Stopa nezaposlenosti dostigla istorijski minimum, ali broj zaposlenih opada za 45.800 u poređenju sa prošlom godinom

Tržište rada u Srbiji doživelo je značajne promene tokom poslednjih 25 godina tranzicije. Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u drugom tromesečju iznosila je 7,2 odsto. To je najniži nivo u istoriji, dok se ukupna stopa zaposlenosti stabilizovala na 50,9 odsto i obuhvatila 2.840.100 osoba. Međutim, iza ovih brojeva krije se neizvesnost za zaposlene, jer sve više radnika radi u nesigurnim poslovima sa stalnim rizikom od otkaza.

Regionalne razlike i pad broja zaposlenih

Tokom najtežih faza tranzicije, stopa nezaposlenosti u Srbiji dostizala je čak 25 odsto. U poslednjih godinu dana, broj zaposlenih smanjen je za 45.800 u odnosu na isti period 2025. godine. Istovremeno, broj građana koji su potpuno napustili tržište rada porastao je za 61.900. Ovi podaci ukazuju da smanjenje nezaposlenosti nije rezultat otvaranja novih radnih mesta, već posledica odlaska radno sposobnog stanovništva u penziju, emigracije i odustajanja od traženja posla. Takođe, tržište radne snage karakterišu velike regionalne razlike. U Beogradskom regionu stopa nezaposlenosti je 5,8 odsto, dok je u Vojvodini 7,9 odsto. S druge strane, Šumadija i Zapadna Srbija beleže 9,4 odsto, dok je najteža situacija u Južnoj i Istočnoj Srbiji sa 11,2 odsto. Ovaj jaz od skoro šest procentnih poena potvrđuje dugotrajno zapostavljanje perifernih oblasti.

Geografska i demografska podela tržišta rada

Opštine koje se nalaze uz glavne saobraćajne koridore, poput Pećinaca, Stare Pazove i Čajetine, zabeležile su pad nezaposlenosti ispod 2 odsto. U tim sredinama poslodavci organizuju i besplatan prevoz za radnike iz većih gradova. Nasuprot tome, u opštinama kao što su Crna Trava i Trgovište, radno sposobno stanovništvo gotovo da ne postoji. U ovim delovima Srbije tržište rada se svodi na javni sektor, dok privatni poslodavci nemaju dovoljno ljudi za pokretanje proizvodnje. Analize Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) pokazuju da opština Krupanj beleži višestruko manji nacionalni dohodak po glavi stanovnika od republičkog proseka, uz visoke stope neformalnog i sezonskog rada. Istovremeno, sve veći broj mladih odlučuje se za odlazak iz svojih sredina, što dodatno produbljuje problem staračke ekonomije i smanjuje potencijal za privredni oporavak.

Perspektive i izazovi za tržište rada u Srbiji

Sveukupno, tržište rada u Srbiji obeležava paradoks: nezaposlenost je na istorijskom minimumu, dok je zaposlenost u padu, a geografske i demografske razlike rastu. Zaposleni se suočavaju sa nesigurnim radnim uslovima, dok su pojedini regioni praktično postali radne i demografske pustinje. Ovakva situacija zahteva strateške mere za uravnotežen regionalni razvoj i održivo povećanje zaposlenosti, kako bi tržište rada u Srbiji postalo otpornije na buduće ekonomske šokove.

Hrvatski proizvođač električnih hiperautomobila planirao je 190 primeraka, ali završava seriju ranije, dok kompanija širi tehnološki razvoj.

Rimac je odlučio da obustavi proizvodnju modela Nevera na ukupno 71 proizvedenom automobilu, iako je prvobitni plan predviđao 190 primeraka. Odluka je doneta nakon što je interesovanje za hiperautomobil oslabilo tokom 2024. godine, što potvrđuje ključnu frazu proizvodnja Nevere u strategiji kompanije.

Kompanija je najavila da će do kraja 2026. godine završiti sklapanje poslednjih primeraka. Od ukupnog broja, 51 vozilo čini standardna Nevera, dok je 20 primeraka rezervisano za snažniju verziju Nevera R. Prvobitno je za standardni model bilo planirano 150 vozila, a za Neveru R dodatnih 40, ali se serija završava sa ukupno 71 jedinicom.

Tehničke karakteristike i tržišna reakcija

Nevera je razvijena kao demonstracija mogućnosti električnog pogona u segmentu luksuznih sportskih automobila. Model poseduje četiri elektromotora ukupne snage 1.914 konjskih snaga i ubrzava do 100 kilometara na čas za 1,81 sekundu. Maksimalna brzina iznosi 412 kilometara na sat. Nevera R, predstavljena 2024. godine, ima snagu od 2.107 konjskih snaga i maksimalnu brzinu od 430 kilometara na sat. Standardna Nevera postavila je 23 brzinska rekorda tokom jednog dana 2023. godine.

Ipak, ni ovakve performanse nisu bile dovoljne za ostvarenje planirane serije. Početna cena iznosila je oko dva miliona evra, ali je interesovanje kupaca počelo da opada polovinom 2024. godine. Kupci u ovom segmentu traže više od same brzine – važni su im zvuk motora, tradicija proizvođača i ekskluzivnost, što električni modeli teško mogu da ponude.

