Senator iz Kentakija pozvao na poštovanje kongresnih ovlašćenja, dok većina republikanaca podržava odluku o vojnim udarima

Senator Rand Paul iz Kentakija izjavio je da nije saglasan sa odlukom predsednika SAD Donalda Trampa da naredi napade na ciljeve u Iranu bez prethodnog odobrenja Kongresa. Ova tema izazvala je raspravu među republikanskim članovima Senata, pri čemu je većina podržala predsednikovu odluku, dok je Paul ostao izuzetak u svom stavu.

Paul, koji je predsedavajući Odbora za unutrašnju bezbednost, naveo je da prema njegovom mišljenju, predsednik SAD ne bi trebalo da započinje vojne operacije bez saglasnosti zakonodavnog tela ili u slučaju neposredne pretnje. Senator je istakao važnost balansa između izvršne i zakonodavne vlasti, podsećajući na reči jednog od osnivača SAD, Džejmsa Medisona, koji je zagovarao podelu ovlašćenja.

“Medison je smatrao da zakonodavna i izvršna vlast treba međusobno da se kontrolišu”, izjavio je Paul. “Ne mislim da su osnivači zamišljali Kongres kakav danas imamo, bez ambicije da preispita postupke predsednika.”

Senator je poznat po tome što je i ranije izražavao neslaganje sa predsednikom Trampom, iako su njihovi odnosi nakon predsedničke kampanje 2016. godine uglavnom bili stabilni. Paul je naglasio da nije protiv kritikovanja predsednika, naročito kada smatra da pojedini savetnici utiču na donošenje odluka u pravcu pojačanih vojnih aktivnosti.

“Verujem da je predsednik Tramp bio pod uticajem savetnika koji su zagovarali agresivniji pristup. Njegov osnovni instinkt, prema mom mišljenju, jeste izbegavanje širenja sukoba”, naveo je Paul.

Senator je takođe ukazao da bi produžavanje sukoba sa Iranom moglo imati političke i ekonomske posledice po Sjedinjene Države. “Što sukob duže traje, to su manji izgledi da republikanci zadrže kontrolu nad Predstavničkim domom i Senatom”, izjavio je Paul. On je dodao da bi Kongres uskoro mogao biti suočen sa zahtevom administracije za dodatna finansijska sredstva.

Debata o ovlašćenjima za vođenje vojnih operacija aktuelna je tema u američkoj politici, dok deo zakonodavaca poziva na jaču ulogu Kongresa u donošenju odluka o upotrebi sile. Za sada, većina republikanaca u Senatu podržava vojnu akciju protiv Irana, dok pojedini članovi, poput Paula, ističu potrebu za poštovanjem ustavnih procedura.

Latinsko patrijaršija Jerusalima potvrdila incident, izraelska policija navodi bezbednosna ograničenja zbog aktuelnog sukoba

Latinska patrijaršija Jerusalima saopštila je da su izraelske policijske snage sprečile ulazak latinskog patrijarha Jerusalima, kardinala Pjerbatistu Pizabalje, i sveštenika Frančeska Jelpa u Crkvu Hristovog groba tokom pokušaja da obave liturgiju na praznik Cveti. Incident se, prema zvaničnom saopštenju patrijaršije, dogodio dok su poglavari crkve privatno prilazili objektu, bez organizovane procesije ili svečanog čina.

U izjavi patrijaršije navodi se da je ovo prvi put u poslednjih nekoliko vekova da su crkveni poglavari onemogućeni da obave bogosluženje na ovaj značajan dan za hrišćansku zajednicu. Patrijaršija je ocenila meru policije kao neprimerenu i preteranu, navodeći da je odluka doneta “na preuranjen i pogrešan način” te da “zanemaruje osećanja velikog broja vernika širom sveta koji tokom ove sedmice gledaju ka Jerusalimu”.

Izraelska policija je u izjavi za međunarodne agencije potvrdila da je primila zahtev od kardinala Pizabalje za ulazak u crkvu, ali da je odgovoreno da odobrenje nije moguće zbog aktuelnih bezbednosnih ograničenja. Policija je istakla da je Stari grad Jerusalima “kompleksno područje koje u slučaju incidenta velikih razmera otežava pristup hitnim i spasilačkim službama”, ne navodeći detalje o samom zahtevu.

