Narodna banka Srbije podigla je referentnu kamatnu stopu na 6 odsto, uz rast depozitnih i kreditnih olakšica zbog inflatornih pritisaka.

Narodna banka Srbije donela je odluku da podigne referentnu kamatnu stopu na 6 odsto, čime se nastavlja zaoštravanje monetarne politike. Ova odluka dolazi usled inflatornih pritisaka i rasta cena energenata, što bi moglo dodatno da utiče na kamate i troškove zaduživanja građana. Prema saopštenju, povećanje stope iznosi 25 baznih poena, a pored toga su porasle i stope na depozitne i kreditne olakšice.

Izvršni odbor Narodna banka Srbije razmatrao je ostvareno i očekivano kretanje inflacije, kao i rizike iz međunarodnog i domaćeg okruženja, što je rezultiralo procenom da je ovakva mera neophodna za očuvanje cenovne stabilnosti. Saopšteno je da je stopa na depozitne olakšice povećana na 4,75 odsto, dok je stopa na kreditne olakšice sada 7,25 odsto.

Zašto je doneta odluka o povećanju kamatne stope?

NBS navodi da je produžena neizvesnost u međunarodnom okruženju, posebno zbog konflikata i promena na tržištu energenata, uticala na odluku o povećanju referentne kamatne stope. Takođe, u saopštenju se naglašava da skuplji energenti mogu dovesti do rasta ostalih cena, pa je cilj ove mere da se spreče sekundarni efekti energetskog šoka na inflaciju i troškove zaduživanja stanovništva.

Prema oceni Izvršnog odbora, povećanje stope je pravovremena mera za stabilizaciju cena u srednjem roku. “Imajući u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog i domaćeg okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje, Izvršni odbor je zaključio da je povećanje referentne kamatne stope adekvatna i pravovremena mera u cilju sprečavanja znatnijih sekundarnih efekata energetskog šoka na ostale cene i obezbeđenja cenovne stabilnosti u srednjem roku”, navedeno je u zvaničnoj izjavi.

Uticaj na kamate i kredite građana

Odluka o povećanju referentne kamatne stope na 6 odsto znači da će banke moći da koriguju kamate na postojeće i nove kredite. Na taj način, građani sa kreditima vezanim za promenljive kamatne stope mogu očekivati porast mesečnih rata. Osim toga, skuplje pozajmice mogu uticati i na poslovni sektor, jer će troškovi zaduživanja biti viši.

Za one koji planiraju novo zaduživanje, važno je da prate dalje odluke Narodna banka Srbije i promene na tržištu, jer novi rast kamatnih stopa može uticati na ukupan iznos koji će otplaćivati tokom trajanja kredita. Takođe, povećanje depozitnih stopa može biti podsticaj građanima da više štede, jer će dobiti nešto veće prinose na uloge u bankama.

Šta očekivati u narednom periodu

Iako je povećanje referentne kamatne stope na 6 odsto mera kojom Narodna banka Srbije pokušava da odgovori na inflatorne pritiske, ostaje da se prati razvoj situacije na međunarodnom tržištu i kretanje cena energenata. Ukoliko inflacija nastavi da raste ili se pojave novi rizici, moguće su i dodatne korekcije monetarne politike. Građanima se savetuje da prate zvanična saopštenja i analiziraju uslove zaduživanja pre donošenja finansijskih odluka.

Na teritoriji grada Bora registrovano je 20 slučajeva malih boginja, a epidemiolozi apeluju na roditelje da decu vakcinišu na vreme.

Na teritoriji grada Bora od početka epidemije registrovano je 20 slučajeva malih boginja, a stručnjaci upozoravaju da se male boginje u Boru šire među nevakcinisanom decom i odraslima. Prema saopštenju Zavoda za javno zdravlje, prvi slučaj obolevanja zabeležen je kod deteta mlađeg od godinu dana koje još nije bilo vakcinisano, jer nije dostiglo uzrast za imunizaciju. Tokom proteklog perioda, infekcija se proširila i na drugo dete mlađe od godinu dana, a potom i na stariju nevakcinisanu decu, kao i na odrasle koji nisu primili vakcinu ili nemaju potpunu imunizaciju.

Svetlana Živković, specijalista epidemiologije iz Zavoda za javno zdravlje, apeluje na roditelje da proveravaju status vakcinacije svoje dece. Ona ističe da je kolektivni imunitet važan kako bi se zaštitili najmlađi, koji još ne mogu da prime vakcinu. „Vakcinacija ne štiti samo osobu koja je primila vakcinu već doprinosi i kolektivnom imunitetu, čime se štite i najmlađi koji još ne mogu da budu vakcinisani. Smatra se da procenat vakcinisanih treba da bude iznad 95 odsto kako bi se obezbedio bolji kolektivni imunitet“, navodi Živkovićeva.

