Meloni izjavila tokom samita u Evijanu da je ostavila duvan, kolege pozitivno reagovale na njenu odluku

Italijanska premijerka Đorđa Meloni obavestila je učesnike samita G7 u Evijanu da je pre mesec dana prestala da puši, potvrdili su prisutni zvaničnici. Ova odluka naišla je na odobravanje lidera najmoćnijih država sveta, budući da je Meloni dugo bila poznata po tome što je strastveni pušač i da je o tome otvoreno govorila.

Tokom neformalnog razgovora, nemački kancelar Fridrih Merc upitao je Meloni da li joj nedostaje cigareta uz kafu, na šta je ona odgovorila da je prestala da puši. Japanska premijerka Sanae Takaiči pohvalila je Meloni zbog ove odluke, rekavši “Bravo!”.

Kako je saopšteno, pitanje prestanka pušenja italijanske premijerke ranije je pominjano i u diplomatskim krugovima. Prošle godine na samitu u Egiptu, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan javno je pozvao Meloni da ostavi duvan, što je ona tada komentarisala da joj je to “nemoguće”. U svojoj knjizi, Meloni je priznala da je pušenje navika koje se teško odriče, navodeći i da joj je cigareta ponekad pomagala u neformalnim razgovorima sa stranim državnicima.

Iako je nakon pauze od 13 godina ponovo počela da puši, Meloni je sada pred najvišim svetskim zvaničnicima izjavila da je uspela da pobedi ovu naviku. “Nemam, prestala sam!”, navela je italijanska premijerka u odgovoru kolegama tokom samita G7, što je izazvalo pozitivne komentare među prisutnima.

Savet za spoljne poslove proširio mere, na listi i entiteti iz Kine, kao i zvaničnici povezani sa smrću Navaljnog

Evropska unija usvojila je novi paket sankcija protiv Rusije, obuhvativši 34 pojedinca i 47 entiteta u različitim sektorima, saopšteno je nakon sednice Saveta za spoljne poslove. Mere su uvedene s ciljem jačanja ekonomskog i političkog pritiska na Moskvu, a posebno su usmerene na vojno-industrijski kompleks, energetsku industriju, propagandne mreže i zvaničnike povezane sa smrću opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.

Na listu sankcija dodato je sedam pojedinaca i 21 entitet zbog njihove uloge u snabdevanju ruskih oružanih snaga, uključujući i kompanije koje posluju u Rusiji i trećim državama. Među njima se nalaze Naučno-proizvodno udruženje „Lavočkin”, kao i firme iz Kine – Shenzhen Minghuaxin i Xinxiang Richful Lubricant Additive Company. Njihovo uključivanje ukazuje na spremnost EU da ograniči aktivnosti i van ruske teritorije kada je reč o vojnoj podršci Moskvi.

Sankcije su proširene i na sektore izvoza energenata, gde su dva pojedinca i 24 entiteta označeni zbog umešanosti u transport i izvoz ruske sirove nafte i derivata. Ove kompanije posluju u više država, uključujući Rusiju, Liberiju, Tursku, Ujedinjene Arapske Emirate, Azerbejdžan i Hongkong. Na listi je i „Lukoil-Zapadni Sibir”, deo drugog najvećeg ruskog proizvođača nafte.

Na udaru su se našli i propagandisti i operateri uticaja – deset pojedinaca i jedan entitet, uključujući glavnu urednicu „Krimske gazete” i influenserku povezanu sa Russia Today. Dodavanje ovih imena obrazloženo je širenjem dezinformacija i pokušajima manipulacije javnim mnjenjem u vezi sa ruskom invazijom na Ukrajinu.

U posebnoj akciji, Evropska unija sankcionisala je 15 pojedinaca i jedan entitet u vezi sa progonom, trovanjem i smrću Alekseja Navaljnog, koji je preminuo u arktičkoj kaznenoj koloniji. Na spisku su sudije, oficiri bezbednosnih službi i medicinsko osoblje. „Danas smo odobrili još jednu seriju sankcija kako bismo izvršili veći pritisak na Rusiju da okonča rat“, izjavila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas. Prema podacima EU, ukupne sankcije do sada su Rusiju koštale između 1 i 1,3 biliona evra.

Analitičari ukazuju na kontradiktorne izjave ruskih zvaničnika o EU i efekat sankcija

Ruska komunikacijska strategija prema Evropskoj uniji i sankcijama Zapada poslednjih godina pokazuje izražene nedoslednosti, navode analitičari. Izjave visokih ruskih zvaničnika, poput ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, često najavljuju „neizbežni kolaps“ EU, ali se paralelno plasira i narativ o otpornosti ruske ekonomije na sve spoljne pritiske.

Prema informacijama iz zvaničnih izvora, dok jedan komunikacijski kanal poručuje da su sankcije prema Rusiji bez efekta i predstavljaju samo manju neugodnost za domaće tržište, drugi kanal ističe da će upravo te sankcije izazvati ozbiljne probleme u evropskim državama. Tako se istovremeno tvrdi da ruska ekonomija jača, dok se predviđa dezintegracija Evropske unije usled energetskih i ekonomskih kriza.

Na nedavno održanom Sankt Petersburškom međunarodnom ekonomskom forumu, teme su uključivale snalaženje pod pritiskom sankcija, nestašicu radne snage, upravljanje inflacijom i razvoj alternativnih platnih sistema. Ovo ukazuje na priznanje strukturnih izazova, iako se u zvaničnoj retorici ti problemi često umanjuju.

„Oba narativa se plasiraju uporedo, često u istom novinskom ciklusu, a dešava se da ih izgovara i isti portparol“, navode analitičari. Smatra se da se prvi narativ pre svega obraća domaćem stanovništvu, dok je drugi usmeren na evropsku javnost.

Kremlj takođe redovno izražava zabrinutost zbog navodnog stranog uticaja na Moldaviju, predstavljajući to kao pitanje suvereniteta te zemlje. Ova komunikacijska strategija pokazuje složenost i često protivrečne poruke koje se upućuju različitim ciljnim grupama u i van Rusije.