Prema informacijama latinskog patrijarhata, pokušaj ulaska kardinala i sveštenika bio je u privatnom svojstvu, a ne deo javne manifestacije. Patrijaršija je ocenila da ovakva zabrana predstavlja “neproporcionalnu i neopravdanu meru”, tražeći preispitivanje odluke i ukazavši na značaj slobodnog pristupa verskim objektima tokom velikih praznika.

Incident je izazvao reakcije evropskih lidera i institucija koje su, prema navodima međunarodnih izveštaja, izrazile zabrinutost zbog ograničavanja verskih sloboda u Jerusalimu, naročito u kontekstu trenutnih bezbednosnih mera koje su na snazi od početka oružanog sukoba u regionu.

Izraelska policija je saopštila da su svi verski objekti u Starom gradu Jerusalima zatvoreni za javnost od početka sukoba sa Iranom i da se mere primenjuju sa ciljem očuvanja javne bezbednosti. Dodatne informacije o mogućim izmenama režima pristupa verskim mestima za sada nisu saopštene.

Crkva Hristovog groba je jedno od najsvetijih mesta za hrišćane, a praznik Cveti tradicionalno okuplja veliki broj vernika. Ograničenja pristupa tokom prazničnih dana predstavljaju značajan presedan, ističe se u saopštenju patrijaršije. Nezavisne organizacije i međunarodne institucije nastavljaju da prate situaciju i apeluju na očuvanje slobode veroispovesti u zoni sukoba.

Bivši košarkaš govorio o svojoj ulozi u NASCAR-u, motivaciji i izbegavanju određenih titula, potvrđeno tokom intervjua u SAD

Bivši profesionalni košarkaš Majkl Džordan govorio je o svom angažmanu u automobilskim trkama, životu posle završetka sportske karijere i razlozima zbog kojih ne prihvata određene titule, tokom intervjua održanog u Sjedinjenim Američkim Državama. Džordan je istakao da svoju motivaciju i strast prema automobilizmu duguje svom ocu, koji je bio poznat po mehaničarskim veštinama i ljubavi prema brzim automobilima.

U razgovoru sa novinarkom, Džordan je naveo da je odrastao u porodici u kojoj su automobili i njihova popravka bili svakodnevica, naglašavajući da su i njegov otac i majka imali interesovanje za brzu vožnju. On je rekao da je upravo ta porodična atmosfera uticala na njegovu kasniju odluku da se uključi u automobilistički sport.

Džordan je 2020. godine postao jedan od osnivača NASCAR tima 23XI Racing, zajedno sa vozačem Denijem Hemlinom. Hemlin je izjavio da je partnerstvo započelo kao glasina, ali je brzo postalo stvarnost nakon što su razgovarali o mogućnosti zajedničkog ulaganja u tim. Džordan je rekao da ga “takmičarski duh” i dalje motiviše i da je vođen željom za pobedom i napretkom, što je preneo iz sveta profesionalnog sporta u automobilizam.

Tokom intervjua, Džordan je naglasio da i dalje oseća potrebu da se takmiči, navodeći da je to osobina koju ne može da zanemari. On je izjavio da je njegova uloga u NASCAR-u prilika da doprinese razvoju sporta i podrži raznolikost na trkačkim stazama.

Iako je ostvario brojne uspehe tokom košarkaške karijere, Džordan je istakao da postoje priznanja koja ne želi da prihvati, smatrajući da su određene titule često rezultat kolektivnog rada ili da nisu u skladu sa njegovim ličnim vrednostima. On je dodao da je, uprkos postignutom, i dalje usmeren na buduće izazove i nove ciljeve izvan terena.

Džordanov angažman u NASCAR-u privukao je pažnju javnosti kao primer prelaska poznatih sportista u druge oblasti, ali i kao podsticaj razvoju automobilističkih trka u SAD. U izjavama tokom intervjua, Džordan je istakao važnost kontinuiranog rada i prilagođavanja novim okruženjima, bez obzira na prethodne uspehe u sportu.