Zvaničnici razmatraju naplatu tranzitnih taksi, međunarodno pravo pod znakom pitanja

Iranski zvaničnici su ove nedelje izneli novi zahtev u pregovorima o okončanju rata u kojem su uključene Sjedinjene Američke Države i Izrael, tražeći priznanje suvereniteta nad Ormuskim moreuzom, jednim od najvažnijih svetskih plovnih puteva. Ovaj uski prolaz, kroz koji prolazi oko petine svetske trgovine naftom i tečnim prirodnim gasom, postao je ključna tačka pritiska na globalnu ekonomiju i izvor potencijalnih milijardi dolara godišnjih prihoda za Iran.

Iran je ranije pretio zatvaranjem moreuza kao odgovor na napade, ali je nova strategija usmerena na formalizaciju kontrole i potencijalnu naplatu tranzitnih taksi za brodove koji prolaze ovim putem. Prema navodima stručnjaka, ovaj potez bi mogao da obezbedi Iran znatne prihode, slično prihodima Sueckog kanala u Egiptu, i da dodatno ojača njegovu pregovaračku poziciju na međunarodnoj sceni.

Američki državni sekretar Marko Rubio upozorio je da bi pokušaj Irana da uspostavi sistem naplate bio nezakonit i opasan za međunarodnu zajednicu. “Ne samo da je ovo nezakonito, već je i neprihvatljivo i opasno za svet, i važno je da svet ima plan kako da se tome suprotstavi”, izjavio je Rubio nakon sastanka ministara spoljnih poslova grupe G7 u Francuskoj, ističući potrebu za očuvanjem slobode plovidbe.

Iranski poslanici trenutno razmatraju nacrt zakona kojim bi zemlje koje koriste moreuz bile obavezne da plaćaju takse, dok savetnici vrhovnog vođe najavljuju “novi režim za Ormuski tesnac”. To bi omogućilo Teheranu da nametne pomorska ograničenja protivnicima i poveže pristup ovom ključnom plovnom putu sa svojim geopolitičkim ciljevima.

Međutim, stručnjaci za međunarodno pravo ističu da bi takav potez bio u suprotnosti sa pravilima o tranzitnom prolazu definisanim Konvencijom UN o pravu na morima, prema kojoj pravo na slobodan prolaz važi za sve države. Profesor međunarodnog pomorskog prava Džejms Kraska napominje da ne postoji pravni osnov da obalna država naplaćuje naknade u međunarodnom tesnacu kao što je Ormuz, ali upozorava da Iran, kao zemlja koja nije potpisnica konvencije, može pokušati da ojača svoj argument na osnovu tog statusa.

Uprkos sumnjama u međunarodnu prihvatljivost ovog sistema, iranski ekonomski analitičari ukazuju na to da bi potencijalni prihodi mogli dostići stotine miliona dolara mesečno, pod uslovom da se naplata efikasno sprovede. Odbor za bezbednost i pravni eksperti nastavljaju da prate situaciju i razmatraju moguće odgovore na ove najave.

Napadi se intenziviraju, američka vojna baza u Saudijskoj Arabiji pogođena, ranjeno 12 vojnika

Sukobi između Izraela, Sjedinjenih Američkih Država i Irana na Bliskom istoku ne jenjavaju ni nakon 29 dana od početka rata, potvrđeno je prema policijskim izvorima. Izraelske snage nastavile su snažne udare na Liban i Iran, dok je Iran odgovorio napadima na američke strateške ciljeve u Persijskom zalivu i sam Izrael.

U poslednjem talasu eskalacije, iranske snage izvele su udar na američku bazu Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji, pri čemu je ranjeno 12 američkih vojnika, od kojih su dvojica u teškom stanju. Zvaničnici napominju da su napadi i dalje u toku i da se situacija brzo menja.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da pregovori sa Iranom napreduju, ali iranski zvaničnici demantuju postojanje bilo kakvih pregovora. Tramp je produžio rok pretnje bombardovanjem iranskih energetskih postrojenja do 6. aprila.

