Kennedy centar potvrdio nagradu komičaru Bilu Maheru, dok je Bela kuća prethodno odbacila izveštaje o tome

Kennedy centar za scenske umetnosti u Vašingtonu saopštio je 26. marta 2026. godine da će televizijski voditelj i satiričar Bil Maher biti dobitnik 27. Mark Tven nagrade za američki humor. Ova odluka je zvanično potvrđena nekoliko dana nakon što je Bela kuća odbacila izveštaje o dodeli nagrade Maheru, navodeći da su takve informacije “lažne vesti”.

Prema saopštenju Kennedy centra, Maheru će nagrada biti uručena 28. juna 2026. godine, neposredno pre planiranog dvogodišnjeg zatvaranja ustanove zbog renoviranja. Upravni odbor Kennedy centra, u kojem se nalaze i saradnici aktuelnog predsednika, istakao je Maherov doprinos američkom humoru i uticaj na javni diskurs tokom njegove dugogodišnje karijere.

Bil Maher je poznat po kritičkom pristupu i političkoj satiri, a tokom marta 2025. godine imao je privatnu večeru u Beloj kući. U izjavama medijima, Maher je naveo da mu je čast što prima nagradu koja nosi ime Marka Tvena, ističući njegov uticaj na američku kulturu.

S druge strane, predsednik je ranije komentarisao Maherovu posetu Beloj kući, navodeći na društvenim mrežama da je to bila “potpuno izgubljena prilika”. Kada su se pojavili prvi izveštaji u međunarodnim medijima o dodeli nagrade Maheru, portparolka Bele kuće Karoline Levit izjavila je da je reč o “lažnim vestima” i da Maher neće biti dobitnik priznanja. Slično je naveo i direktor komunikacija Bele kuće na društvenoj mreži, odbacujući izveštaje o nagradi.

Mark Tven nagrada dodeljuje se ličnostima koje su ostavile značajan trag na američki humor i javni život, u duhu Satmjuela Klemensa, poznatijeg kao Mark Tven. Raniji dobitnici nagrade bili su istaknuti komičari i satiričari. Očekuje se da će ovogodišnja ceremonija biti poslednja pre početka rekonstrukcije Kennedy centra.

Zvaničnici potvrdili da je memorandum pogrešno citiran pred sudom, slučaj i dalje u toku u Njujorku

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država saopštilo je ove nedelje saveznom sudiji u Njujorku da je pogrešno koristilo memorandum Imigracione i carinske službe (ICE) kao deo argumentacije za hapšenja u prostorijama imigracionih sudova. U pismu dostavljenom sudu 25.03.2026, pravni zastupnici Ministarstva pravde naveli su da je došlo do ‘materijalno pogrešne izjave o činjenicama’ kada su se pozvali na ICE memorandum iz maja 2025. godine.

Prema navodima zvaničnika, memorandum se odnosi na većinu sudskih zgrada, ali ne uključuje savezne imigracione sudove, gde su agenti tokom prethodne godine vršili hapšenja osoba koje su dolazile na saslušanja. U pismu sudiji Kevinu Kastelu, pravni tim ministarstva naveo je da je memorandum pogrešno citiran tokom višemesečnog sudskog postupka, što je opisano kao ‘žaljenja vredna greška’ jednog od advokata agencije.

‘Duboko žalimo što je ova greška otkrivena u ovoj fazi, nakon što su sve strane uložile značajne resurse i vreme u vođenje ovog slučaja, a sud temeljno razmotrio izazov podnosilaca tužbe na ICE smernice iz 2025. godine’, navodi se u pismu ministarstva.

Ovo priznanje Ministarstva pravde dostavljeno je u okviru parnice koju su pokrenule organizacije za zastupanje prava migranata, osporavajući praksu ICE-a da vrši hapšenja unutar imigracionih sudova. Ovi sudovi su pod nadležnošću Ministarstva pravde SAD, dok su hapšenja deo šire politike pojačanog sprovođenja imigracionih propisa tokom prethodne administracije.

Zastupnici prava migranata više puta su izražavali zabrinutost zbog hapšenja u sudovima, navodeći da to može uticati na pristup pravdi za lica koja se suočavaju sa imigracionim postupcima. Ministarstvo pravde je u pismu naglasilo da je greška proistekla iz pogrešne interpretacije internih smernica, ne navodeći dodatne detalje o eventualnim posledicama po trenutni sudski postupak.

Sudski proces u Njujorku i dalje traje, dok strane razmatraju sledeće korake nakon ovog priznanja. Precizniji uticaj ove greške na dalji tok spora biće poznat nakon narednih ročišta. Do sada, nije bilo informacija o promenama u politici hapšenja na osnovu ovog slučaja. Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde dalji razvoj događaja u vezi sa ovim postupkom.

Stručnjaci upozoravaju na izostanak kliničkih dokaza za popularne peptide, zvanična odobrenja ograničena

U poslednje vreme, na internetu se sve češće pojavljuju tvrdnje o peptidima kao univerzalnom rešenju za različite zdravstvene probleme. Popularni video snimci na društvenim mrežama ističu navodne koristi peptida za popravku DNK, smanjenje bola u nervima i ubrzano zarastanje rana. Takođe se navodi da određene kombinacije peptida mogu doprineti poboljšanju kvaliteta kose i smanjenju stresa, dok pojedine objave sugerišu da peptidi mogu imati širi pozitivan uticaj na funkcije organizma. Međutim, stručnjaci ističu da takve tvrdnje nemaju potvrdu kroz klinička ispitivanja i pouzdane naučne dokaze.

Prema objašnjenju glavnog medicinskog dopisnika, peptidi predstavljaju kratke lance aminokiselina povezane hemijskim vezama. Ove supstance imaju značajnu ulogu u funkcionisanju tela na ćelijskom nivou. Ljudski organizam prirodno proizvodi određene peptide, a više od 80 peptida je odobreno za upotrebu od strane Agencije za hranu i lekove. Takvi peptidi se nalaze u insulinu, proizvodima za negu kože i lekovima iz grupe GLP-1, uključujući određene terapije za kontrolu telesne mase.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da popularni peptidi koji se reklamiraju na internetu kao rešenje za povrede, usporavanje starenja i druge zdravstvene tegobe, najčešće nisu odobreni od strane relevantnih zdravstvenih institucija. Takođe, navodi se da za te proizvode ne postoje široko prihvaćeni naučni dokazi poput rezultata kliničkih studija ili ispitivanja na ljudima. Prema rečima profesora zdravstvene politike i menadžmenta, marketinški pristupi koji ističu peptidne proizvode kao univerzalno rešenje za veliki broj stanja mogu ukazivati na potrebu za oprezom.

Iako se pojedini peptidi koriste u medicini i kozmetici, stručnjaci navode da proizvodi koji se promovišu putem društvenih mreža često nisu prošli zvanične provere i ne garantuju bezbednost korisnika. Upozorava se da upotreba takvih formula može nositi određene rizike, te se preporučuje konsultacija sa zdravstvenim radnicima pre korišćenja bilo kakvih proizvoda na bazi peptida. Zvanične institucije ističu važnost oslanjanja na proverene izvore informacija i proizvode koji su prošli regulatornu kontrolu.

S obzirom na porast popularnosti peptida na internetu i brojne tvrdnje o njihovoj efikasnosti, stručnjaci podsećaju da je za procenu bezbednosti i delotvornosti neophodan naučni pristup i relevantna klinička ispitivanja. Do tada, savetuje se oprez u vezi sa proizvodima koji obećavaju širok spektar zdravstvenih koristi bez odgovarajućih dokaza.