Promena strategije i tehnički razvoj

Rimac je, uporedo sa proizvodnjom Nevere, preusmerio fokus na razvoj naprednih tehnologija za automobilsku industriju. Osnivanjem zajedničke kompanije Bugatti Rimac 2021. godine, kompanija je proširila delatnost na razvoj baterijskih sistema i električnih pogona kroz Rimac Technology. Bugatti Tourbillon, novi model, kombinuje V16 benzinski motor i tri elektromotora ukupne snage 1.800 konjskih snaga. Proizvodnja ovog vozila ograničena je na 250 primeraka, a svi su već rezervisani.

Osim toga, Rimac je razvio i kompaniju Verne za autonomnu mobilnost i otvorio novi proizvodni i razvojni kompleks Rimac Campus kod Zagreba početkom 2026. godine. Ove aktivnosti osigurale su kompaniji međunarodnu prepoznatljivost i omogućile dalje širenje poslovanja van proizvodnje hiperautomobila.

Izjave i poslovni značaj Nevere

Mate Rimac, osnivač kompanije, istakao je da Nevera nije promašaj, već ključan korak u tehnološkom razvoju firme. “Nevera je završila svoj posao”, izjavio je povodom završetka proizvodnje. Ističe da model nije dostigao planiranu seriju, ali je omogućio rast kompanije i otvaranje novih poslovnih prilika.

Nevera je, zapravo, bila prekretnica za internacionalizaciju i partnerstva, iako nije ostvarila zamišljeni obim proizvodnje. Ovim potezom, Rimac potvrđuje strateški prelazak sa proizvodnje luksuznih vozila na razvoj i pružanje tehnoloških rešenja za globalnu automobilsku industriju.

Sve firme će koristiti nove šifre delatnosti, usklađivanje bez naknade, a izbor šifre moguć tokom januara 2027.

Agencija za privredne registre (APR) saopštila je da će nova klasifikacija delatnosti u APR-u početi sa primenom od 1. januara 2027. godine. Uvođenje nove uredbe o klasifikaciji delatnosti KD 2025, koja je stupila na snagu 1. oktobra, znači da će svi privredni subjekti koristiti nove šifre i nazive delatnosti u poslovanju i zvaničnim dokumentima.

Nova klasifikacija delatnosti u APR-u i automatsko usklađivanje

Pre svega, APR će po službenoj dužnosti izvršiti usklađivanje šifara i naziva delatnosti sa novom klasifikacijom za sve subjekte registrovane u statusnim registrima. Ovaj proces biće sproveden automatski, bez potrebe da firme podnose zahtev ili dostavljaju posebnu dokumentaciju. Osim toga, za ovu promenu ne postoji obaveza plaćanja bilo kakve naknade.

Ukoliko određena firma ne bude zadovoljna novododeljenom šifrom delatnosti, a prema zvaničnoj Tabeli veza Republičkog zavoda za statistiku toj šifri odgovara više novih šifara, tokom januara 2027. godine biće omogućeno jednokratno biranje odgovarajuće šifre. Zahtev za promenu podnosi se na posebnom obrascu i mora biti dostavljen u roku od 30 dana od početka primene nove klasifikacije. Nakon isteka ovog roka, promena šifre delatnosti biće moguća isključivo kroz redovan postupak registracije, što podrazumeva plaćanje naknade i eventualno prilaganje dodatne dokumentacije, ako je to propisano.

Tranzicioni period i značaj za privredu

U periodu od 1. oktobra do 31. decembra 2026. godine, sve prijave koje se odnose na promenu ili upis delatnosti podnose se sa važećim šiframa iz Uredbe o klasifikaciji delatnosti KD 2010. Nakon registracije stare šifre, APR će potom izvršiti njeno usklađivanje sa KD 2025 prema utvrđenim rokovima. Kao rezultat, od 1. januara 2027. godine svi privredni subjekti dužni su da primenjuju isključivo nove šifre i nazive delatnosti u skladu sa KD 2025.

Ova izmena ima veliki značaj za transparentnost i standardizaciju poslovanja u Srbiji. Nova klasifikacija delatnosti u APR-u usklađuje se sa međunarodnim statističkim standardima, što olakšava izveštavanje i analizu privrednih aktivnosti na nacionalnom i globalnom nivou. Pored toga, automatsko usklađivanje šifara delatnosti smanjuje administrativni teret za privredu, dok pravo na izbor odgovarajuće šifre pruža fleksibilnost firmama čije se poslovanje ne može jednoznačno svrstati u novu strukturu.

Prema saopštenju APR-a, pravilno korišćenje novih šifara delatnosti biće obavezno u svim zvaničnim dokumentima firmi, uključujući osnivačka akta, ugovore i finansijske izveštaje. Na taj način se očekuje veća preciznost u prikupljanju i analizi podataka o privredi Srbije. U međuvremenu, APR preporučuje svim subjektima da se upoznaju sa promenama i pravovremeno planiraju eventualno prilagođavanje procesa i dokumentacije.