Servisi poput Outlooka, Teamsa i Copilota ponovo su dostupni korisnicima nakon 24 sata zastoja, saopštila je kompanija.

Kompanija Majkrosoft saopštila je da su njene ključne usluge ponovo dostupne korisnicima širom sveta. Prekid rada pogodio je više od 70 zemalja, a oko 430 miliona ljudi imalo je probleme sa pristupom servisima. Prema saopštenju kompanije, incident se dogodio tokom nadogradnje mrežnih kapaciteta, što je izazvalo globalni kolaps. Nije bilo indicija da su u pitanju sajber-napadi ili delovanje veštačke inteligencije.

Zbog toga su korisnici širom sveta u četvrtak prijavljivali probleme sa pristupom alatima iz paketa Majkrosoft 365. Najviše su bili pogođeni servisi Outlook, Teams i Copilot, koji su ključni za poslovnu komunikaciju i saradnju. Servisi su počeli da funkcionišu 24 sata nakon što su prvi problemi prijavljeni, čime je normalizovan rad za milione korisnika.

Globalni kolaps pogodio brojne sektore

Kada je došlo do globalnog kolapsa, posledice su bile vidljive u različitim sektorima. U Velikoj Britaniji, pojedini delovi Nacionalne zdravstvene službe (NHS), škole i policijske snage suočili su se sa ograničenim pristupom servisima. U Kanadi je nacionalna železnička mreža upozorila putnike da možda neće moći da primaju obaveštenja putem elektronske pošte. Takođe, bolnice širom zemlje imale su problema sa elektronskom poštom, što je dodatno otežalo komunikaciju između medicinskog osoblja i pacijenata.

Osim toga, u Sjedinjenim Američkim Državama zaposleni u Predstavničkom domu takođe su prijavili poteškoće u radu. Iako je Majkrosoft brzo reagovao na prijave, korisnici su morali da sačekaju ceo dan dok nisu ponovo dobili pristup svojim nalozima i alatima.

Uzrok prekida rada i posledice za korisnike

Prema saopštenju kompanije, uzrok globalnog kolapsa bio je tehnički problem pri nadogradnji mrežnih kapaciteta. Kompanija je naglasila da nije reč o sajber-napadu niti o akciji veštačke inteligencije. Zbog toga je Majkrosoft uputio izvinjenje svim korisnicima koji su bili pogođeni ovim incidentom. Iako su servisi sada stabilni, korisnici se podstiču da prate dalja uputstva i obaveštenja kompanije.

Ovaj globalni kolaps naglasio je koliko su digitalni alati važni za svakodnevno funkcionisanje organizacija i pojedinaca. Mnogi korisnici ističu da su zbog prekida rada morali da se oslone na alternativne načine komunikacije dok nije došlo do ponovnog uspostavljanja servisa. Kao rezultat, Majkrosoft je najavio dodatne mere za unapređenje stabilnosti svojih servisa kako bi sprečio slične incidente u budućnosti.

Građani i dalje mogu da podignu jednokratnu pomoć, a iz Poštanske štedionice poručuju da očekuju normalizaciju isplata do kraja novembra.

Građani Srbije koji još nisu preuzeli državnu pomoć od 6.000 dinara i dalje imaju mogućnost da to učine, bez bojazni da su ostali bez novca. Prema zvaničnom saopštenju, isplata državne pomoći od 6.000 dinara odvija se u svim filijalama Poštanske štedionice, a rokovi za podizanje sredstava zavise od načina na koji je ostvareno pravo na isplatu.

Banka Poštanska štedionica u poslednjih nekoliko dana suočava se sa poteškoćama u obezbeđivanju dovoljne količine gotovine na šalterima, što je izazvalo gužve širom Srbije. Prema rečima predsednika Izvršnog odbora banke Bojana Kekića, banka radi na rešavanju problema i očekuje da će situacija biti u potpunosti normalizovana do kraja novembra.

Rokovi za podizanje državne pomoći

Građani koji su se za državnu pomoć prijavili preko portala Uprave za trezor imaju rok od čak godinu dana od dana uplate da podignu svoj novac. Za ovu grupu, krajnji rok za preuzimanje sredstava je 1. septembar 2027. godine. S druge strane, građani koji su svoje pravo ostvarili putem Akcionarskog fonda nemaju vremensko ograničenje za podizanje novca. To znači da mogu podići sredstva kad god im odgovara, bez straha da će im pravo isteći.

Penzionerima i korisnicima socijalne pomoći sredstva su uplaćena automatski, bez potrebe za dodatnom prijavom ili posebnim procedurama. Ukoliko neko nije siguran gde mu je novac uplaćen, status može lako proveriti na portalu Uprave za trezor.