Najmlađi najosetljiviji na komplikacije

Epidemiolozi napominju da su deca najmlađeg uzrasta posebno osetljiva na male boginje. Infekcija kod ove grupe može izazvati ozbiljne komplikacije, a najčešća je upala pluća. Kako navodi stručnjakinja, komplikacije mogu dovesti do teže kliničke slike, pa je važno da se broj vakcinisane dece poveća.

Osim toga, roditelji koji nisu sigurni u status vakcinacije svoje dece treba da se obrate pedijatru ili nadležnoj zdravstvenoj ustanovi. Takođe, odrasli koji nisu sigurni da li su primili vakcinu ili nisu završili kompletan vakcinalni ciklus treba da provere svoj status. Na taj način doprinosi se zaustavljanju širenja bolesti u zajednici.

Preporuke epidemiologa i kolektivni imunitet

Prema rečima stručnjaka iz Zavoda za javno zdravlje, male boginje u Boru su potvrđene kod osoba različitog uzrasta, ali najveći rizik postoji upravo kod nevakcinisane dece. Kolektivni imunitet se postiže kada je više od 95 odsto populacije vakcinisano, čime se sprečava širenje bolesti. Zbog toga je važno da što veći broj građana proveri i ažurira svoj vakcinalni status.

Na kraju, epidemiolozi ponovo apeluju na roditelje i staratelje da ne odlažu vakcinaciju i da se redovno informišu kod zdravstvenih radnika o svim neophodnim merama zaštite. Time se direktno štiti zdravlje dece, ali i cele zajednice.

Sever Vojvodine već je pod kišom, dok će centralni i jugoistočni delovi Srbije tokom dana ostati pretežno topli i oblačni.

Danas je veći deo evropskog kontinenta pod uticajem snažnog ciklona, a u njegovom sklopu i Srbija je pogođena promenom vremena. Prema aktuelnim podacima, nevreme i pljuskovi posebno su izraženi na severu zemlje, gde kiša pada neprekidno, dok u ostalim delovima dominira oblačno ali toplo vreme za ovaj period godine.

Trenutne temperature pokazuju značajne razlike. U Beogradu je izmereno 18°C, dok u Nišu i Kraljevu temperatura prelazi 20°C, što je neuobičajeno za ovo doba godine. Na severu Vojvodine i u Timočkoj i Negotinskoj Krajini, poput Subotice, temperature su niže, oko 13°C, dok Negotin i Zaječar beleže svega 11°C. Najhladnije je na Kopaoniku, gde je trenutno 9°C.

Gde je kiša najintenzivnija i šta očekivati do kraja dana

Kiša već pada u velikom delu Vojvodine, naročito na severu Banata gde su padavine obilnije. Tokom dana, kišni oblaci će ostati prisutni na severu, dok se u centralnoj i jugoistočnoj Srbiji očekuje suvo vreme sa visokim temperaturama. Prema najavama, maksimalna dnevna temperatura kretaće se od 18 do 24°C, a najtoplije će biti u Podrinju, centralnim i jugoistočnim krajevima.

U Beogradu se danas očekuje do 23°C, dok će na severu Vojvodine i u Timočkoj i Negotinskoj Krajini biti znatno hladnije, sa temperaturom do 14-15°C. Vrlo toplo vreme zadržaće se i na planinama na visini oko 1.000 metara, gde će živa dostići čak 20°C. Ovakve temperature posledica su fenskog efekta južnog vetra, koji dodatno zagreva vazduh u ovim oblastima.

Uticaj vetra i izgled vremena do večeri

Danas će širom Srbije duvati pojačan južni i jugozapadni vetar, dok će u košavskom području preovlađivati jugoistočni smer. Zbog toga se oseća još veća toplota, posebno u centralnim i južnim regionima. Ipak, na severu se zadržava kišovito vreme sa povremenim pljuskovima, a očekuju se i obilnije padavine tokom dana.

Prema podacima meteorologa, naše područje danas predstavlja najtopliji deo Evrope, što dodatno ističe neobičnost trenutnih vremenskih prilika. S druge strane, stanovnici severne Srbije treba da budu spremni na nastavak kišnog vremena, dok će stanovnici juga i centralnih krajeva uživati u natprosečno toplom danu.

Na kraju, iako se kiša danas lokalizuje na severni deo zemlje, ostatak Srbije može očekivati stabilno, ali oblačno vreme uz visoke temperature za ovo doba godine. Razlike u temperaturama između severa i juga ostaju primetne, a vetar dodatno pojačava osećaj toplote u mnogim područjima.