Rast privrede predvode uslužni sektor i trgovina, dok je pokrivenost uvoza izvozom dostigla 82,6 odsto

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije zabeležio je rast od 4 odsto u trećem tromesečju 2026. godine, prema podacima iz mesečnog časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Istovremeno, inflacija je ubrzala na 4,1 odsto međugodišnje, što je delimično rezultat baznog efekta iz prethodne godine. Privredni rast u prvih devet meseci 2026. iznosio je oko 3,6 odsto, a najveći doprinos dali su uslužni sektor, trgovina i neto porezi. Na taj način, Srbija se pozicionirala među najbrže rastuće ekonomije u Evropi.

Finansijski rezultati i sektorski doprinosi rastu BDP Srbije

Industrijska proizvodnja u septembru povećana je za 3,2 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Unutar industrije, prerađivački sektor ostvario je rast od 5,1 odsto. Uporedo sa tim, spoljnotrgovinska razmena beleži nastavak pozitivnog trenda, sa rastom izvoza koji je brži od rasta uvoza. U periodu januar-septembar 2026. robni izvoz porastao je 8,9 odsto, dok je pokrivenost uvoza izvozom dostigla 82,6 odsto, u poređenju sa 79,5 odsto iz istog perioda prethodne godine. Kao rezultat, rast izvoza predvode kapitalni i intermedijarni proizvodi, a najveći pojedinačni doprinos dolazi iz sektora proizvodnje motornih vozila. Prema podacima Evrostata, Srbija je u septembru ostvarila najveći međugodišnji rast realnog prometa u trgovini na malo među evropskim ekonomijama.

Rast inflacije i kretanje zarada

Inflacija u septembru iznosila je 4,1 odsto međugodišnje. Stručnjaci MAT-a navode da je ubrzanje inflacije delimično posledica baznog efekta iz prethodne godine, vezanog za primenu uredbe o ograničenju trgovačkih marži. U avgustu i septembru 2026. registrovana je mesečna inflacija od 0,5 odsto i 0,2 odsto, dok je međugodišnja inflacija porasla sa 2,2 odsto u avgustu na 4,1 odsto u septembru. U isto vreme, inflacija u evrozoni iznosila je 3,8 odsto. Rast neto zarada u avgustu 2026. iznosio je 8,7 odsto realno, dok je prosečna neto zarada u julu bila 9,3 odsto veća od vrednosti prosečne potrošačke korpe.

Pozicija Srbije u evropskom kontekstu i značaj za privredu

Od 27 članica Evropske unije, višu međugodišnju inflaciju od Srbije u septembru 2026. imalo je devet zemalja, među kojima su Rumunija sa 6,5 odsto, Litvanija sa 6,1 odsto i Bugarska sa 5,6 odsto. Pored toga, rast BDP Srbije u trećem tromesečju ističe se u odnosu na regionalne konkurente, dok snažan izvoz kapitalnih proizvoda i razvoj prerađivačkog sektora ukazuju na promene u strukturi privrede. Kao rezultat navedenih trendova, Srbija konsoliduje svoju poziciju među najbrže rastućim ekonomijama regiona, dok istovremeno prati izazove vezane za inflatorni pritisak.

Odluka centralne banke utiče na stabilnost dinara, dok inflacija raste na 2,2 odsto i očekuje se ubrzanje privrednog rasta

Narodna banka Srbije (NBS) odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto. Kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice ostaju nepromenjene, iznose 4,5 odsto i sedam odsto. Odluka o zadržavanju kamatne stope dolazi u trenutku kada inflacija u Srbiji beleži blago ubrzanje, a rizici iz međunarodnog okruženja ostaju povećani.

Inflacija u Srbiji i uticaj energetskog tržišta

Tokom avgusta, međugodišnja inflacija porasla je na 2,2 odsto sa 1,9 odsto u julu. Ovaj rast inflacije prvenstveno je posledica nastavka energetskog šoka i rasta svetskih cena nafte. Pre svega, Izvršni odbor NBS ukazao je da su smanjenje akciza na naftne derivate i korišćenje domaćih zaliha energenata ublažili efekat rasta cena na domaćem tržištu. Međutim, ukoliko sukobi na Bliskom istoku potraju ili se geopolitičke tenzije pojačaju, mogući su dodatni pritisci na troškove proizvodnje i transporta, lance snabdevanja i tokove kapitala. Kao rezultat, to bi moglo uticati na inflaciju i ekonomske tokove u Srbiji, posebno zbog velike zavisnosti od uvoza energenata.

Ekonomska aktivnost i projekcije privrednog rasta

U prvoj polovini godine ekonomska aktivnost porasla je za 3,5 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Najveći doprinos rastu daje sektor usluga, uz rast privatne potrošnje. Takođe, pozitivni pomaci zabeleženi su i u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, građevinarstvu i poljoprivredi. Mesečni pokazatelji za jul i avgust ukazuju da su uslužni sektori nastavili da podstiču ukupnu ekonomiju, dok je industrijska proizvodnja bila pogođena sušom i smanjenim vodostajem. Izvršni odbor NBS očekuje da će privredni rast u 2026. godini iznositi najmanje 3,2 odsto, a da će sledeće godine biti ubrzan na oko 4,5 odsto.

