Policija je u Prištini uhapsila šest članova organizovane grupe zbog trgovine drogom i zaplenila imovinu vrednu oko 301.000 evra.

Akcija policije u Prištini rezultirala je hapšenjem šest osoba koje su osumnjičene za trgovinu drogom. Među privedenima nalazi se i bivši ministar kulture privremenih institucija, Astrit Haraćija. Tokom ove operacije, policija je zaplenila oko 1,6 kilograma kokaina, kao i luksuzne automobile, gotovinu i vredan nakit. Procena je da ukupna vrednost oduzete droge i imovine iznosi oko 301.000 evra.

Organizovana grupa na meti istrage

Kako je saopštila kosovska policija, ova akcija je rezultat duže istrage. Osumnjičeni su činili organizovanu grupu sa jasno definisanom hijerarhijom, od rukovodilaca do dilera na ulici. Pretresi su sprovedeni na nekoliko lokacija u Prištini, što je dovelo do hapšenja šest osoba. Protiv još jedne osobe biće pokrenut postupak u redovnoj proceduri.

Zaplenjena imovina i detalji akcije

Pored kokaina, pronađene su i druge vrste droge. Policija je zaplenila marihuanu, tablete ekstazija i još neke neidentifikovane supstance. Gotovina pronađena tokom pretresa iznosila je oko 16.000 evra, a novac je bio u različitim valutama. Između ostalog, oduzeto je šest luksuznih automobila, luksuzni satovi, nakit, mobilni telefoni i elektronski uređaji, kao i oprema za nadzor.

Oružje i drugi zapleni tokom istrage

Tokom pretresa, policajci su pronašli i vatreno oružje, municiju i druge predmete koji mogu biti korišćeni u kriminalnim aktivnostima. Istraga je pokazala da je grupa bila dobro organizovana i da je imala široku mrežu distribucije droge.

Posledice akcije policije u Prištini

Ova akcija policije u Prištini pokazuje odlučnost nadležnih da se obračunaju sa trgovinom drogom i organizovanim kriminalom. Zaplena droge, novca i luksuzne imovine predstavlja značajan udarac za kriminalnu grupu i šalje jasnu poruku o nastavku borbe protiv ovakvih dela.

Policija je u Beogradu zaplenila torbu sa marihuanom i privela muškarca (22) i ženu nakon pretresa.

Granični policajac iz Prijepolja, star 22 godine, uhapšen je u Beogradu kada je policija kod njega pronašla torbu sa oko 30 kilograma marihuane. Zajedno sa njim privedena je i jedna žena, a prema dostupnim informacijama, akcija je sprovedena po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Ova akcija dolazi nakon što su nadležni organi prikupili podatke o mogućoj trgovini narkoticima.

Detalji hapšenja i pronađena droga

Osumnjičeni muškarac, za koga se navodi da radi u Graničnoj policiji na prelazu Gostun, uhapšen je tokom pretresa stana na teritoriji Beograda. U tom stanu policija je pronašla torbu sa oko 30 kilograma marihuane, što ukazuje na ozbiljan pokušaj krijumčarenja droge. Istovremeno, privedena je i žena koja je bila sa njim u trenutku hapšenja.

Dalja istraga i uloga drugih osoba

Policija nastavlja istragu kako bi rasvetlila sve okolnosti u vezi sa zaplenom marihuane i ulogom žene koja je privedena zajedno sa osumnjičenim. Iako je već pronađena velika količina droge, očekuje se da će dodatne informacije biti poznate nakon zvaničnog saopštenja nadležnih organa.

Granična policija i borba protiv krijumčarenja

Gostun je jedan od važnih graničnih prelaza između Srbije i Crne Gore, pa je ovaj slučaj izazvao pažnju javnosti zbog toga što je u njemu učestvovao službenik Granične policije. Ovakve akcije pokazuju posvećenost institucija u borbi protiv krijumčarenja narkotika i ističu značaj saradnje između policije i tužilaštva. Konačni epilog i podizanje krivičnih prijava protiv osumnjičenih biće poznati nakon što se završi istraga i budu objavljeni zvanični rezultati.

Ninela Radičević traži odgovor države o trajnom rešenju za dečaka koji je počinio masakr u školi.

Ninela Radičević, majka devojčice Ane Božović, koja je nastradala u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, ponovo je pokrenula pitanje odgovornosti države i institucija kad je reč o slučaju masakra u toj školi. Ona je posebno naglasila neizvesnost oko toga šta sledi za dečaka ubicu kada sledećeg leta napuni 18 godina.

Šta sledi za dečaka ubicu nakon punoletstva

Prema rečima Ninela Radičević, pitanje “šta će biti sa dečakom ubicom kada postane punoletan” ostaje bez odgovora već tri i po godine. Ona je istakla da država još uvek nije donela zakon koji bi regulisao trajno rešenje za ovakve slučajeve.

“Glavno pitanje za bilo koju vlast koja je sada na tom mestu jeste da li je država donela do sada neki zakon, zato što mi već tri i po godine nemamo rešenje šta da rade s njim, ne postoji trajni smeštaj za takvu vrstu počinioca. Šta se radi na tome?”, upitala je Radičević.

Briga zbog trenutnih uslova i načina čuvanja

Ona je podsetila da dečak sledećeg leta puni 18 godina, čime gubi pravo boravka u Klinici za neurologiju i dečju psihijatriju. “On sledećeg leta puni 18 godina, zbog čega više neće moći da boravi na Klinici za neurologiju i dečju psihijatriju. Šta će država da uradi s njim? Da li postoji rešenje?”, ponovila je Radičević.

Govoreći o uslovima u kojima se dečak nalazi, ona smatra da njegova izolacija ne predstavlja kaznu. “Uslovi u kojima se on čuva, njemu je super. On nema nikakvu vrstu kazne za delo koje je učinio. On je sam, dobija knjige, nije sa drugim ljudima, pa da oseti neprijatnost života na psihijatrijskoj klinici. On je izolovan, sam, bezbedan, znači tu kazna za njega ne postoji”, rekla je Ninela Radičević.

Dodala je da mu ni boravak u zatvorenoj ustanovi ne predstavlja kaznu. “Njemu to što je zatvoren nije kazna. Pa on je to hteo, on je to sam rekao. Tako da ne razumem kako ništa od toga nije pitanje”, istakla je.

Pad interesa javnosti i institucija za slučaj Ribnikar

Prema njenoj oceni, slučaj “Ribnikar” više nije u centru pažnje ni javnosti, ni pravosudnih institucija. Porodice žrtava, međutim, i dalje čekaju odgovore na brojna pitanja.

“Stvarno dolazim do zaključka da naš slučaj ‘Ribnikar’ više nikoga ne zanima ili se smatra da je sve uređeno kako treba. Stvarno je puna tišina po pitanju ‘Ribnikara'”, naglasila je Radičević.

Ovakve izjave još jednom otvaraju temu budućeg tretmana dečaka koji je počinio zločin, posebno kako se bliži trenutak njegovog punoletstva. Pitanje “šta će biti sa dečakom ubicom kada postane punoletan” ostaje otvoreno, tražeći hitnu reakciju države i institucija.