Kako rešavaju trenutne poteškoće sa isplatom

Zbog velike potražnje i pojačanih dolazaka građana na šaltere, Banka Poštanska štedionica ima privremene poteškoće sa obezbeđivanjem gotovine. Predsednik Izvršnog odbora, Bojan Kekić, izjavio je da banka ulaže dodatne napore da obezbedi dovoljne količine fizičkog novca i istakao: “Očekujemo da će svi problemi sa isplatom gotovine biti rešeni do kraja novembra.” Na taj način bi građani mogli bez većih zastoja da podignu državnu pomoć od 6.000 dinara.

Osim toga, iz banke apeluju na građane da provere status svojih uplata i, ukoliko je moguće, koriste elektronske servise za najavu dolaska ili proveru stanja, čime će se smanjiti gužve na šalterima.

Važni saveti za građane koji još nisu podigli pomoć

S obzirom na to da je državna pomoć od 6.000 dinara i dalje dostupna, najvažnije je da proverite kako ste ostvarili pravo na isplatu. Ako ste se prijavili preko portala Uprave za trezor, dovoljno je da pratite rok od godinu dana od dana kada je novac uplaćen. Ako ste korisnik Akcionarskog fonda, nemate ograničenje i možete podići sredstva u bilo kom trenutku.

U međuvremenu, preporučuje se da redovno proveravate informacije na zvaničnim kanalima i, ukoliko imate nedoumice, obratite se službenicima Poštanske štedionice na licu mesta ili putem zvaničnog portala. Na taj način ćete izbeći čekanje i biti sigurni da ste tačno informisani o statusu vaše državne pomoći.

Početak saobraćaja na brzoj pruzi Beograd-Budimpešta ponovo je odložen zbog softverskih problema, a novi datum nije poznat.

Početak putničkog saobraćaja na brzoj pruzi Beograd-Budimpešta još uvek ne može da počne, iako je prethodno bio najavljen za 13. decembar. Prema zvaničnoj izjavi mađarskog ministra saobraćaja i investicija, David Vitezi, vozovi neće biti u funkciji sve dok ne budu otklonjeni softverski problemi u sistemu za upravljanje vozovima, a novi datum početka nije određen. Kako je naveo, kineski izvođač radova trenutno radi na rešavanju uočenih tehničkih poteškoća, dok se čeka završetak svih potrebnih testiranja i izdavanje neophodnih dozvola.

Proteklih nedelja na pruzi Beograd-Budimpešta sprovedena su opsežna ispitivanja, koja su, kako tvrdi Vitezi, najintenzivnija u istoriji mađarskih železnica. Posebna pažnja posvećena je bezbednosnim sistemima, jer se na ovoj pruzi prvi put u Mađarskoj ugrađuju rešenja kineskog proizvođača usklađena sa evropskim standardima. Iz tog razloga, svaka komponenta mora biti temeljno proverena pre nego što putnički vozovi dobiju zeleno svetlo za saobraćanje.

Testiranja i kontrola kvaliteta na brzoj pruzi Beograd-Budimpešta

U procesu provere učestvuju ne samo mađarske železnice, već i nezavisna organizacija za osiguranje kvaliteta TUV, uključena na inicijativu bivšeg ministra Janoša Lazara. S obzirom na složenost sistema i važnost bezbednosti, testovi su obuhvatili sve kritične komponente pruge i signalizacije. Prema rečima Vitezi, podržana je odluka da bezbednost bude na prvom mestu, zbog čega nema kompromisa kada je reč o puštanju u saobraćaj.

Takođe, saobraćaj na brzoj pruzi Beograd-Budimpešta neće biti pokrenut dok svi rezultati testiranja ne budu pozitivni, a softverska rešenja potpuno funkcionalna. Ovaj proces, iako usporava početak, treba da obezbedi maksimalnu sigurnost putnika i zaposlenih u železnici.

Kada se očekuje početak saobraćaja?

Novi datum početka putničkog saobraćaja na brzoj pruzi Beograd-Budimpešta još uvek nije saopšten. Zvaničnici navode da će vozovi moći da saobraćaju tek po dobijanju svih potrebnih dozvola i završetku nezavisne provere. U međuvremenu, kineski izvođač radi na otklanjanju softverskih izazova, dok je organizacija TUV zadužena za dodatnu kontrolu kvaliteta.

Kao rezultat toga, putnici i dalje moraju da sačekaju konačnu potvrdu o datumu puštanja u rad, a prioritet ostaje bezbednost i usklađenost sa standardima. Očekuje se da će javnost biti pravovremeno obaveštena čim se proces testiranja uspešno završi. Pruga Beograd-Budimpešta, kada bude u funkciji, trebalo bi značajno da skratiti vreme putovanja i unapredi železničku povezanost regiona.