Policija nije prijavila incidente, saobraćaj se nesmetano odvijao tokom najavljenog protesta

Najavljeni protest sa blokadom saobraćaja na raskrsnici u ulici Dimitrija Tucovića u Beogradu, održan danas, protekao je bez značajnijeg odziva građana i bez incidenata. Na mestu događaja zatečene su dve starije osobe i jedan pas, dok je saobraćaj tekao nesmetano. Organizatori su prethodnih dana najavljivali radikalizaciju protesta i potpuno zaustavljanje saobraćaja u ključnim delovima grada, ali prema viđenom na terenu, građani nisu pokazali interesovanje za učešće. Policijski izvori navode da nije bilo potrebe za dodatnim merama bezbednosti i da su ulice bile gotovo prazne tokom najavljenog termina blokade. “Sve je proteklo mirno i bez bilo kakvih narušavanja javnog reda i mira”, potvrđeno je iz policije. Ova situacija dovela je do komentara prolaznika, koji su ukazali na mali broj učesnika i odsustvo planiranog ometanja svakodnevnog života u prestonici. Protest je završen bez posledica po funkcionisanje saobraćaja, a organizatori nisu dali zvanične izjave nakon okupljanja.

Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju ističe migracije iz Francuske i Hrvatske kao uporedni primer

Arno Gujon, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, reagovao je na navode profila “Nova ekonomija” da se pola miliona građana Srbije iselilo u zemlje Evropske unije od dolaska Aleksandra Vučića na vlast. Gujon je ukazao da se u istom periodu, prema njegovim rečima, iselilo i dva miliona građana Francuske iz Francuske i 500.000 Hrvata iz Hrvatske, pri čemu je naglasio da su obe zemlje članice EU i da u njima Srpska napredna stranka nije na vlasti.

U objavi na društvenoj mreži, Gujon je postavio pitanje zbog čega se migrantski tokovi dešavaju i u drugim evropskim državama, a ne samo u Srbiji. “U istom periodu iselilo se i 2 miliona Francuza iz Francuske i 500.000 Hrvata iz Hrvatske. Obe zemlje u EU, u obe SNS nije na vlasti. Šta bi?”, naveo je Gujon.

Njegova izjava dolazi kao odgovor na tvrdnje o uzrocima migracija stanovništva iz Srbije, ističući da je odlazak građana iz matičnih država fenomen prisutan i u drugim evropskim zemljama. Gujon je tako skrenuo pažnju na potrebu šireg sagledavanja uzroka iseljavanja, bez isključivog povezivanja sa aktuelnom vlašću u Srbiji.

U javnosti se poslednjih godina vodi rasprava o razlozima i obimu iseljavanja građana Srbije u zemlje Evropske unije, a izjave zvaničnika često su deo te debate. Gujonova reakcija deo je šireg dijaloga o migracijama u Evropi i uzrocima koji na njih utiču.

Nadležne institucije do sada nisu objavile zvanične podatke o broju građana koji su napustili Srbiju u navedenom periodu.

Vučić je u Vranju, povodom Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine, naglasio da Srbija danas ima snažniju vojsku i ekonomske kapacitete za očuvanje teritorijalnog integriteta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 24. marta u Vranju da je Srbija u proteklih godina značajno unapredila svoje vojne i ekonomske kapacitete, te da danas niko ne može nekažnjeno da ugrozi bezbednost i teritorijalni integritet zemlje. Govoreći na obeležavanju Dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja iz 1999. godine, Vučić je istakao da je jačanje Vojske Srbije rezultat zajedničkog rada građana i državnih institucija, naglašavajući: „I uspeli ste to vi, poštovani građani Srbije, da izgradite. Ja sam vam samo služio.”

U svom obraćanju, predsednik je podsetio da je od proglašenja nezavisnosti tzv. Kosova prošlo 18 godina, navodeći da međunarodna zajednica danas drugačije reaguje na slične situacije nego što je to bio slučaj sa Srbijom 1999. godine. Vučić se osvrnuo i na izjavu nemačkog predsednika u vezi sa napadom na Iran, ističući da su tada, za razliku od sada, mnoge zapadne zemlje učestvovale u napadu na Saveznu Republiku Jugoslaviju, što je, kako je rekao, predstavljalo kršenje međunarodnog prava.

Predsednik je posebno naglasio značaj nacionalne samostalnosti i slobode, navodeći da Srbija nastavlja evropski put, ali da je naučila važnu lekciju iz prošlosti – da mora biti dovoljno snažna i ekonomski stabilna kako bi samostalno donosila odluke. „Neki su nam se smejali kada smo ulagali u vojsku, ali danas, za nas više ne postoje nevidljivi avioni niti neoborivi ciljevi”, ocenio je Vučić.

Podsećajući na teške posledice iz perioda posle bombardovanja, uključujući gubitak oko 500.000 radnih mesta i infrastrukturnu devastaciju, Vučić je rekao da se Srbija oporavlja i ulaže u razvoj – od izgradnje autoputeva, škola i bolnica, do naučnih centara. Dodao je da su u bivšim jugoslovenskim republikama i dalje prisutni narativi koji, prema njegovim rečima, grade identitet na antagonizmu prema Srbima, ali da Srbija neće odgovarati na mržnju mržnjom.

„Oni su izmislili bajku o sebi kao velikim junacima, a Srbe prikazuju kao kukavice. Zaboravljaju da su ih u tome podržavale najveće sile sveta”, rekao je predsednik. Naglasio je da su građani Srbije tokom teških trenutaka pokazali hrabrost i da su danas simbol otpora i dostojanstva, te da u budućnosti moraju nastaviti da čuvaju slobodu i nacionalni ponos.

Vučić je zaključio da je Srbija spremna da štiti svoje interese mirnim putem, ali i da će odlučno braniti svoj teritorijalni integritet i bezbednost građana. Najavio je nastavak ulaganja u vojsku, ekonomiju i obrazovanje, uz ocenu da je Srbija danas jača i stabilnija nego prethodnih decenija.