Stabilnost kursa i monetarna politika NBS

Izvršni odbor naglašava da je važno nastaviti pažljivo praćenje međunarodnih rizika. NBS nastavlja sa vođenjem oprezne monetarne politike i održavanjem relativne stabilnosti deviznog kursa dinara. Prema poslednjoj srednjoročnoj projekciji iz avgusta, očekuje se da će inflacija ostati u granicama cilja u naredne dve godine, iako su rizici naviše povećani zbog produženog trajanja energetskog šoka i napetosti na globalnim tržištima. U zaključku, NBS svojim odlukama nastoji da očuva stabilnost cena i podrži ekonomski rast Srbije, uz stalno praćenje svih faktora koji bi mogli uticati na domaću privredu.

Jedinični troškovi rada u Srbiji sada se izjednačavaju sa centralnom i istočnom Evropom, dok je doprinos stranih i domaćih investicija BDP-u oko četiri odsto

Slobodan Minić, član Fiskalnog saveta, izjavio je da model privlačenja stranih investitora u Srbiji više nije održiv. Napomenuo je da su više od 10 stranih kompanija napustile zemlju od početka 2023. godine, a razlog su pre svega ekonomski faktori — rast plata i troškova rada, kao i realno jačanje evra. Kao rezultat, fokus se premešta na jačanje domaćeg privatnog sektora.

Ukupno posmatrano, jedinični troškovi rada u radno intenzivnim delatnostima gotovo su se izjednačili sa troškovima u zemljama centralne i istočne Evrope. S druge strane, Srbija je ranije bila poznata po nižim troškovima radne snage, ali taj konkurentski adut je izgubljen poslednjih godina. Osim toga, kompanija “Drekslmajer” iz Zrenjanina najavila je povlačenje iz Srbije do kraja sledeće godine, što dodatno ilustruje trend odlaska investitora.

Razlozi odlaska stranih investitora iz Srbije

Pored rasta troškova rada, na odlazak stranih kompanija uticale su i globalne okolnosti. Pre svega kriza u evropskoj automobilskoj industriji, koja je negativno pogodila i domaće fabrike iz tog sektora. Takođe, više od deset kompanija koje su koristile državne podsticaje zatvorile su pogone ili najavile gašenje, dok je najmanje toliko smanjilo obim proizvodnje.

Minić ističe da model privlačenja investitora zasnovan na jeftinoj radnoj snazi i državnim subvencijama više nije održiv. “Kada više nema jeftine radne snage, kompanije nemaju tako snažan razlog da ostanu, posebno kada isteknu subvencije”, ocenjuje on. Srbija je u prethodnih deset godina potpisala više od 250 ugovora sa stranim investitorima, ali struktura ulaganja nije promenjena ka kompanijama koje bi donele višu dodatu vrednost i naprednije tehnologije.

Uticaj na tržište rada i lokalne zajednice

Procene govore da je zbog odlaska investitora izgubljeno od nekoliko hiljada do desetak hiljada radnih mesta. Međutim, posledice su izraženije na lokalnom nivou, naročito u manjim i ekonomski slabijim sredinama. Kada veći poslodavac napusti takvu zajednicu, to ne utiče samo na zaposlene već i na lokalne trgovce, prevoznike i druge privrednike, dok lokalna samouprava gubi deo prihoda. Zbog toga odlazak velikih kompanija zahteva pravovremenu reakciju države i lokalnih vlasti.

Podsticaji i struktura investicija u Srbiji

Minić navodi da domaći privrednici nisu imali isti stepen zaštite kao strani investitori, koji su bili pokriveni državnim garancijama i međunarodnim ugovorima. Podsticaji nisu bili ravnomerno raspoređeni — u prvim godinama programa državnih subvencija, udeo domaćih preduzeća među korisnicima bio je veoma mali. Iako se kasnije povećao, i dalje je nizak.

Doprinos stranih direktnih investicija bruto domaćem proizvodu (BDP) iznosi oko četiri odsto, što je približno jednako doprinosu domaćih privatnih investicija. Ukupne investicije čine oko 23% BDP-a, što pokazuje da i domaći i strani sektor nedovoljno investiraju. Prema mišljenju Minića, kvalitet i struktura stranih investicija postaju ključni za budući rast privrede.

Za razvoj domaće privrede, neophodno je stvoriti bolje uslove poslovanja, efikasne institucije i pravnu sigurnost. Samo promena raspodele državnih subvencija nije dovoljna. Takođe, važno je da domaće kompanije imaju ravnopravan pristup podsticajima kako bi Srbija izbegla zamku srednjeg nivoa razvijenosti i obezbedila održiv ekonomski rast.