Skoro 900 putnika i članova posade napustilo je trajekt u Grčkoj, a obalska straža sada pretražuje plovilo

Oko 875 putnika i 83 člana posade evakuisano je danas sa trajekta koji je trebalo da krene iz luke Pirej prema ostrvu Rodos. Evakuacija je pokrenuta nakon što je stiglo upozorenje da se na brodu nalazi eksplozivna naprava. Prema saopštenju, incident je uznemirio putnike i izazvao obustavu isplovljavanja trajekta.

Na trajektu “Blu star 1” nalazilo se i 89 putničkih automobila, 12 motocikala, 110 kamiona i jedan minibus. Brod je trebao da isplovi u 18 časova po lokalnom vremenu i planirano je bilo da stane na ostrvima Siros, Patmos, Leros i Kos.

Evakuacija trajekta iz Pireja: tok događaja i bezbednosne mere

Nakon što su svi putnici i članovi posade napustili trajekt, pripadnici obalske straže započeli su detaljnu pretragu broda. U akciji pretrage koristi se posebno obučen pas za otkrivanje eksploziva. Ove mere sprovode se kako bi se osigurala bezbednost svih koji su bili na brodu i proverila eventualna pretnja.

Zbog evakuacije, došlo je i do kašnjenja planiranog polaska broda iz Pireja. Pored toga, putnici i vozači vozila morali su da napuste plovilo i sačekaju završetak kontrole. Prema informacijama sa terena, u trenutku dojave nije došlo do povreda niti je zabeležen haos, ali je situacija izazvala zabrinutost među putnicima.

Šta sledi nakon evakuacije trajekta iz Pireja

Obalska straža nastavlja sa pretragom trajekta kako bi utvrdila da li je dojava o bombi bila lažna ili postoji stvarna opasnost. U međuvremenu, nadležni apeluju na putnike da ostanu pribrani i prate zvanična uputstva dok traje istraga. Kao rezultat, očekuje se da će brod isploviti tek nakon što bezbednosne službe potvrde da je plovilo sigurno.

Iako se slični incidenti povremeno dešavaju u brodskom saobraćaju, nadležni ističu da je prioritet u ovakvim situacijama zaštita života putnika i posade. Ovakve vanredne mere obavezne su dok se ne eliminiše svaka sumnja na opasnost. Do završetka pretrage, svi putnici i deo posade ostaju na sigurnoj udaljenosti od broda.

Evropska unija najavljuje formiranje Centra za pomorsku bezbednost Crnog mora i poseban paket pomoći za Rumuniju.

Evropska unija izdvojiće 50 miliona evra za jačanje pomorske bezbednosti Crnog mora, najavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom posete Bukureštu. Pored toga, Rumunija će dobiti dodatnih 10 miliona evra za operacije potrage i spasavanja, što je deo šire strategije Unije zbog pogoršanja bezbednosne situacije izazvane napadima dronovima na trgovačke brodove i pojavom hibridnih pretnji.

Fon der Lajen je istakla pet ključnih prioriteta Evropske unije za bezbednost regiona: očuvanje slobode plovidbe, unapređenje pomorskog nadzora, zaštitu informacionog prostora, jačanje odbrambenih kapaciteta i efikasniji odgovor na krizne situacije. Ova inicijativa dolazi u trenutku kada je bezbednost Crnog mora sve više ugrožena, posebno zbog incidenta sa napadima dronovima u blizini rumunske obale, pri čemu su stradali mornari, a za nekima se još traga.

Planovi za centar i satelitski nadzor Crnog mora

Osim finansijske podrške, Fon der Lajen je najavila ubrzanje procesa uspostavljanja Centra za pomorsku bezbednost Crnog mora, sa jasno definisanim rokovima. Kako je navela, Evropska unija će omogućiti i korišćenje satelitskih snimaka iz programa Kopernikus, čime se očekuje da region dobije neposrednu korist u praćenju dešavanja na moru.

Pored 50 miliona evra namenjenih centru, Rumuniji je kroz evropski program SAFE već dodeljeno više od 16 milijardi evra za zajedničku nabavku naoružanja i vojne opreme. Fon der Lajen je takođe pozvala Rumuniju da iskoristi dodatnih 21 milijardu evra iz novog poziva za finansiranje odbrambenih kapaciteta.

Crno more kao strateški pravac i evropska solidarnost

Predsednica Evropske komisije naglasila je da Crno more ima ključnu ulogu za evropsku trgovinu, ukrajinsku privredu i globalno snabdevanje hranom. “Crno more je važan pomorski pravac za dopremanje hrane milionima ljudi širom sveta, posebno u afričkim zemljama”, izjavila je Fon der Lajen.

