Dalibor Arbutina sastao se u Budimpešti sa zvaničnicom Stejt departmenta kako bi razmotrili buduće projekte i međunarodna partnerstva.

Direktor Nuklearnih objekata Srbije Dalibor Arbutina sastao se u Budimpešti sa Shawnom J. Wilson, zamenicom pomoćnika državnog sekretara SAD za programe bezbednosne pomoći. Sastanak je održan u okviru FIRST programa, što je deo šire saradnje Srbije i Sjedinjenih Američkih Država u oblasti razvoja nuklearne infrastrukture.

Prema zvaničnom saopštenju, tokom razgovora je istaknuto da je za Srbiju od velikog značaja da izgrađuje direktne odnose sa vodećim međunarodnim institucijama i partnerima. Takođe, razmatrane su mogućnosti za dalje unapređenje saradnje, kao i važnost međunarodnih partnerstava, razmene znanja i razvoja stručnih i institucionalnih kapaciteta.

Arbutina je naglasio da Srbija trenutno razmatra naredne korake u razvoju nuklearne infrastrukture. On je dodao: „Za Srbiju je od velikog značaja da gradimo direktne odnose sa vodećim međunarodnim institucijama i partnerima. Razgovor je bio veoma konstruktivan i otvorio je prostor za nastavak saradnje i konkretizaciju budućih aktivnosti.”

Saradnja Srbije i SAD kroz FIRST program

FIRST program („Foundational Infrastructure for Responsible Use of Small Modular Reactor Technology”) je inicijativa Vlade Sjedinjenih Američkih Država. Ovaj program omogućava zemljama partnerima da razvijaju osnovnu infrastrukturu potrebnu za odgovorno korišćenje malih modularnih reaktora. Učešće Srbije u ovom programu podrazumeva razmenu znanja, jačanje institucionalnih kapaciteta i uspostavljanje direktnih veza sa stručnjacima iz ove oblasti.

Kroz ovakvu saradnju, Srbija ima priliku da dobije uvid u savremene tehnologije i međunarodne standarde. To može biti važan korak za domaću nuklearnu infrastrukturu, posebno kada se uzme u obzir rastući značaj bezbednosti i održivosti u energetskom sektoru. Osim toga, FIRST program podržava razmenu iskustava između stručnjaka iz različitih zemalja, čime se olakšava usvajanje najboljih praksi.

Budući koraci u razvoju nuklearne infrastrukture

U narednom periodu očekuje se nastavak dijaloga Srbije i Sjedinjenih Američkih Država u okviru FIRST programa. Time će biti otvorene nove mogućnosti za razvoj nuklearne infrastrukture u Srbiji. Pored toga, jačanje međunarodnih partnerstava može doprineti većoj bezbednosti i usklađivanju sa globalnim standardima.

Pre svega, ovakvi sastanci omogućavaju Srbiji da svoje planove i projekte uskladi sa preporukama i iskustvima međunarodnih eksperata. Na taj način, domaća nuklearna infrastruktura može napredovati kroz saradnju sa ključnim partnerima na svetskom nivou. U međuvremenu, institucionalni kapaciteti Srbije biće dodatno osnaženi kroz buduće zajedničke aktivnosti i projekte u ovoj oblasti.

Na svečanosti u Starom Generalštabu uručeni su ukazi predsednika Vučića o unapređenjima i novim dužnostima oficira.

Ministar odbrane Bratislav Gašić uručio je danas oficirima Vojske Srbije ukaze o unapređenjima i postavljenjima na nove dužnosti, na svečanosti održanoj u Velikoj ratnoj sali Starog Generalštaba. Prema saopštenju, prisustvovao je i načelnik Generalštaba Milan Mojsilović.

Tom prilikom, oficiri su preuzeli nove odgovornosti u okviru svojih funkcija, a unapređenja su pratila i postavljenja na ključne pozicije. Tako, general-potpukovnik Tiosav Janković postavljen je za komandanta Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, dok je brigadni general Vladan Milosavljević preuzeo dužnost komandanta Komande za obuku i unapređen u čin general-majora.

Detalji postavljenja i unapređenja u Vojsci Srbije

Osim toga, brigadni general Novica Gogić postavljen je za načelnika Operativne uprave (J-3) Generalštaba Vojske Srbije, a brigadni general Nebojša Nedeljković za zamenika komandanta Kopnene vojske. Takođe, brigadni general Milan Elenkov sada je zamenik komandanta RV i PVO.

Među novim postavljenjima su i brigadni general Grujica Vuković, koji je postavljen za načelnika štaba Komande kopnene vojske, kao i pukovnik Vlada Glišić, koji će biti načelnik štaba Komande RV i PVO. Pukovnik Branimir Ignjatović unapređen je u čin brigadnog generala i postavljen za načelnika Uprave za obaveštajno-izviđačke poslove (J-2) Generalštaba Vojske Srbije.

Ko su novi komandanti i generali?

