Organizatori najavili više od 3.100 događaja u svim saveznim državama, protesti počeli skupom u Parizu

Masovni protesti pod nazivom ‘No Kings’ održani su u subotu u brojnim gradovima širom sveta, saopštili su organizatori, navodeći da su demonstracije usmerene protiv poteza predsednika Donalda Trampa i njegove administracije. Prema rečima organizatora, registrovano je više od 3.100 događaja u svih 50 američkih saveznih država, a procene učesnika dostižu više miliona ljudi.

Prvi skup održan je u Parizu, gde su se okupili pretežno američki državljani koji žive u Francuskoj, uz podršku francuskih sindikata i organizacija za ljudska prava. Okupljeni su nosili transparente sa porukama protiv politike predsednika Trampa, među kojima su bili natpisi “Rat radi profita, naši vojnici nisu na prodaju” i “Kada nepravda postane zakon, otpor postaje dužnost”.

Jedna od organizatorki protesta u Parizu, Ada Shen, izjavila je da su okupljeni izrazili protivljenje odlukama predsednika i ukazali na zabrinutost zbog, kako je navela, zloupotrebe ovlašćenja. Prema njenim rečima, okupljeni smatraju da način na koji se donose odluke izaziva zabrinutost među građanima.

Centralni događaj protestnog dana održan je u Sent Polu, glavnom gradu savezne države Minesote. Ovaj skup je proglašen nacionalnim centralnim događajem, nakon što su u tom regionu prethodno zabeleženi incidenti tokom primene mera imigracione politike. U Minesoti su održane i druge aktivnosti, koje su, prema izveštajima, privukle veliki broj građana.

Na centralnom skupu nastupio je muzičar Brus Springstin, koji je izveo pesmu inspirisanu događajima u Minesoti. Učestvovali su i drugi istaknuti umetnici, među kojima su Džoana Baez, Džejn Fonda i Megi Rodžers. Organizatori su najavili nastavak turneje sa temom ‘No Kings’, a naredni nastupi planirani su u više američkih gradova.

Prema dostupnim informacijama, protesti su protekli mirno, a bezbednosne službe su pratile događaje. Organizatori navode da su okupljanja usmerena na izražavanje građanskog neslaganja sa aktuelnim političkim odlukama, dok izveštaji sa terena ukazuju na visok nivo mobilizacije među učesnicima.

Ova protestna okupljanja deo su šireg talasa građanskih aktivnosti u Sjedinjenim Državama i inostranstvu, a organizatori najavljuju nastavak akcija tokom narednih meseci.

Zvaničnici potvrdili hapšenje osumnjičenog, zgrada bila zatvorena tokom incidenta, istragu vodi tužilaštvo za borbu protiv terorizma

Francuska policija zaustavila je pokušaj postavljanja eksplozivne naprave ispred poslovnice Bank of America u Parizu u ranim jutarnjim satima u subotu, prenose izvori iz policije. Prema dostupnim informacijama, jedna osoba je privedena neposredno pre nego što je pokušala da aktivira improvizovani eksplozivni uređaj.

Izvori navode da je osumnjičeni pokušao da postavi napravu koja se sastojala od devet litara tečnosti za koju se pretpostavlja da je gorivo, kao i sistema za paljenje. Do incidenta je došlo tokom noći, dok su poslovni prostori banke bili zatvoreni za zaposlene i klijente. Banka je saopštila da tokom događaja nije bilo povređenih zaposlenih.

Predstavnica za globalne medije Bank of America, Džesika Openhajm, izjavila je da je kompanija upoznata sa situacijom i da je u kontaktu sa nadležnim organima. Policijski i pravosudni izvori potvrdili su da se slučajem bavi francusko tužilaštvo za borbu protiv terorizma.

Policija je reagovala neposredno nakon što je primećena sumnjiva aktivnost ispred zgrade, koja se nalazi u pariskom 8. arondismanu, nedaleko od avenije Šanzelize. Zgrada je tokom incidenta bila prazna. Prema navodima izvora, policajci su zatekli osumnjičenog u trenutku kada je pokušavao da aktivira uređaj.

Izveštaji iz pariske policije ukazuju da su istražne radnje u toku, a dodatne informacije o motivima i identitetu privedene osobe nisu saopštene u ovom trenutku. Bank of America je potvrdila da sarađuje sa istražnim organima i prati razvoj situacije.

Francuske vlasti u poslednjih nekoliko godina jačaju mere bezbednosti oko finansijskih i javnih institucija, posebno u centralnim delovima Pariza. Istraga će odrediti da li incident ima širu bezbednosnu ili političku pozadinu.

Prema dostupnim informacijama, zaposleni i građani nisu bili ugroženi, a istraga se fokusira na utvrđivanje svih okolnosti pokušaja napada. Javnost će biti informisana o novim detaljima kada ih nadležni organi potvrde.

Princ Albert i princeza Šarlin dočekali papu, verski lider pozvao bogate na odgovornu upotrebu uticaja

Papa Lav XIV boravio je danas u jednodnevnoj poseti Kneževini Monako, što je prva poseta poglavara Katoličke crkve toj zemlji od 1538. godine. Zvaničnu delegaciju na heliportu dočekali su princ Albert i princeza Šarlin, a ceremonija je održana u dvorištu palate, gde su članice prinčevske porodice bile obučene u crno sa tradicionalnim čipkastim velom, dok je princeza Šarlin imala privilegiju da nosi belo, što je specijalna protokolarna čast za katoličke suverene.

U svom obraćanju sa balkona palate, papa Lav XIV je pozvao građane Monaka da koriste svoje bogatstvo, uticaj i katoličku veru za dobrobit društva, ističući posebno važnost zaštite svetosti života. “To je važno posebno u istorijskom trenutku kada demonstracija moći i logika opresije nanose štetu svetu i ugrožavaju mir”, naglasio je poglavar Katoličke crkve.

Govoreći na francuskom jeziku, papa je poručio stanovnicima Monaka da veru koriste kako bi svaka osoba bila prihvaćena i zaštićena, bez obzira na okolnosti. Kasnije, tokom obraćanja u katedrali, papa Lav XIV je pozvao katolike Monaka da šire veru na način da se svaki život brani i promoviše “od začeća do prirodne smrti”, što odražava zvanični stav Vatikana protiv abortusa i eutanazije.

Monako je jedna od retkih evropskih država u kojoj je katolicizam zvanična religija. Princ Albert je nedavno odbio predlog o legalizaciji abortusa, pozivajući se na značaj katoličke tradicije u društvu kneževine. Ova odluka ima simboličan značaj jer je abortus ustavno pravo u Francuskoj, koja okružuje Monako, ali time kneževina prati politiku drugih evropskih katoličkih država koje podržavaju crkvenu doktrinu na sve sekularnijem kontinentu.

Tokom dana, papa Lav XIV je održao sastanak sa katoličkom zajednicom u katedrali i služio misu na sportskom stadionu. Monako ima oko 38.000 stanovnika, od kojih su većina katolici, dok samo jedna petina poseduje državljanstvo kneževine.