, aktuelni lideri koriste ovu situaciju kako bi ojačali svoje pozicije i ostvarili veći stepen samostalnosti u odnosima sa međunarodnim partnerima.