Američki pregovarači Kušner i Vitkof stigli su u Irsku nakon razgovora sa Putinom, a sastanak sa Zelenskim održan je u vojnoj bazi Kejsment.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski održao je sastanak sa američkim pregovaračima u Irskoj, što je izazvalo veliko interesovanje javnosti. Sastanak se dogodio u vojnoj vazduhoplovnoj bazi Kejsment u blizini Dablina, a prisustvovali su Džared Kušner i Stiv Vitkof, izaslanici bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Prethodno su Kušner i Vitkof boravili u Moskvi, gde su razgovarali sa predsednikom Vladimirom Putinom, što dodatno pojačava značaj ovih međunarodnih konsultacija.

Pored Zelenskog, na razgovorima je bio i šef Spoljne obaveštajne službe Rustem Umerov. Kako je objavljeno, sastanak je deo niza diplomatskih aktivnosti usmerenih na rešavanje aktuelnih međunarodnih pitanja. Važno je napomenuti da se dolazak američkih izaslanika u Irsku dogodio neposredno nakon posete Moskvi, gde su imali susret sa ruskim predsednikom.

Sastanak u Dablinu: ključni akteri i teme

Prema saopštenju, razgovori su održani u vojnoj bazi Kejsment, što ukazuje na ozbiljnost i visok nivo sastanka. Učešće predstavnika Sjedinjenih Američkih Država dodatno potvrđuje značaj pregovora koji se odvijaju u ovom trenutku. Prelazak delegacije iz Moskve u Dablin naglašava intenzitet dijaloga između ključnih međunarodnih aktera.

Zelenski je sa izaslanicima Trampa razgovarao o aktuelnim pitanjima, dok je Rustem Umerov, kao šef Spoljne obaveštajne službe, prisustvovao sastanku radi pružanja dodatnih bezbednosnih informacija. Iako detalji razgovora nisu zvanično objavljeni, jasno je da je fokus bio na regionalnoj bezbednosti i odnosima sa Rusijom.

Međunarodni kontekst i nastavak pregovora

Neposredno pre sastanka sa ukrajinskim predsednikom, Kušner i Vitkof su održali razgovore sa Putinom u Moskvi. Ova diplomatska dinamika pokazuje da su konsultacije između Sjedinjenih Država, Rusije i Ukrajine u centru pažnje međunarodne zajednice. Osim toga, najavljeno je da će se diskusijama pridružiti i predstavnici iz Evrope, što dodatno proširuje značaj ovih kontakata.

Prema dostupnim informacijama, sastanak u Dablinu deo je šire diplomatske strategije. U međuvremenu, međunarodni akteri nastavljaju da prate razvoj događaja i moguće promene u odnosima velikih sila. S druge strane, ostaje da se vidi kakav će uticaj najnoviji pregovori imati na stanje u regionu.

Spasioci su tokom noći pretraživali ruševine nakon što se trospratna zgrada srušila u građevinsko okno u Bruklinu.

Najmanje osam osoba izgubilo je život u urušavanju trospratne zgrade u naselju Fletbuš u Bruklinu, među kojima su i dvoje dece, dok je više od deset ljudi povređeno, potvrdili su njujorški zvaničnici. Ovaj tragičan događaj, označen kao urušavanje zgrade u Bruklinu, dogodio se u sredu popodne na raskrsnici avenija Fletbuš i Bedford. Prema navodima vatrogasne službe, zgrada se urušila direktno u susednu iskopanu jamu na gradilištu, dok su se u tom trenutku u jami nalazili radnici.

Tokom noći, vatrogasci i policajci nastavili su potragu za preživelima i žrtvama pod ruševinama. Zvaničnici ističu da je operacija potrage i spasavanja izuzetno opasna zbog nestabilnosti preostalih konstrukcija i mogućnosti daljeg urušavanja. Zbog ozbiljnosti situacije, postoji bojazan da bi broj žrtava mogao biti veći.

Detalji urušavanja zgrade u Bruklinu

Trospratna stambena zgrada, prema izveštaju vatrogasnih zvaničnika, srušila se oko popodnevnih sati, iznenada propadajući u duboko građevinsko okno koje je nastalo tokom radova na susednom objektu. U trenutku nesreće, više radnika nalazilo se u jami, dok su stanari iz susednih zgrada ubrzo evakuisani.

Osim toga, zid još jedne trospratne zgrade, smeštene pored mesta nesreće, takođe je oštećen i odvaljen, što je ostavilo stanove potpuno izložene. Time je dodatno povećana opasnost za okolne stanare i spasioca koji su angažovani na terenu.

