Raketni brod „Naro-Fominsk” pogođen je tokom složene noćne operacije u blizini ostrva Gogland, saopštile su ukrajinske vlasti.

Operativci Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) i odbrambenih snaga izveli su precizno planiran napad na rusku Baltičku flotu, pogodivši mali raketni brod „Naro-Fominsk” tokom noćne operacije na teritoriji Ruske Federacije. Prema saopštenju, napad je izveden u vodama Baltičkog mora, u blizini ostrva Gogland i Finskog zaliva, što je izazvalo značajnu pažnju javnosti zbog karakteristika ove vojne intervencije.

Brod „Naro-Fominsk”, deo projekta 21631 „Bujan-M”, smatra se jednim od najmodernijih plovila ruske flote. Porinut je 2022. godine i opremljen je sa osam vertikalnih lansirnih ćelija. Ova jedinica može da nosi krstareće projektile „Kalibr” i nadzvučne protivbrodske rakete „Oniks”, koje se često koriste u napadima na ukrajinske gradove i infrastrukturu.

Detalji napada na Baltičku flotu

Napad na „Naro-Fominsk” dogodio se u okviru masovnog, koordinisanog udara dronovima na strateška naftna postrojenja i infrastrukturu u luci Ust-Luga, u Lenjingradskoj oblasti. Ova luka je poznata kao jedno od najvećih izvoznih čvorišta nafte u severozapadnom delu Rusije. U toku operacije, izazvani su požari na terminalima i rezervoarima naftnih derivata, dok se istovremeno proveravaju i podaci o eventualnom uništenju ruskih borbenih helikoptera.

Prema saopštenju ukrajinskih vlasti, ovako složen i precizan napad ukazuje na ozbiljan propust ruske obalske odbrane, koja nije uspela da zaštiti ključne brodove čak ni na teritoriji Baltika.

Vojni i strateški značaj napada

Raketni brod „Naro-Fominsk” važan je deo ruskih mornaričkih kapaciteta, posebno zbog svoje opreme i potencijala da nosi savremene projektile. Njegovo oštećenje ili potapanje predstavlja udarac za Baltičku flotu i može imati šire posledice na sigurnost ključnih ruskih vojnih i energetskih objekata u regionu.

Takođe, napad je deo šire strategije ukrajinske strane da izvrši pritisak na ruske vojne i logističke kapacitete, posebno u oblastima koje se smatraju dobro zaštićenim. U međuvremenu, ruska strana još nije izdala zvanično saopštenje o stepenu oštećenja broda niti o eventualnim gubicima.

Ukrajinski generalštab i SBU nastavljaju da prate i verifikuju rezultate operacije, uključujući i dodatne napade na vojne ciljeve u području Baltičkog mora.

Konačno, napad na rusku Baltičku flotu i „Naro-Fominsk” pokazuje da sukob i dalje nosi visok stepen neizvesnosti i rizika, dok obe strane analiziraju posledice i pripremaju naredne poteze.

Levčenko Oleksandar analizira trenutnu situaciju, mirovne pregovore i izazove sa podrškom SAD Ukrajini

Levčenko Oleksandar, bivši ambasador Ukrajine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, objavio je autorski tekst o ratu u Ukrajini i strateškim posledicama ruske agresije po bezbednost Evrope. Ključna tema je i rat u Ukrajini, kao i položaj Evrope danas. On ističe da pitanje okončanja rata i dalje dominira dnevnim redom, dok mirovni pregovori i dalje ne donose konkretan napredak.

Pregovori i nedostatak spremnosti za kompromis

Prema njegovoj analizi, Moskva je pristala da učestvuje u mirovnim pregovorima u Abu Dabiju. Ipak, ona ne pokazuje spremnost za konkretne korake ka sporazumu. Taj stav, kako navodi, omogućila je politika američke administracije u poslednjih godinu i po dana. Naime, finansijska pomoć SAD Ukrajini je skoro potpuno obustavljena. Takođe, pojavili su se problemi sa dostavljanjem obaveštajnih podataka i korišćenjem sredstava satelitske komunikacije. To pokazuje i da Vašington ograničava podršku Ukrajini dok Kijev ne prihvati određene ustupke koje traži Kremlj.

Bezbednosni izazovi za Ukrajinu i Evropu

Pored toga, Ukrajina se suočava sa ozbiljnim izazovima u domenu protivraketne odbrane. Bela kuća je odbila da obezbedi dodatne isporuke raketa-presretača za sisteme Patriot. Ministarstvo odbrane SAD je takođe ograničilo mogućnost transfera potrebnih sredstava. Kao rezultat, ukrajinska vojska ima ograničene mogućnosti da zaštiti svoju infrastrukturu i stanovništvo. Takva situacija dodatno komplikuje napore za okončanje sukoba na terenu i povećava nesigurnost u regionu.