Na dužnost komandanta Druge brigade kopnene vojske postavljen je pukovnik Zoran Jovanović, dok će pukovnik Srđan Glavonjić komandovati Četvrtom brigadom kopnene vojske. Novi komandant 204. vazduhoplovne brigade je pukovnik Boško Šerbedžija.

U čin brigadnog generala unapređeni su i pukovnici Vladimir Vukajlović, Dragan Kužet, Miodrag Mladenović i Boris Stojković. Ova unapređenja ukazuju na kontinuitet razvoja kadrova u Vojsci Srbije i jačanje njenog komandnog sastava.

Čestitajući oficirima, ministar Gašić istakao je da unapređenja i nova postavljenja predstavljaju priznanje za dosadašnje rezultate, ali i obavezu za dalji rad na jačanju sistema odbrane. “Od oficira se ne očekuje samo da poznaje svoj posao, već da ume da donese odluku kada je najteže, da bude oslonac ljudima kojima komanduje i da svojim ličnim primerom čuva ugled Vojske Srbije. Čestitam vam na unapređenjima i postavljenjima i želim da nove dužnosti obavljate podjednako uspešno kao i do sada. Uvek imajte na umu da se poverenje u vojsku gradi svakim danom i svakim postupkom”, naglasio je ministar.

Biografije novih vojnih lidera

General-potpukovnik Tiosav Janković rođen je 29. septembra 1974. godine u Užicu, a u profesionalnoj vojnoj službi je od 1997. godine. Završio je Vojnu akademiju, Komandno-štabno i Generalštabno usavršavanje, kao i Visoke studije bezbednosti i odbrane. Do sada je bio na dužnosti zamenika načelnika Generalštaba.

Brigadni general Vladan Milosavljević rođen je 27. jula 1972. godine u Raški, a u vojsci je od 1995. godine. Završio je više nivoa usavršavanja, a prethodno je bio načelnik Operativne uprave Generalštaba.

Ostali oficiri takođe su prošli kroz bogatu vojnu karijeru i niz stručnih usavršavanja. Njihova postavljenja na nove funkcije predstavljaju deo šire strategije unapređenja i razvoja Vojske Srbije.

Ova kadrovska rešenja pokazuju posvećenost modernizaciji i unapređenju vojnih kapaciteta, čime se nastavlja kontinuirani rad na jačanju nacionalne bezbednosti.

Vernici širom Srbije obeležavaju Malu Gospojinu 21. septembra, praznik posvećen rođenju Presvete Bogorodice, uz posebnu molitvu.

Molitva za Malu Gospojinu ima posebno mesto u tradiciji pravoslavnih vernika. Ovaj praznik, poznat i kao Rođenje Presvete Bogorodice, obeležava se 21. septembra širom Srbije. Prema verovanju, izgovaranje reči koje sadrži molitva za Malu Gospojinu donosi zaštitu od zla i mir u dom.

Osim toga, praznik se u crkvenom kalendaru obeležava crvenim slovom, što znači da se smatra jednim od značajnijih datuma za vernike. Na ovaj dan, običaji nalažu da se ne obavljaju kućni poslovi, već da se vreme provodi u molitvi i pozitivnim mislima.

Molitva za Malu Gospojinu i njen značaj

Molitva za Malu Gospojinu sadrži reči koje vernici izgovaraju sa verom u zaštitu i blagoslov. U narodu se veruje da one mogu doneti mir u porodicu i pomoći u teškim trenucima. Pored toga, mnogi ovaj dan koriste i za proslavu značajnih životnih trenutaka, poput veridbi i svadbi, jer se smatra povoljnim za početak novih poglavlja.

U molitvi se Bogorodici obraća kao zaštitnici sirotih, putnika i onih u nevolji. Po tradiciji, vernici veruju da iskrena molitva može doneti olakšanje u iskušenjima i pomoći u prevazilaženju životnih prepreka.

Običaji i verovanja vezana za praznik

Pored molitve, Malu Gospojinu prate i brojni običaji. U mnogim krajevima Srbije, dan se provodi u krugu porodice, bez fizičkog rada. Vernici se okupljaju na liturgijama i mole za zdravlje, sreću i zaštitu od zla. Posebno se ističe značaj zajedništva i pozitivnih misli tokom praznika.

Molitva za Malu Gospojinu glasi:

“Bogorodice Djevo, raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom: blagoslovena si Ti među ženama, i blagosloven je Plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja duša naših. Prepodobna Carice moja, Presveta nado moja, utočište sirotih, zaštitnice putnika, pomoćnice onima koji su u bedi. Vidi moju nevolju, vidi moju muku. Sa svih strana sam opkoljen iskušenjem, a nema nikog da me brani. Ti mi sama pomogni jer sam nemoćan. Nahrani me kao stranca, uputi me kao zabludelog, izleči me i spasi.”

Na kraju, Malu Gospojinu mnogi doživljavaju kao priliku da se duhovno obnove i zamole za zaštitu. Takođe, običaji i molitva za Malu Gospojinu ostaju važan deo tradicije i identiteta pravoslavnih vernika u Srbiji.