Reakcija gradskih vlasti i stanje povređenih

Gradonačelnik Njujorka Zoran Mamdani izjavio je da je u urušavanju zgrade u Bruklinu “besmisleno izgubljeno” šest odraslih osoba i dvoje dece. On je potvrdio da je ukupno 18 ljudi povređeno, među njima i četiri pripadnika vatrogasne službe. Prema njegovim rečima, jedna od povređenih osoba nalazi se u kritičnom stanju, dok je stanje većine hospitalizovanih stabilno.

“Ovo je tragedija koja je pogodila celu zajednicu. Svi resursi grada usmereni su na nastavak potrage i pružanje pomoći povređenima”, rekao je gradonačelnik Mamdani. Zvaničnici su naglasili da će istraga o uzrocima urušavanja biti nastavljena, a sve okolnosti koje su dovele do urušavanja zgrade u Bruklinu biće temeljno ispitane.

Tok istrage i bezbednost stanovnika

U međuvremenu, vatrogasna služba upozorila je stanovnike okolnih zgrada da iz predostrožnosti ne ulaze u svoje domove dok traju spasilačke aktivnosti i procene stabilnosti objekata. Takođe, saobraćaj u delu Bruklina oko avenija Fletbuš i Bedford ostaje obustavljen dok se ne završe istražne radnje i ne proceni bezbednost područja.

Istraga će utvrditi zbog čega je došlo do urušavanja zgrade i da li su poštovane sve građevinske procedure. Nadležni apeluju na građane da imaju strpljenja dok traje sanacija i pružaju podršku porodicama stradalih i povređenih. Urušavanje zgrade u Bruklinu ostavilo je dubok trag na lokalnu zajednicu, a prioritet ostaje potraga za preživelima i potpuna bezbednost svih stanovnika.

Budimpešta će uskoro dobiti pristup zamrznutim sredstvima iz Fonda za oporavak i otpornost, nakon sprovedenih reformi

Mađarska će uskoro dobiti gotovo 10 milijardi evra koje je Evropska unija prethodno blokirala. Ova sredstva iz postpandemijskog Fonda za oporavak i otpornost (RRF) bila su nedostupna tokom prethodne administracije, ali proces deblokade sada se privodi kraju. Prema saopštenju, sredstva će biti odobrena do kraja ovog meseca, čime će Budimpešta ponovo steći pristup značajnoj finansijskoj podršci Unije.

Zašto je Evropska unija blokirala sredstva?

Tokom 16-godišnje vladavine Viktora Orbana, Evropska komisija zamrzla je pristup Mađarskoj određenim fondovima zbog zabrinutosti u vezi sa vladavinom prava i borbom protiv korupcije. Ova odluka odnosila se na ukupno 16,4 milijarde evra, ali je segment od gotovo 10 milijardi evra iz Fonda za oporavak bio posebno značajan jer je vezan za kratke rokove isplate. Sredstva su bila blokirana kako bi se osiguralo poštovanje evropskih standarda u ovim oblastima.

Nova vlada i sprovedene reforme

Nakon pobede na aprilskim izborima, novi premijer Peter Mađar preuzeo je funkciju sa jasnim prioritetom — deblokirati sredstva EU. Vlada je sprovela sveobuhvatne reforme usmerene na unapređenje vladavine prava i suzbijanje korupcije. Kao rezultat, Evropska komisija je najavila da će do kraja meseca odobriti skoro celokupnih 10 milijardi evra iz RRF fonda.

Osim toga, premijer Mađar i predsednica Komisije Ursula fon der Lajen postigli su dogovor o oslobađanju ukupno 16,4 milijarde evra, što uključuje i druga sredstva koja su bila zamrznuta. Ove promene predstavljaju značajan korak ka jačanju odnosa između Budimpešte i institucija EU.

Rokovi za isplatu i dalje procedure

Od ukupno 16,4 milijarde evra, 10 milijardi evra dolazi iz Fonda za oporavak i otpornost, čiji program ističe krajem godine. Kako bi Mađarska ostvarila pravo na sredstva, sva plaćanja moraju biti odobrena do kraja novembra. Vlada je već završila potrebne administrativne korake, a očekuje se da će sredstva uskoro biti dostupna za projekte usmerene na oporavak privrede i jačanje institucija.

Zbog toga je ovaj proces pažljivo praćen i od strane drugih članica Evropske unije. Konačno, deblokada sredstava trebalo bi da omogući Mađarskoj da nastavi razvoj infrastrukturnih i društvenih projekata, čime se dodatno podstiče saradnja sa evropskim partnerima.