Odluka centralne banke utiče na stabilnost dinara, dok inflacija raste na 2,2 odsto i očekuje se ubrzanje privrednog rasta

Narodna banka Srbije (NBS) odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto. Kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice ostaju nepromenjene, iznose 4,5 odsto i sedam odsto. Odluka o zadržavanju kamatne stope dolazi u trenutku kada inflacija u Srbiji beleži blago ubrzanje, a rizici iz međunarodnog okruženja ostaju povećani.

Inflacija u Srbiji i uticaj energetskog tržišta

Tokom avgusta, međugodišnja inflacija porasla je na 2,2 odsto sa 1,9 odsto u julu. Ovaj rast inflacije prvenstveno je posledica nastavka energetskog šoka i rasta svetskih cena nafte. Pre svega, Izvršni odbor NBS ukazao je da su smanjenje akciza na naftne derivate i korišćenje domaćih zaliha energenata ublažili efekat rasta cena na domaćem tržištu. Međutim, ukoliko sukobi na Bliskom istoku potraju ili se geopolitičke tenzije pojačaju, mogući su dodatni pritisci na troškove proizvodnje i transporta, lance snabdevanja i tokove kapitala. Kao rezultat, to bi moglo uticati na inflaciju i ekonomske tokove u Srbiji, posebno zbog velike zavisnosti od uvoza energenata.

Ekonomska aktivnost i projekcije privrednog rasta

U prvoj polovini godine ekonomska aktivnost porasla je za 3,5 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Najveći doprinos rastu daje sektor usluga, uz rast privatne potrošnje. Takođe, pozitivni pomaci zabeleženi su i u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, građevinarstvu i poljoprivredi. Mesečni pokazatelji za jul i avgust ukazuju da su uslužni sektori nastavili da podstiču ukupnu ekonomiju, dok je industrijska proizvodnja bila pogođena sušom i smanjenim vodostajem. Izvršni odbor NBS očekuje da će privredni rast u 2026. godini iznositi najmanje 3,2 odsto, a da će sledeće godine biti ubrzan na oko 4,5 odsto.

Stabilnost kursa i monetarna politika NBS

Izvršni odbor naglašava da je važno nastaviti pažljivo praćenje međunarodnih rizika. NBS nastavlja sa vođenjem oprezne monetarne politike i održavanjem relativne stabilnosti deviznog kursa dinara. Prema poslednjoj srednjoročnoj projekciji iz avgusta, očekuje se da će inflacija ostati u granicama cilja u naredne dve godine, iako su rizici naviše povećani zbog produženog trajanja energetskog šoka i napetosti na globalnim tržištima. U zaključku, NBS svojim odlukama nastoji da očuva stabilnost cena i podrži ekonomski rast Srbije, uz stalno praćenje svih faktora koji bi mogli uticati na domaću privredu.

Jedinični troškovi rada u Srbiji sada se izjednačavaju sa centralnom i istočnom Evropom, dok je doprinos stranih i domaćih investicija BDP-u oko četiri odsto

Slobodan Minić, član Fiskalnog saveta, izjavio je da model privlačenja stranih investitora u Srbiji više nije održiv. Napomenuo je da su više od 10 stranih kompanija napustile zemlju od početka 2023. godine, a razlog su pre svega ekonomski faktori — rast plata i troškova rada, kao i realno jačanje evra. Kao rezultat, fokus se premešta na jačanje domaćeg privatnog sektora.

Ukupno posmatrano, jedinični troškovi rada u radno intenzivnim delatnostima gotovo su se izjednačili sa troškovima u zemljama centralne i istočne Evrope. S druge strane, Srbija je ranije bila poznata po nižim troškovima radne snage, ali taj konkurentski adut je izgubljen poslednjih godina. Osim toga, kompanija “Drekslmajer” iz Zrenjanina najavila je povlačenje iz Srbije do kraja sledeće godine, što dodatno ilustruje trend odlaska investitora.

Razlozi odlaska stranih investitora iz Srbije

Pored rasta troškova rada, na odlazak stranih kompanija uticale su i globalne okolnosti. Pre svega kriza u evropskoj automobilskoj industriji, koja je negativno pogodila i domaće fabrike iz tog sektora. Takođe, više od deset kompanija koje su koristile državne podsticaje zatvorile su pogone ili najavile gašenje, dok je najmanje toliko smanjilo obim proizvodnje.

Minić ističe da model privlačenja investitora zasnovan na jeftinoj radnoj snazi i državnim subvencijama više nije održiv. “Kada više nema jeftine radne snage, kompanije nemaju tako snažan razlog da ostanu, posebno kada isteknu subvencije”, ocenjuje on. Srbija je u prethodnih deset godina potpisala više od 250 ugovora sa stranim investitorima, ali struktura ulaganja nije promenjena ka kompanijama koje bi donele višu dodatu vrednost i naprednije tehnologije.

Uticaj na tržište rada i lokalne zajednice

Procene govore da je zbog odlaska investitora izgubljeno od nekoliko hiljada do desetak hiljada radnih mesta. Međutim, posledice su izraženije na lokalnom nivou, naročito u manjim i ekonomski slabijim sredinama. Kada veći poslodavac napusti takvu zajednicu, to ne utiče samo na zaposlene već i na lokalne trgovce, prevoznike i druge privrednike, dok lokalna samouprava gubi deo prihoda. Zbog toga odlazak velikih kompanija zahteva pravovremenu reakciju države i lokalnih vlasti.