Šire posledice za bezbednost Evrope

Na kraju, Levčenko naglašava da rat u Ukrajini ima šire posledice po bezbednost Evrope. Dugotrajni sukob, bez stabilnog rešenja, može ugroziti i druge evropske zemlje. On zaključuje da je rat u Ukrajini trenutno ključni faktor koji oblikuje bezbednosnu arhitekturu kontinenta. Takođe, neizvesnost oko nastavka podrške SAD ostavlja prostor za dalje komplikacije.

Zaključak: potreba za jasnim koracima

Levčenko smatra da je neophodno da sve strane preduzmu odlučne korake kako bi rat u Ukrajini bio okončan. Samo tada bi bilo moguće vratiti stabilnost i unaprediti bezbednost Evrope. U međuvremenu, situacija ostaje neizvesna, a rat u Ukrajini i dalje predstavlja najveći izazov za regionalnu i evropsku sigurnost.

Rasmusen je predstavio plan od pet tačaka koji uključuje predaju sistema ‘Patriot’ i zamrznute ruske imovine Kijevu.

Nekadašnji generalni sekretar NATO-a, Anders Fog Rasmusen, izneo je plan od pet tačaka za okončanje rata u Ukrajini i vojnu integraciju Kijeva u zapadni bezbednosni sistem. Prema njegovom predlogu, sve članice saveza trebalo bi da predaju svoje sisteme ‘Patriot’ i zamrznutu rusku imovinu Ukrajini, čime bi, prema njegovim rečima, bila ojačana njena odbrana.

Rasmusenov plan predviđa hitno uključivanje Ukrajine u protivraketne, vazdušne i protivdronovske mehanizme saveza. On zahteva bezuslovno slanje svih dostupnih baterija sistema ‘Patriot’ na ukrajinski front. Osim toga, predlog uključuje trenutno odmrzavanje ruskih sredstava zadržanih u zapadnim bankama i njihovo direktno preusmeravanje u budžet i vojnu industriju Ukrajine. Na taj način, prema njegovim rečima, sredstva koja su do sada bila blokirana koristila bi se za odbranu zemlje.

Detalji plana od pet tačaka

U drugoj fazi, Rasmusen insistira na pooštravanju ekonomskih mera protiv Rusije. On predlaže potpunu i trenutnu zabranu uvoza svih ruskih fosilnih goriva u Evropu. Takođe, njegov plan uključuje raspoređivanje snaga takozvane “Koalicije voljnih” unutar Ukrajine. Ove snage bi preuzele odbranu ključne energetske infrastrukture i pozadinskih zona, što bi dodatno rasteretilo ukrajinske snage na frontu.

Zanimljivo je da plan sadrži i predlog o uvođenju čvrstih bezbednosnih garancija. Rasmusen smatra da bi svaka država članica koja odbije da učestvuje u koaliciji trebalo automatski da bude isključena. Ovaj segment naglašava ozbiljnost pristupa i potrebu za potpunom solidarnošću među partnerima.

Šta bi predaja sistema ‘Patriot’ i zamrznute imovine značila za Ukrajinu?

Ako bi svi sistemi ‘Patriot’ zaista bili predati Ukrajini, to bi značajno ojačalo njenu protivvazdušnu odbranu. Osim toga, upotreba zamrznute ruske imovine, kako je predloženo u planu od pet tačaka, omogućila bi Kijevu dodatne resurse za finansiranje odbrane i nastavak rata. Prema saopštenju, ovakav potez bi direktno uticao na tok sukoba.

U međuvremenu, predlog bivšeg šefa NATO-a izaziva različite reakcije u međunarodnoj javnosti. Dok neki smatraju da bi implementacija ovakvog plana mogla ubrzati kraj rata, drugi ističu rizike od mogućeg širenja sukoba. Pored toga, ostaje da se vidi kako će članice NATO-a i evropske države reagovati na ovakve zahteve.

Na kraju, plan Andersa Foga Rasmusena otvara važno pitanje o budućnosti bezbednosnih garancija u Evropi i ulozi međunarodnih koalicija u rešavanju aktuelnih kriza. Predlog koji uključuje predaju sistema ‘Patriot’ i zamrznute ruske imovine Ukrajini, kao i pooštravanje ekonomskih mera protiv Rusije, deo je šire debate o tome kako najbolje podržati Kijev u ovom ratu.