Izraelske snage nastavljaju sa bombardovanjem položaja u Libanu i Iranu, gde je registrovan najveći broj žrtava u poslednjim napadima. Zvaničnici navode da je stanje na terenu izuzetno napeto i da se očekuje dalji razvoj događaja.

Prognani iranski prestolonaslednik Reza Pahlavi obratio se na političkom skupu u Sjedinjenim Američkim Državama, poručivši da je spreman da predvodi tranziciju u Iranu ukoliko dođe do pada trenutne vlasti. Pahlavi je istakao mogućnost promene odnosa između Irana i zapadnih zemalja u budućnosti.

“Istraga je u toku i nadležne službe prate situaciju na svim ugroženim lokacijama”, navodi se u zvaničnim izjavama.

Zvaničnici Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske ukazuju na intenziviranje saradnje Rusije i Irana, dok američke vlasti ostaju uzdržane

Evropski saveznici su u više navrata saopštili američkim diplomatama da Rusija direktno i materijalno podržava iranske vojne aktivnosti u većoj meri nego što je to javno priznato od strane Sjedinjenih Američkih Država, navode izvori upoznati sa situacijom. Prema navodima evropskih zvaničnika, saradnja između Moskve i Teherana poslednjih godina značajno je pojačana, a angažman dve države na polju odbrambene industrije i tehnologije postao je predmet pažnje unutar međunarodne zajednice.

Prema izjavama britanskih zvaničnika, posledice intenziviranih kontakata između Rusije i Irana mogu se uočiti na Bliskom istoku, gde je primetan tehnološki napredak iranskih snaga. Ujedinjeno Kraljevstvo procenjuje da je Iran ne samo preneo određene tipove bespilotnih letelica Rusiji za potrebe vođenja operacija na ukrajinskom ratištu, već i proizvodne tehnologije koje su omogućile Moskvi da unapredi sopstvenu proizvodnju. Ovi potezi, prema britanskim izvorima, doprineli su i usavršavanju iranskih kapaciteta za vođenje ratovanja dronovima. Zvaničnici Ujedinjenog Kraljevstva trenutno nisu mogli da potvrde navode o mogućem skorijem transferu vojne opreme iz Rusije ka Iranu.

Ministar spoljnih poslova Francuske, Žan-Noel Baro, javno je ocenio odnose između Rusije i Irana kao “dvosmernu saradnju”. On je naveo da postoje razlozi da se veruje kako Rusija pruža podršku iranskim vojnim naporima, ali nije iznosio konkretne detalje o prirodi te podrške. Francuski i britanski zvaničnici ističu da su rat u Ukrajini i aktuelni sukobi u Iranu povezani razmenom tehnologije i iskustava između dve države.

Sjedinjene Američke Države do sada nisu javno iznosile opsežnije informacije o stepenu saradnje između Rusije i Irana na vojnom planu. Američki zvaničnici su, prema navodima izvora, bili upozoreni od strane evropskih partnera na posledice ovakve saradnje po regionalnu i globalnu bezbednost, ali zvanične potvrde sa američke strane nisu objavljene.

Evropski saveznici nastavljaju da ističu važnost praćenja transfera tehnologije i opreme između Rusije i Irana, posebno u kontekstu trenutnih bezbednosnih izazova na Bliskom istoku i u Evropi. Prema dostupnim informacijama, razmena znanja i materijala između dve države ima potencijal da utiče na vojne kapacitete i strategije obe strane, kao i na širu regionalnu stabilnost.

Saradnja Moskve i Teherana u oblasti odbrane već je ranije privukla pažnju međunarodnih posmatrača, posebno nakon što su bespilotne letelice iranske proizvodnje primećene u ukrajinskom sukobu. Prema izjavama evropskih zvaničnika, ova saradnja se poslednjih meseci dodatno intenzivirala, iako precizni podaci o obimu i sadržaju razmene ostaju ograničeni javnosti.

Nezavisno nije moguće verifikovati sve navode o transferima tehnologije i vojne opreme između Rusije i Irana. Američke vlasti za sada nisu javno komentarisale detalje evropskih upozorenja, dok evropski saveznici nastavljaju da prate i analiziraju situaciju.