Podsticaji i struktura investicija u Srbiji

Minić navodi da domaći privrednici nisu imali isti stepen zaštite kao strani investitori, koji su bili pokriveni državnim garancijama i međunarodnim ugovorima. Podsticaji nisu bili ravnomerno raspoređeni — u prvim godinama programa državnih subvencija, udeo domaćih preduzeća među korisnicima bio je veoma mali. Iako se kasnije povećao, i dalje je nizak.

Doprinos stranih direktnih investicija bruto domaćem proizvodu (BDP) iznosi oko četiri odsto, što je približno jednako doprinosu domaćih privatnih investicija. Ukupne investicije čine oko 23% BDP-a, što pokazuje da i domaći i strani sektor nedovoljno investiraju. Prema mišljenju Minića, kvalitet i struktura stranih investicija postaju ključni za budući rast privrede.

Za razvoj domaće privrede, neophodno je stvoriti bolje uslove poslovanja, efikasne institucije i pravnu sigurnost. Samo promena raspodele državnih subvencija nije dovoljna. Takođe, važno je da domaće kompanije imaju ravnopravan pristup podsticajima kako bi Srbija izbegla zamku srednjeg nivoa razvijenosti i obezbedila održiv ekonomski rast.

Povoljni uslovi u sektoru prerade nafte i rast cena gasa doprineli su rezultatima, dok je regulacija cena goriva uticala na maloprodaju

MOL Grupa ostvarila je dobit pre oporezivanja od 1,25 milijardi dolara u trećem kvartalu 2026. godine. Na ovaj rezultat posebno je uticalo međunarodno poslovanje MOL Grupe, povoljni uslovi u preradi nafte i rast cena prirodnog gasa. Kompanija je zvanično objavila finansijske rezultate, naglašavajući da su pozitivni efekti proistekli i iz jednokratnih priliva, dok su istovremeno ograničenja cena goriva u Centralnoj i Istočnoj Evropi negativno uticala na deo poslovanja.

Finansijski rezultati i doprinos međunarodnog poslovanja

Pored dobiti od 1,25 milijardi dolara, MOL Grupa je istakla važnost segmenta Upstream, koji posluje u deset zemalja. Upstream segment je iskoristio rast cena prirodnog gasa i ostvario prosečnu cenu nafte i gasa od oko 98 dolara po barelu ekvivalenta nafte. Dnevna proizvodnja premašila je 94.000 barela ekvivalenta nafte. Proizvodnja je porasla na poljima Shaikan i Pearl u iračkom Kurdistanu i polju Fedorovskoye u Kazahstanu. Istovremeno, proizvodnja u Centralnoj i Istočnoj Evropi bila je niža zbog remonta u Hrvatskoj i Mađarskoj.

Razlozi za rast i izazovi u poslovanju

Sektor Downstream značajno je poboljšao rezultate zahvaljujući visokim rafinerijskim maržama. Međutim, nepovoljni uslovi na petrohemijskom tržištu i državno ograničavanje cena goriva uticali su na slabije rezultate maloprodaje. U trećem kvartalu pozitivno je uticala i jednokratna isplata iz osiguranja. U Mađarskoj i Slovačkoj količina prerađene sirove nafte ostala je stabilna, dok je modernizacija Rafinerije Rijeka omogućila povećanje proizvodnje dizel goriva.

Izjave rukovodstva i strateške investicije

Predsednik i generalni direktor Zsolt Hernádi izjavio je: „Iza nas je izuzetno uspešan kvartal. Dobrim rezultatima delimično je doprineo Upstream segment, kao i naše rafinerije koje su iskoristile rast cena derivata. Ipak, regulacija cena goriva smanjila je rezultate maloprodaje, ali nije došlo do poremećaja u snabdevanju. Dobri finansijski rezultati su plod dugogodišnjih ulaganja i razvoja, uz sve veće poresko opterećenje – udeo poreza u prihodima dostigao je 35 odsto, dok je 2022. bio 56 odsto.”

Investicije, regulatorni okvir i implikacije za sektor

Od 2020. godine MOL Grupa je uložila više od 10 milijardi dolara u razvoj, jačanje sigurnosti snabdevanja i podršku energetskoj tranziciji. Investicije su bile usmerene na diversifikaciju izvora energije i unapređenje operativne efikasnosti. U segmentu Circular Economy Services, ostvaren je pozitivan rezultat zahvaljujući merama za povećanje efikasnosti i projektima iz oblasti cirkularne ekonomije. U segmentu Consumer Services, količina prodatog goriva porasla je, ali su prosečne marže po jedinici smanjene. Mreža Fresh Corner proširena je na 1.438 prodajnih mesta, dok su marže na proizvode koji nisu gorivo ostale stabilne.

Šira slika i značaj rezultata za region

Ostvareni rezultati MOL Grupe u trećem kvartalu 2026. godine ukazuju na otpornost poslovnog modela u zahtevnom regulatornom okruženju. Uporedo sa tim, kompanija naglašava važnost kontinuiranih investicija za stabilnost i dugoročnu konkurentnost energetskog sektora u Centralnoj i Istočnoj Evropi.