U isto vreme, ona je upozorila na rastuće pokušaje neprijateljskih aktera da kroz informacioni prostor šire strah i podele. Incidenti sa dronovima, kako je istakla, često su praćeni manipulacijama informacijama i stranim mešanjem u unutrašnje procese država članica.

Fon der Lajen je podsetila i na pokretanje Evropskog centra za demokratsku otpornost, koji bi trebalo da pomogne članicama u otkrivanju i suzbijanju ovakvih kampanja. Na kraju posete, ona je izrazila punu solidarnost sa Rumunijom, ističući da je ta zemlja postala jedan od stubova evropske bezbednosti.

“Rumunija je danas ne samo uspešna priča o proširenju EU, već i stub evropske bezbednosti i zaštitnik naše Unije”, zaključila je Fon der Lajen.

Porodica, prijatelji i meštani oprostili su se od devetnaestogodišnjaka čije je telo pronađeno nakon pet dana potrage

Jakov Vučetić iz Preljine kod Čačka, koji je izgubio život tokom planinarenja na Triglavu u Sloveniji, danas je ispraćen na večni počinak u svom rodnom mestu. Njegova smrt potresla je širu javnost, a potraga za njim trajala je čak pet dana. Tokom tog perioda, porodica, prijatelji i brojni građani iz celog regiona nadali su se povoljnom ishodu.

Jakov Vučetić nestao je tokom boravka na Triglavu, a pronađen je 5. novembra, baš na dan kada slavi svoj imendan. Prema rečima njegovog oca, sveštenika Nikole Vučetića, Jakov je na planinu krenuo dok su vremenski uslovi bili povoljni, ali se tokom noći situacija promenila. “Namamilo ga je lepo vreme na izlet. On je prenoćio u kućici na 1.500 mnv, a na 1.700 metara pronađena je ljuska jajeta koju je pio za energiju. Poslednji put smo se čuli u nedelju oko 18 časova, kada nam je rekao da mu je baterija na četiri posto. Gorskoj službi je poslao koordinate i opisao opremu. Bio je delimično spreman za put, ali obuća nije bila adekvatna. Tokom noći je pao sneg i duvali su vetrovi jači od 100 kilometara na sat. Verovatno je tada proklizao zbog smanjene vidljivosti”, ispričao je otac.

Detalji tragičnog nestanka na Triglavu

U danima kada se odvijala potraga za Jakovom, cela Srbija molila se za njegov spas. Otac Nikola posebno je zahvalio svima koji su pružali podršku, ističući koliko im je značila solidarnost sugrađana. “Molila se cela Srbija, poznati i nepoznati ljudi. Zahvaljujemo svima što su učinili sve u želji da ga pronađemo, naročito jer je to bio dan Svetog Jakova, njegov imendan. Gospod ga je spasio na drugi način, sa tim moramo da se pomirimo”, rekao je otac kroz suze.

Pomoć i podršku porodica Vučetić dobila je i od bratstva Hrama Svetog Kirila i Metodija u Ljubljani, koji su bili uz njih dok su čekali da preuzmu telo sina. Otac je posebno istakao zahvalnost svim ljudima koji su im izrazili saučešće i dali snagu u najtežim trenucima.

Potraga i pronalazak tela Jakova Vučetića

Tokom potrage za Jakovom Vučetićem na Triglavu, spasioci su se susreli sa izuzetno teškim uslovima. Jak sneg, vetrovi i otežana prohodnost terena dodatno su zakomplikovali akciju. Telo mladića uočili su članovi spasilačkog tima iz helikoptera. “Tačno mesto na kojem se nalazio uočeno je iz helikoptera. Vreme je bilo oblačno do određenog nivoa, a u višim delovima planine vedro. Teren je bio veoma zahtevan. Telo je helikopterom prevezeno u Trento”, izjavila je Gabrijela Štricelj iz Gorske službe spasavanja.

Prema nezvaničnim informacijama, član helikopterske posade uspeo je da se spusti do tela koje je pronađeno kod staze Plemenice, koja vodi ka vrhu Triglava. Potraga za mladićem trajala je pet dana, a u nju su bili uključeni brojni spasioci i volonteri. Na kraju, porodica i prijatelji oprostili su se od Jakova, čiji je prerani odlazak ostavio dubok trag u Preljini, Čačku i širom Srbije.